Živinarstvo u okruženju Srbije

Dušan N. Kovačević, dipl.inž.poljoprivrede za stočarstvo

 

Srbija je okružena državama koje mogu biti dobri poslovni partneri i kupci živinarskih proizvoda, opreme i konsalting usluga.

 

Obrađeni su statistički podaci FAO za period 1993. do 2003. za države:

Albanija, Bosna i Hercegovina (BiH), Bugarska, Hrvatska, Makedonija i Rumunija.

 

Posmatrani su pokazatelji:

1) bruto nacionalni dohodak po stanovniku (2000.-2001.);

2) proizvodnja pilećeg mesa (1993.-2003.);

3) potrošnja pilećeg mesa po stanovniku (1993.-2001.);

4) broj koka nosilja i proizvodnja konzumnih jaja (1993.-2003.);

5) potrošnja jaja po stanovniku (1993.-2001.).

 

1) Uz umeren porast broja stanovnika, koji je procenjen do 2010. godine, bruto nacionalni dohodak po stanovniku će pokazivati rast u posmatranim državama.

Posebno treba zapaziti Hrvatsku koja pokazuje oscilacije u negativnom smeru i Rumuniju koja napreduje a nema potrebne kapacitete za živinarsku proizvodnju i preradu te će biti usmerena na uvoz.

Bosna i Hercegovina stagnira, što je indikator za veće ulaganje sredstava u živinarstvo. Makedonija je, isto, dobro polje za ulaganje kao BiH. Bugarska zahteva dodatna istraživanja proizvodnih potencijala zbog šire saradnje sa EU (ima izrazit, pozitivan trend razvoja).

 

2) U posmatranom razdoblju ('93.-'03.), trend proizvodnje pilećeg mesa je sledeći (u %):

BiH pokazuje pad od -67;

Makedonija -17;

Rumunija -3;

Bugarska + 6;

Hrvatska i Albanija = + 33.

Prosek u Evropi je + 12 %.

 

3) Posmatrano u kg po stanovniku godišnje ('93.-'01.), potrošnja pilećeg mesa je:

Albanija (4,0-7,9 kg);

BiH (4,8-4,5);

Bugarska (10,0-15,2);

Hrvatska (6,7-6,8);

Makedonija (12,3-15,8);

Rumunija (14,1-15,7) i

Srbija (9,3-8,7).

Ovde treba uzeti u obzir i odnos uvoza i izvoza dotične države kao i prehrambene navike stanovništva.

Trend za prodaju živinarskih proizvoda je posebno povoljan u Makedoniji i Rumuniji. Evropski prosek je 14,1-17,8 kg po stanovniku godišnje.

Interesantan je slučaj Rumunije koja od 2000. do 2003. postaje značajan uvoznik mesa živine (30 > 85 000 tona) čime se, skoro, izjednačuje sa Kanadom.

 

4) Po povećanju  broja koka nosilja i proizvodnji konzumnih jaja ('93.-'03.) prednjače Albanija sa cca 94% i Rumunija sa 18%.

Realniji odnosi ovih parametara dobijaju se posmatranjem sledećih država:

BiH -11%;

Bugarska + 1%;

Hrvatska -3% i Makedonija -30%.

BiH i Makedonija su dobri partneri za saradnju.

Evropsko povećanje je 1%.

 

5) Smatram da je realno, u proceni potrošnje jaja po stanovniku, ceniti da kokošije jaje ima masu od 50 grama.

Sledeće podatke bi trebalo uporediti sa potrošnjom drugih vrsta mesa i ribe, što sam i učinio, sa zaključkom da su jaja i pileće meso osnovna namirnica proteinskog porekla stanovnika posmatranih država.

Kretanje potrošnje živinskih jaja (kg/stanovnik/godišnje) u periodu '93.-'01.:

Albanija (5,2-6,0);

BiH (4,8-4,0);

Bugarska (9,6-11,2);

Hrvatska (10,0-10,3);

Makedonija (10,7-9,4) i

Rumunija (9,6-11,0).

Evropska kretanja su 12,3-12,2 kg.

 

Zaključak:

Procena podataka kazuje da živinarska industrija Srbije može, bez bojazni, konkurisati na tržištu posmatranih država.

Ova tendencija je izražena u odnosu na tržišta BiH, Makedonije, Bugarske i Rumunije. Sa ovim državama treba uspostavljati što tešnju poslovnu povezanost. Osim izvoza gotovih proizvoda one su interesantne i za prodaju konsalting usluga i opreme za živinarstvo čime, u perspektivi, mogu osloboditi naše naučne i proizvodne kapacitete za intenzivnije oblike živinarstva (populaciono-genetski i tehničko-tehnološki napredak).

U prilog ovom stavu ide primer Izraela koji je postao vodeća sila u proizvodnji kvalitetnih provinijenci živine otporne na ekstremne klimatske uslove Bliskog i Srednjeg Istoka uprkos velikom pritisku svetskih proizvođača hibridne živine.