Sardinijska (Sarda) rasa ovaca
Gievski Marijan, Mr.sci. Nikola Pacinovski

 

Sardinijska ovca je domicilna rasa Italije, tačnije ostrva Sardinije. Zauzima oko 30% od ukupnog fonda ovaca Italije. Osim Sardinije, rasprostranjena je oko Lazije, Toskane, Fogia provincije, sve više i prema severu zemlje. Zajedno sa lokalnom Lange rase je najpopularnija ovca juga Italije.

Iako sa naglašenom mlečnošću Sarda  je ipak ovca takozvanog  „trojnog pravca” odgajivanja, mleko-meso-vuna (sve više napuštan i od nauke kritikovan kao neprofitabilan).

 

Fenotipske karakteristike

Srednje krupna rasa, sa visinom grebena 65 cm kod ženskih i 72 kod muških grla.

Postoje dva varijeteta nizijski i visijski. Masa tela nizijskog je 44,2 kg, brdskog 42,4 kod ovaca a težina ovnova kod oba varijetateta je 55-65 kg, visina grebena 70-72cm.

Bele je boje, otvorenog runa, sjajne duge dlake, šiljastih pramenova. Pripada dugorepim rasama iako se smatra da pre početka selekcije nosi i gene masnorepe afričke rase Barbareske (Barbary) koja je značajno bila prisutna na Siciliji. Ima skladno razvijeno telo, veliku pokretljivost i izražen temperament koji je po nekim autorima veoma blizu „ludom” temperamentu, koji se izražava osobito prilikom muže koja je kod ove rase veliki napor, iako ima dobro formirano vime pogodno za mašinsku mužu. Ima razvijen instinkt stada, podnosi i velika stada ali su ipak najoptimalnija sa 50-500 grla. Živahna je, pokretljiva, uspešno sama traži hranu kako na malim tako i na velikim visinama. U prvi priplod ulaze sa oko 13,5  meseci.

 

Selekcija

Početak selekcije je 1928 g. kada su od  selekcionara Passinija postavljeni selekcijski ciljevi /povećanje mlečnosti kao primarni cilj/ i kriterijumi za upis u matične knjige. Kriterijum za upis u Flock book su  minimalna proizvodnja mleka: 1-laktacija=120 lit., 2-laktacija=150 lit., treća=iznad 200 lit. mleka za ovce, a za ovnove - koji u ukupnom genetskom unapređenju učestvuju  sa 80-90%, ovce samo 10-20% (Korneev i saradnici 1979) - kriterijumi su razumljivo značajno visoki kod upisa u knjige, minimalno 250 lit. mleka kod ovnovskih majki. Nije slučajno da u selekciji postoji opšte prihvaćena i nesporna deviza: kakvi su ovnovi takvo je stado!!!

 

Proizvodne karakteristike

Mleko: Prosečno 120-150 lit. za laktaciju od 240 dana (De Philips 1962), Mitić. N. 1997 navodi da nizijski varijetet proizvodi prosečno 177 a brdski 155 litara mleka. U visoko-selekcionisanim stadima prosečno 220 lit. mleka. Najnovija saznanja o mlečnosti Sardinijske ovce /jednog od autora teksta koji je bio na naučnom usavršavanju na Sardiniji/ ukazuju na mlečnost najvećeg dela populacije od 135 lit. mleka sa laktacijom od 185 dana.

Meso: Porodna masa jagnjadi je 3,5-3,8 kg. 30–etog dana teže oko 10 kg, 60-etog 14,5kg , 90-etog 18,25, sa 12 meseci prosečno 38 kg. Meso je kvalitetno, ukusno i cenjeno kako u Italiji tako i na celom Mediteranu.

Plodnost: Index  plodnosti je 110-130 /prosečno 115 jagnjadi od 100 ovaca/.

Vuna: Bela, svetlucava, oštra, otvorenih šiljastih pramenova dužine 10 cm, finoće 35 μm, C-sortimenta, prosečnog nastriga 1 kg neprane vune kod ovaca, 1,6 kg kod ovnova. Vuna se upotrebljava uglavnom u industriji dušeka.

 

Sardinijska ovca se preporučuje za uzgoj u mediteranskom basenu - nizijski varijitet, a brdski, lakši varijetet i za veće nadmorske visine. Interesantna je za razne šeme ukrštanja, uglavnom zbog povećanja mlečnosti i lakomuznosti. U Francuskoj, FSL sintetički genotip.

 

Autori:

Gievski Marijan, Awassi Mediterranean Farm, Kumanovo, MK, amf-carlo@mt.net.mk

Mr.sci. Nikola Pacinovski, Institut za Stočarstvo, Skopje, MK