STOCARSTVO.COM - Nacionalni Program razvoja ovčarstva u Makedoniji

Dugoročni nacionalni odgajivački program razvoja ovčarstva Makedonije

2000-2009.

može da bude pozitivno iskustvo drugih zemalja

Marijan Gievski

Polazne osnove pri kreiranju dugoročne strategije do 2009. godine razvoja ovčarske proizvodnje bile su:

- Kvalitet, uslovi proizvodnje i svetske cene vune koje Makedonija nije u stanju da ponudi kvalitativno i konkurentno. Mnogo veće „ovčarske” zemlje izgubile su tržisnu utakmicu sa vunom od Novog Zelanda i Australije.

- Cena jagnjećeg mesa od „teškog jagnjeta” 25-30 kg, praćena visokim standardima kvaliteta je ispod mogućnosti domaćih proizvođača a „lako jagnje” 10-15 kg koje se tradicionalno proizvodi za kupce Grčke i Italije je na granici rentabiliteta, praceno velikim oscilacijama u ceni od godine do godine, dosta često i sa gubitkom.

- Sa druge strane postoji organizovana proizvodnja ovčijeg mleka i sira na nivou koji nije zanemarljiv, koji može da se nosi sa cenom i kvalitetom uvezenih proizvoda mlečnih prerađevina i u uslovima liberalnog uvoza i tržišne ekonomije, koje i domaće tržište može da konzumira u značajnoj meri.

Beli sir tipa feta, autohtoni žuti bijeni sir, kačkavalj, urda i kiselo mleko – proizvodi su koji imaju stabilne cene poslednje decenije što omogućava ulaganja u njihovu proizvodnju dugoročno, što je i slučaj. Formirane su u velikom broju tehnološki zaokružene proizvodne celine-mlekare manjeg i srednjeg kapaciteta, osmišljeno geografski disperzirane koji profitabilno prerađuju otkupljeno ovčije mleko (oko 0,57 Eura po litru).

- Skromno je počela i standardizacija nekih od proizvoda, sira pre svega.

- Nutricionistička saznanja da se konsumirana hrana kod preživara znatno bolje iskorišćava za proizvodnju mleka a ne za produkciju mesa, nije bez značaja za zemlju koja ima malu sopstvenu krmnu bazu /svega 10-tak % od potreba proizvodi, a kriterijum za razvijenost je oko 40%/.

Gorenavedeni ali i mnogi drugi razlozi su našu nauku mudro okrenuli prema smeru mleko-meso gde se traži i konkretni opstanak ovčarskih farmi.

Analize agro ekonomista i drugih analitičara pokazuju da su takozvani „trojni smerovi” malo mesa, malo mleka, malo vune, apsolutno neprofitabilni i neobezbeđuju potrebnu akumulaciju čak i na farmama sa velikim brojem ovaca, koji na taj način pokušavaju da „amortizuju” granične troškove.

Pošlo se od novog postulata: ŠTO VEĆE PROIZVODNJE MLEKA PO GRLU-OVCI. Zastarela shvatanja da „mnogulja a ne mlekulja puni vedro” nisu našli mesto u dugoročnom programu za razvoj ovčarstva kao ”déjà vu”. Za ostvarenje ove ideje kao rase melioratori su bile razmatrane 4 mlečne rase ovaca: Istočno-frizijska, Awassi, Assaf i Hios.

Sa Istočno-frizijskom rasom Makedonija ima katastrofalne rezultate, od par uvoza, posebno uvoz od 100 grla gde nije ostalo u životu niti jedno čistokrvno grlo.

Sa prilagođavanjem Hiosa je bilo sličnih problema mada ne takvih obima.

Zbog toga su dve rase ovaca ušle kao zvanične rase melioratori za stvaranje mlečnih populacija ovaca: rasa Assaf – koja u Makedoniju još nije uvezena, za koju se smatra da nije pogodna za napasivanje i rasa Awassi (Avasi) koja je počela znatno da unapređuje mlečnost makedonskih pramenki /uglavnom: ovčepoljke, šarplaninke, virtemberg melezi i populacije raznih genetskih kombinacija - rezultat svakojakih neuspešnih eksperimenta od 1946-1990. uglavnom sa rasama za meso-vunu ili vunu-meso/.

Akcenat na Awassi rasu KAO RASU MELIORATORA bio je zbog njene visoke mlečnosti, izuzetne izdržljivosti i prilagodljivosti na razne klimatsko–geografske /aklimatizacija/ i odgajivačke uslove /akomodacija/, kako u Makedoniji tako i u celom svetu.

Genetsko oplemenjavanje sa Awassi ovnovima - saglasno programu počinje na Nukleus farmama čistorasnih Awassi ovaca koja treba da ima oko 200 priplodnih ovaca koji će proizvoditi buduće ovnove za potrebe makedonskog ovčarstva. Nukleus farma–repro centar je pod postojanom kontrolom i kompletnim monitoringom Instituta za stočarstvo u Skopju i primenjuje sve potrebne organizaciono-evidencione poslove.

Farma-nukleus postoji sa visokom profesionalnom organizacijom i postiže selekcijske i proizvodne rezultate bezmalo vodećih svetskih selekcijskih stanica, repro centara i instituta. Genetski superiornim Awassi ovnovima snabdeva Institut za stočarstvo u Skopju, Veterinarne stanice, napredne odgajivače ovaca koji su shvatili da je pravilan izbor rase najkraći put do visokoprofitabilnog ovčarstva. Poslednjih godina snabdeva podmladkom Awassi jagnjadi i zemlje regiona. Na ovom nivou će se vršiti i progeno testiranje ovnova, performans testovi, a perspektivno i primena najnovijih metoda za procenu odgajivačkih vrednosti: LSM-metod najmanjih kvadrata, AM-animal model i BLUP-metod najboljih lineranih pokazatelja, kao „kruna” selekcijskog rada koji se zbog svoje složenosti i visoke cene softvera takvih mogućnosti primenjuje malo gde u svetu.

Organizaciono ostvarenje Programa je zamišljeno kao poluotvoren nucleus /kao najbolja organizaciona forma iz prakse Francuske, Španije, Izraela, Australije/. Takav način organizacije je visoko ocenjen od eminentnih stručnjaka ovčarstva Izraela sa kojima Makedonija ima saradnju.

Odgajivačka piramida bi se sastojala od 3 nivoa:

1-Nukleus farme

2-Reprodukcione farme

3-Komercijalne farme

Proizvodna svojstva domaće populacije ovaca:

Živa masa 35-40 kg

Proizvodnja mleka 50-60 litara

Plodnost 100-110%

Vuna 1,5 kg

Proizvodna svojstva Awassi rase:

Živa masa 45-65 kg

Proizvodnja mleka 350 litara

Plodnost 120%

Očekivane proizvodne karakteristike /dobivene simulantnom analizom/ kod F1 generacije meleza /ovce domaće populacije x Awassi ovnovi prosečnih proizvodnih mogućnosti/:

Živa masa 40 kg

Proizvodnja mleka 112 litara (konzumno mleko + mleko za ishranu jagnjadi)

Ukrštanje će biti jednokratno (F1 generacija) što treba da omogući podizanje mlečnosti na značajno viši nivo, i veliki genetski varijabilitet kao osnova za druge selekciske aktivnosti. U F1 generaciji je heterozis efekat /genetski vigor/ najizraženiji, kasnijim ukrštanjima opada.

Zbog činjenice da se radi o sintetičkoj populaciji visoko verovatno je da će mlečnost imati visoke oscilacije. U prilog tome su i neka druga empirijska, ranija ispitivanja mlečnosti kod F1-generacije /gde je heterozis efekat najveći/ raznih rasa i genetskih kombinacija ukrštanim sa Awassi ovnovima.

U Španiji /Welham/ izveštava o mlečnosti od 180-348 litara mleka kod meleza raznih kombinacija i generacija.

U Bugarskoj /Hinkovski/ dobija 134-432 litara mleka.

U Makedoniji /Todorovski i saradnici/ dolaze do proseka od 193,31 litara mleka u F1 generaciji -prvo koleno ukrštanja na velikom broju meleza. Rekordna mlečnost F1 meleza u Makedoniji je 503 litara mleka za laktaciju, što je svakako poželjan izuzetak a ne pravilo. Naša iskustva govore da se od jednog meleza godišnje u normalnim odgajivačkim uslovima, ispaša sa dodatnom hranom, preko zime od jednog Awassi meleza dobije bez nekih velikih poteškoća oko 40 kg /3 kante/ belog ovčijeg sira-feta tip.

Navedeni podaci su rezultat dugogodišnjih ispitivanja renomiranih stručnjaka oficijalno objavljivani u knjigama, časopisima, simpozijumima i svetskim kongresima ovčarstva. Oni su dovoljno ubedljiv argument za opravdanost izbora Awassi rase i kurs prema mlečnom ovčarstvu kao znatno profitabilnijem od ostalih pravaca odgajivanja ovaca. Svakako da u određenim socijalnoekonomskim prilikama i najprimitivnije rase sa malim proizvodnim mogućnostima imaju svoje potpuno opravdanje ali u vremenu razvijenije tržišne ekonomije gde tržište određuje i ocenjuje naš rad izuzetno je bitan rasni sastav /svakako i drugi faktori paragenetske prirode/ za uspešno profitabilno poslovanje /opstanak/ ovčarskih farmi kao i genetske mogućnosti ovnova.

Ovnovi koji potiču od roditelja sa visokim proizvodnim rezultatima su svakako mnogo poželjniji za ukupno genetsko unapređenje stada ovaca. Smatra se da u ukupnom proizvodnom unapređenju ovaca samo 10-20% zavisi od ovce-majke a 80-90 % od ovna /Korneev i saradnici/. Nije slučajno da se progeno testirani ovnovi rekordnih proizvodnih potencijala, najboljih linija i rodova /sa iznad 1000 litara mleka od ovnovskih majki/, u Izraelu prodaju i po neto ceni-EX works od 12.500 Eura. Ukrštanje sa takvim ovnovima može da poveća mlečnost novodobijenih F1 meleza za 5-6 puta, a oni se obično eksploatišu u veštačkoj oplodnji gde se od jednog ovna osemenjavaju na hiljade ovaca. Koliki je to genetski napredak, da li je isplatljivo na kratke i duge staze, farmerima će možda pomoći i dole navedena formula za brzu, orijentacionu procenu mlečnosti.

Proizvodni rezultati koji se dobijaju samo u prvoj generaciji ukrštanja /F1/ domaćih pramenki sa Awassi ovnovima, znači mlečnost od oko 190 litara mleka u laktaciji, izdržljivost, lakomuznost i dobra mesnatost /konformacija/ kod novih meleza. U Francuskoj na takvom projektu pod nazivom FSL unapređenja rade Flamant i Barillet od 1982. godine koristeći složeno trorasno 5–to stepeno ukrštanje između Istočno-frizijske, Sardinijske i Lakon ovce koje je znatno rizičnije, komplikovanije, duže i skuplje.

Za brzu, orijentacionu, procenu mlečnosti kod ukrštanja koristi se sledeća formula za izračunavanje mlečnosti novodobijenih ženskih zivotinja:

F=1/2MM+1/4MR+1/4PP

F - Procena buduće proizvodnje mleka

MM - Prosečna proizvodnja mleka majke /poželjan je prosek od 3-5 laktacije/

MR - Prosečna proizvodnja mleka očeve majke /ovnovskih majki/

PP - Prosečna mlečnost drugih grla populacije ili stada kojoj buduća majka pripada

Awassi Mediterranean Farm-Repro centar, Kumanovo