Postupci obeležavanja kroz istoriju stočarstva govore o izraženoj potrebi da se jasno prepoznaju gajena grla. U početku se radilo samo o razgraničavanju vlasničkih prava a kasnijim napretkom metoda odgajivanja upotrebljava se za sve složenije, selekcijske, svrhe. Zato što se ovako činilo danas možemo dokumentovano pratiti nastanak i promene plemenitih rasa u okviru svih vrsta domaćih životinja!!!

Sistem obeležavanja mora biti takav da se može primenjivati od najranije mladosti životinje a oni koji se mogu primenjivati samo kada grlo odraste nisu poželjni, jer se ponekad identitet nekog grla kasnije ne može odrediti, a to je za selekciju veliki propust. Pored toga, sistem treba da bude što jednostavniji i praktičniji, ne sme da bude štetan za pojedine delove tela (npr. za kožu i vunu), ne sme da ruži izgled grla. Obeležavanje treba biti takvo da se može lako dešifrovati, da sadrži što više podataka o grlu i ne sme da izaziva mučenje životinje i da stvara veće ozlede i rane. Cene postupka i dalje obrade prikupljenih podataka treba da budu pristupačne najširem krugu odgajivača, što je danas posebno aktuelno, jer se obeležavaju sve kategorije grla unutar vrste, odnosno, sva grla, bez obzira na cilj gajenja (ovo je postignuto u Serbiji budžetskim sredstvima te ne predstavlja veći problem!).

U praksi se primenjivalo/primenjuje nekoliko načina obeležavanja: rovašenje, tetoviranje, žigosanje i ušne markice (za ptice: krilne markice i prstenovanje) te privremeno obeležavanje mladih životinja priručnim sredstvima (boja, vezivanje raznobojnih traka oko vrata i sl.).

Za veliku većinu slučajeva jedino je prihvatljivo obeležavanje markicama jer zadovoljava sve, napred navedene, poželjne, kriterijume!!!

Naš sistem obeležavanja zasnovan je na njemu i, sa metodologijom registracije i obrade podataka, potpuno je kompatibilan proverenim pravilima EU. Tako da ćemo, na jednom mestu, imati prikupljene podatke o svim grlima u državi, njihovom kretanju, zdravstvenom stanju... što je od neprocenjive koristi za savremeni naučno-praktičan rad i predstavlja početak ostvarenja davnašnjeg sna brojnih generacija agronoma i veterinara. Počevši na ovaj način, nikako drugačije, mogu stočarstvo i prehrambena industrija zauzeti mesto koje im, sa pravom, pripada jer posedujemo sve potrebne aspekte: relativno zdravo zemljište i stoku, pametne/marljive seljake, stručnjake različitih profila, objekte/prerađivačke kapacitete i preciznu zakonsku regulativu. Ostaje, jedino, da se učini napor u vezi sveobuhvatnog prosvećivanja i da se rigoroznim merama spreče pokušaji bilo kakve nedoslednosti odnosno prekidanje distribucije valjanih podataka proizvodnog lanca, popularno imenovanog: od štale do trpeze (from the farm to the fork)!!!

Propisi u EU imaju osnovni cilj: identifikaciju, lociranje i praćenje grla u veterinarske svrhe što je od krunske važnosti za kontrolu infektivnih bolesti. U zavisnosti od individualnih potreba različitih vrsta životinja obraćena je pažnja da sistemi obeležavanja i registracije uključe i elemente kao što su identifikatori, registri ili pasoši.

Definisana su pravila za sledeće familije životinja: 1) bovinae** (goveda, bivoli i bizoni); 2) equidae (konji, magarci, zebre i njihovi melezi); 3) suidae (svinje); 4) ovinae i caprinae** (ovce i koze) - (**podfamilije familije cavicornia/bovidae).

1) Kod bovina cilj je lociranje i praćenje životinja za potrebe veterinara, kontrola prometa junadi zbog javnog zdravlja te isplata i nadzor stočnih premija kao dela zajedničke organizacije tržišta junetinom i teletinom. Individualni sistem obeležavanja i registracije uključuje: dvostruke ušne markice sa ličnim brojem; stalno registrovanje trenutnog prisustva: na farmi, tržištu, i td.); pasoš za goveda i kompjuterizovanu bazu podataka na nacionalnom nivou. Detalji pravila o ušnim markicama, registrima i pasošima: Regulation (EC) 911/2004* (*internet keywords). Osnovna regulativa: Regulation (EC) 1760/2000*. Takođe, razrađena su pravila gajenja bovina u kulturno-istorijske svrhe, posebna pravila letnje ispaše u planinama, pravila za bizone, bikove korišćene za kulturne i sportske priredbe, kontrolne mere, sankcije i td.

2) Ekvidi, od 1 jula 2000. godine, tokom kretanja unutar EU moraju imati identifikacioni dokument-pasoš (pod kretanjem se misli na hod i transport). Registracija grla ubeleženog u studbook definisana je sa Council Directive 90/427/EEC* (zootehnička regulativa) a pasoš prema Commission Decision 93/623/EEC*. Za grla, priplodna i proizvodna, definisana su pravila u Council Directive 90/426/EEC* (zdravlje životinja) a pasoš prema Commission Decision 2000/68/EEC*.

3) Osnovna pravila za svinje usmerena su na identifikaciju, lokaciju i praćenje prometa u veterinarske svrhe radi kontrole zaraznih bolesti. Sistem obeležavanja i registracije svinja uključuje sledeće elemente: ušne markice ili tetovaže; održavanje registrovanja na farmi i tržištu i kompjuterizovanu bazu podataka na nacionalnom nivou. Osnovna direktiva: Council Directive 92/102/EEC*; registar gazdinstava u nacionalnoj bazi podataka: Regulation (EC) 2000/678*; za gazdinstva sa ne više od jednog grla: Commission Decision 2005/458*.

4) Pravila za ovce i koze imaju cilj da veterinarski kontrolišu grla zbog zaraznih bolesti i da upravljaju i kontrolišu stočne premije kao deo reforme zajedničke poljoprivredne politike EU. Od 1992. godine sistem identifikacije i registracije ovaca i koza uključuje jednu ušnu markicu ili tetovažu pre napuštanja gazdinstva, registar na svakom gazdinstvu i centralni registar svih gazdinstava. U decembru 2003. usvojen je prošireni sistem koji je stupio na snagu jula 2005. Njegovi elementi su: dvostruko obeležavanje pre navršenih šest meseci starosti - dve ušne markice ili po jedna ušna markica i tetovaža, oznaka na kičičnom/skočnom zglobu (samo za koze) ili elektronski identifikatori; održavanje ažurnog registra na svakom gazdinstvu; poseban dokument (movement document) za svako kretanje grupa životinja; centralni registar svih gazdinstava ili kompjuterska baza podataka na nacionalnom nivou. Zakonska regulativa: Council Regulation (EC) 21/2004*.

Slika, detalj: Češka bela koza sa dve ušne markice (Radovana Aksamitova, jul ’06.)