Proizvodnja jaja u alternativnim uslovima smeštaja
Dušan N. Kovačević, dipl.inž.

 

Približno 89% koka nosilja u Evropskoj Uniji zatvoreno je u kavezima. Nove preporuke zabranjuju standardne kaveze od 1. januara 2012. svim državama Unije. Postavljanje novih kaveza za koke nosilje konzumnih jaja zabranjeno je od 1. januara 2003. U Holandiji i Engleskoj od 2001. godine skoro 50% koka nosilja je naseljeno u alternativnim vidovima smeštaja.

Direktiva EU 1999/74 (19. jul ’99.) nudi nekoliko rešenja ovog pitanja. Ona obuhvataju proširen oblik kaveza, avijarni i sistem duboke prostirke.

Pored nešto višeg nivoa smrtnosti od 0,6%, manje proizvodnje jaja od 2,9% i veće potrošnje hrane od 4 grama po grlu na dan u odnosu na kavezni uzgoj, u praksi ovih sistema je zapažena pojava da koke nose jaja na pod a ne u predviđena gnezda. Ovo predstavlja problem odgajivačima koji su navikli na kavezni sistem i veliki radni komfor tokom proizvodnog procesa. Kod slabije vičnih proizvođača dolazi do povećanog prljanja i loma jaja, smanjenja produktivnosti rada i pogoršanja mikroklimatskih uslova u objektu.

Razmatrajući ovaj problem, holandski naučnici sa Univerziteta u Wageningenu predlažu složen tehnološki metod kojim se nošenje jaja na pod može smanjiti na manje od 1%. On podrazumeva tesnu saradnju svih učesnika u proizvodnom lancu i sastoji se od četiri elementa: period odgajivanja kokica, tehnička oprema sistema, upravljanje procesom proizvodnje jaja te osvetljenje i ventilacija objekta.

 

Period odgajivanja kokica

Važno je da grla određena za alternativni sistem smeštaja budu gajena u avijarnom ili sistemu duboke prostirke sa pokretnim podovima. Sledeći činilac je da oprema za hranjenje i napajanje mora biti potpuno jednaka u objektima za gajenje i nošenje. Sistem za napajanje mora biti iste boje (nipl pojilice) i postavljen na istu poziciju u objektu. Voda je posebno važna, čak više od hrane, za prilagođavanje grla u prva tri dana posle premeštaja u proizvodni objekat. Hranilice su standardne, u vidu posuda ili lančastog konvejera. Sve ove podatke mora da ima prozvođač jaja pre nego pristupi kupovini kokica te da pravilno izabere dobavljača. Na ovaj način se otklanjaju nepotrebni stresori grla.

U avijarnom sistemu kokoš se kreće u tri dimenzije prostora u potrazi za vodom, hranom, gnezdom i sedalom. Tokom gajenja, grla treba stimulisati da se kreću po objektu, što se može učiniti sledećim merama: najniži avijarni nivo mora biti viši od poda – hodajući po prostirci, grla će zapaziti dokle im je zadato ograničenje kretanja; u početku gajenja, ograničavanje ne treba da traje duže od tri nedelje; od desete nedelje uzrasta treba isključiti napajanje na nižoj etaži sistema radi usmeravanja grla da je potraže na višljim nivoima.

Grla od mladosti treba naviknuti na mirno prihvatanje različite boje odeće zaposlenih i puštati im radio program da se ne bi plašila eventualne pojave buke kada odrastu.

Grla gajena za alternativne sisteme u 17 nedelji uzrasta trebaju biti teža od onih za kaveze: 25-50 grama za avijarni i podni sistem i 50-100 grama za slobodni. Ovo je potrebna rezerva telesne energije za potrebe kretanja i borbe sa većim varijacijama okolne temperature.

Takođe, korisno je ovim grlima odložiti foto stimulaciju jer tada pronose u nešto starijem uzrastu.

 

Tehnička oprema sistema

Prelaz na alternativni sistem gajenja izaziva bojazan odgajivača: naime, ukoliko je snešeno 5% jaja na pod, utroši se dvostruko više radnog vremena u odnosu na 1%. Ovo je opravdano, jer su prototipovi i rane verzije alternativnih sistema za koke nosilje imali brojne nedostatke. Naučnici su, tokom vremena, učinili brojne tehničke izmene u cilju njihovog otklanjanja. Današnji sistemi su uveliko poboljšani: na prostirci nema opreme za hranjenje i napajanje; pojilice su postavljene blizu gnezda; gnezda su postavljena po celom sistemu radi stimulacije vertikalne raspoređenosti grla; uvedena je „cik-cak” formacija za poboljšanje kretanja po vertikali između individualnih jedinica; razmak između jedinica nije veći od 1,2 m zbog olakšavanja kretanja između jedinica i nivoa sistema; uređaji za hranjenje i napajanje su na različitim nivoima; dodata su sedala i stepenice za stimulaciju kretanja nagore; najniži nivo sistema je na podu i površina gnezda po grlu je najmanje 100 kvadratnih centimetara.

Ova poboljšanja imaju za cilj povećanje kretanja grla između jedinica i nivoa sistema u objektu tako da uspešnije uče gde da nađu vodu, hranu, mesto za odmor i gnezdo za nošenje jaja.

 

Upravljanje procesom proizvodnje jaja

Dobro je, prilikom naseljavanja proizvodnog objekta, tokom prve nedelje, koristiti sistem osvetljenja koji je primenjen na kraju perioda gajenja kokica. Objekat treba zagrejati jedan dan pre naseljavanja da bi se obezbedio ravnomeran raspored grla.

Opšte je pravilo da se kokice naseljavaju u 17 nedelji starosti čime im se omogućava uspešno prilagođavanje pre pronošenja. Grla se naseljavaju ujutro i smeštaju na niže etaže sistema a ne na pod. Ukoliko se smeštaju u toku dana treba im produžiti osvetljenje tokom dela noći. Posle smeštanja, treba grla raspoređivati po etažama bar prvih 5 večeri dok sama ne nauče da to čine.

Prilikom kontrole grla treba obratiti pažnju na zaprljanost kljunova. Ovo je znak da nisu pronašla pojilice i da su, izbegavajući dehidraciju, jela izmet. Neka jata mogu imati korist od ograničavanja kretanja samo na oblast za hranjenje i pojenje u toku dve do tri nedelje, čime će se sprečiti nepoželjno ponašanje grla.

Kada kokice pronesu, najmanje 5 puta dnevno (ako ne i svaki sat) treba skupljati jaja sa poda i stavljati ih na prednji deo gnezda. Sprečavanje nošenja jaja na pod se sprečava i otvaranjem gnezda dva sata pre osvetljavanja i njihovo zatvaranje na jedan sat pre isključivanja svetla.

Ne treba dozvoliti nakupljanje prostirke na podu već je redovno odstranjivati sa ekskrementima. Primećeno je da, u suprotnom, grla radije nose van gnezda. Isto se može postaviti žica sa niskim naponom struje na prednjoj i stražnjoj strani objekta.

Na početku nošenja, grlo radije bira prvo ili najviše gnezdo dok ostala nisu zanimljiva. Tada se dosta jaja snese na pod i mortalitet je povećan zbog sabijanja u gomilu grla koja čekaju na slobodno gnezdo. Da bi se obezbedila pravilnija raspoređenost grla treba obratiti pažnju na osvetljenost svih gnezda, dostup hrani i/ili vodi što će ih učiniti podjednako atraktivnim. Više korišćena gnezda se mogu i delimično ograditi. Može se napraviti i vertikalni prolaz između redova gnezda (prelazno rešenje), da grla lakše dođu do svog mesta bez guranja.

 

Osvetljenje i ventilacija objekta

U nivou poda, na početku nošenja, intenzitet osvetljenja treba biti bar 20 luksa. Grlima treba dati maksimalnu osvetljenost od 16 sati dnevno i period od jedan do dva sata slabije osvetljenosti pre planirane „dnevne svetlosti”. Ovo je potrebno jer grla na početku radije nose u mraku te ne mogu da pronađu gnezdo u potpunoj tami. Jedna sijalica na svakih 10 metara je dovoljna da spreči nošenje jaja na pod i, takođe, grlu daje priliku da pronađe sedalo dok su glavna svetla isključena.

U objektu se pojava tamnih površina sprečava tzv. faznim osvetljavanjem koje primorava grla da se kreću na gornje etaže sistema kako „veče” dolazi. Dolaskom večeri, prvo se gase svetiljke na donjem nivou, pa na srednjem te, na kraju, na vrhu.

Ventilaciju treba tako podesiti da obezbeđuje kvalitetan vazduh bez prašine, amonijaka i mikroorganizama. Za zdravlje grla je povoljnija i niža temperatura ukoliko je vazduh čist. Izmet se tada lakše suši i oslobađa amonijaka. Svaki proizvođač uređaja daje detaljno uputstvo za upotrebu a postoje i automatski, kompjuterizovani, uređaji koji svoj rad samostalno prilagođavaju željenim parametrima mikroklimata.

 

Iz iznetog je vidljivo da prelaz sa baterijskog, kaveznog sistema na neki alternativni predstavlja veliki izazov za proizvođača jaja. U svakom slučaju, dobro opremljen i vođen, ovaj prelaz ne mora biti dramatičan ukoliko se pažnja posveti navedenim detaljima. Tada će i proizvodnja biti izvrsna a broj jaja snešenih na pod neće premašiti 1% ukupnog broja.