|
Približno 89% koka nosilja u Evropskoj Uniji zatvoreno je u
kavezima. Nove preporuke zabranjuju standardne kaveze od 1.
januara 2012. svim državama Unije. Postavljanje novih kaveza za
koke nosilje konzumnih jaja zabranjeno je od 1. januara 2003. U
Holandiji i Engleskoj od 2001. godine skoro 50% koka nosilja je
naseljeno u alternativnim vidovima smeštaja.
Direktiva EU 1999/74 (19. jul ’99.) nudi nekoliko rešenja ovog
pitanja. Ona obuhvataju proširen oblik kaveza, avijarni i sistem
duboke prostirke.
Pored nešto višeg nivoa smrtnosti od 0,6%, manje proizvodnje jaja
od 2,9% i veće potrošnje hrane od 4 grama po grlu na dan u odnosu
na kavezni uzgoj, u praksi ovih sistema je zapažena pojava da koke
nose jaja na pod a ne u predviđena gnezda. Ovo predstavlja problem
odgajivačima koji su navikli na kavezni sistem i veliki radni
komfor tokom proizvodnog procesa. Kod slabije vičnih proizvođača
dolazi do povećanog prljanja i loma jaja, smanjenja produktivnosti
rada i pogoršanja mikroklimatskih uslova u objektu.
Razmatrajući ovaj problem, holandski naučnici sa Univerziteta u
Wageningenu predlažu složen tehnološki metod kojim se nošenje jaja
na pod može smanjiti na manje od 1%. On podrazumeva tesnu saradnju
svih učesnika u proizvodnom lancu i sastoji se od četiri elementa:
period odgajivanja kokica, tehnička oprema sistema, upravljanje
procesom proizvodnje jaja te osvetljenje i ventilacija objekta.
Period odgajivanja kokica
Važno je da grla određena za alternativni sistem smeštaja budu
gajena u avijarnom ili sistemu duboke prostirke sa pokretnim
podovima. Sledeći činilac je da oprema za hranjenje i napajanje
mora biti potpuno jednaka u objektima za gajenje i nošenje. Sistem
za napajanje mora biti iste boje (nipl pojilice) i postavljen na
istu poziciju u objektu. Voda je posebno važna, čak više od hrane,
za prilagođavanje grla u prva tri dana posle premeštaja u
proizvodni objekat. Hranilice su standardne, u vidu posuda ili
lančastog konvejera. Sve ove podatke mora da ima prozvođač jaja
pre nego pristupi kupovini kokica te da pravilno izabere
dobavljača. Na ovaj način se otklanjaju nepotrebni stresori grla.
U
avijarnom sistemu kokoš se kreće u tri dimenzije prostora u
potrazi za vodom, hranom, gnezdom i sedalom. Tokom gajenja, grla
treba stimulisati da se kreću po objektu, što se može učiniti
sledećim merama: najniži avijarni nivo mora biti viši od poda –
hodajući po prostirci, grla će zapaziti dokle im je zadato
ograničenje kretanja; u početku gajenja, ograničavanje ne treba da
traje duže od tri nedelje; od desete nedelje uzrasta treba
isključiti napajanje na nižoj etaži sistema radi usmeravanja grla
da je potraže na višljim nivoima.
Grla od mladosti treba naviknuti na mirno prihvatanje različite
boje odeće zaposlenih i puštati im radio program da se ne bi
plašila eventualne pojave buke kada odrastu.
Grla gajena za alternativne sisteme u 17 nedelji uzrasta trebaju
biti teža od onih za kaveze: 25-50 grama za avijarni i podni
sistem i 50-100 grama za slobodni. Ovo je potrebna rezerva telesne
energije za potrebe kretanja i borbe sa većim varijacijama okolne
temperature.
Takođe, korisno je ovim grlima odložiti foto stimulaciju jer tada
pronose u nešto starijem uzrastu.
Tehnička oprema sistema
Prelaz na alternativni sistem gajenja izaziva bojazan odgajivača:
naime, ukoliko je snešeno 5% jaja na pod, utroši se dvostruko više
radnog vremena u odnosu na 1%. Ovo je opravdano, jer su
prototipovi i rane verzije alternativnih sistema za koke nosilje
imali brojne nedostatke. Naučnici su, tokom vremena, učinili
brojne tehničke izmene u cilju njihovog otklanjanja. Današnji
sistemi su uveliko poboljšani: na prostirci nema opreme za
hranjenje i napajanje; pojilice su postavljene blizu gnezda;
gnezda su postavljena po celom sistemu radi stimulacije vertikalne
raspoređenosti grla; uvedena je „cik-cak” formacija za poboljšanje
kretanja po vertikali između individualnih jedinica; razmak između
jedinica nije veći od 1,2 m zbog olakšavanja kretanja između
jedinica i nivoa sistema; uređaji za hranjenje i napajanje su na
različitim nivoima; dodata su sedala i stepenice za stimulaciju
kretanja nagore; najniži nivo sistema je na podu i površina gnezda
po grlu je najmanje 100 kvadratnih centimetara.
Ova
poboljšanja imaju za cilj povećanje kretanja grla između jedinica
i nivoa sistema u objektu tako da uspešnije uče gde da nađu vodu,
hranu, mesto za odmor i gnezdo za nošenje jaja.
Upravljanje procesom proizvodnje jaja
Dobro je, prilikom naseljavanja proizvodnog objekta, tokom prve
nedelje, koristiti sistem osvetljenja koji je primenjen na kraju
perioda gajenja kokica. Objekat treba zagrejati jedan dan pre
naseljavanja da bi se obezbedio ravnomeran raspored grla.
Opšte je pravilo da se kokice naseljavaju u 17 nedelji starosti
čime im se omogućava uspešno prilagođavanje pre pronošenja. Grla
se naseljavaju ujutro i smeštaju na niže etaže sistema a ne na
pod. Ukoliko se smeštaju u toku dana treba im produžiti
osvetljenje tokom dela noći. Posle smeštanja, treba grla
raspoređivati po etažama bar prvih 5 večeri dok sama ne nauče da
to čine.
Prilikom kontrole grla treba obratiti pažnju na zaprljanost
kljunova. Ovo je znak da nisu pronašla pojilice i da su,
izbegavajući dehidraciju, jela izmet. Neka jata mogu imati korist
od ograničavanja kretanja samo na oblast za hranjenje i pojenje u
toku dve do tri nedelje, čime će se sprečiti nepoželjno ponašanje
grla.
Kada kokice pronesu, najmanje 5 puta dnevno (ako ne i svaki sat)
treba skupljati jaja sa poda i stavljati ih na prednji deo gnezda.
Sprečavanje nošenja jaja na pod se sprečava i otvaranjem gnezda
dva sata pre osvetljavanja i njihovo zatvaranje na jedan sat pre
isključivanja svetla.
Ne
treba dozvoliti nakupljanje prostirke na podu već je redovno
odstranjivati sa ekskrementima. Primećeno je da, u suprotnom, grla
radije nose van gnezda. Isto se može postaviti žica sa niskim
naponom struje na prednjoj i stražnjoj strani objekta.
Na
početku nošenja, grlo radije bira prvo ili najviše gnezdo dok
ostala nisu zanimljiva. Tada se dosta jaja snese na pod i
mortalitet je povećan zbog sabijanja u gomilu grla koja čekaju na
slobodno gnezdo. Da bi se obezbedila pravilnija raspoređenost grla
treba obratiti pažnju na osvetljenost svih gnezda, dostup hrani
i/ili vodi što će ih učiniti podjednako atraktivnim. Više
korišćena gnezda se mogu i delimično ograditi. Može se napraviti i
vertikalni prolaz između redova gnezda (prelazno rešenje), da grla
lakše dođu do svog mesta bez guranja.
Osvetljenje i ventilacija objekta
U
nivou poda, na početku nošenja, intenzitet osvetljenja treba biti
bar 20 luksa. Grlima treba dati maksimalnu osvetljenost od 16 sati
dnevno i period od jedan do dva sata slabije osvetljenosti pre
planirane „dnevne svetlosti”. Ovo je potrebno jer grla na početku
radije nose u mraku te ne mogu da pronađu gnezdo u potpunoj tami.
Jedna sijalica na svakih 10 metara je dovoljna da spreči nošenje
jaja na pod i, takođe, grlu daje priliku da pronađe sedalo dok su
glavna svetla isključena.
U
objektu se pojava tamnih površina sprečava tzv. faznim
osvetljavanjem koje primorava grla da se kreću na gornje etaže
sistema kako „veče” dolazi. Dolaskom večeri, prvo se gase
svetiljke na donjem nivou, pa na srednjem te, na kraju, na vrhu.
Ventilaciju treba tako podesiti da obezbeđuje kvalitetan vazduh
bez prašine, amonijaka i mikroorganizama. Za zdravlje grla je
povoljnija i niža temperatura ukoliko je vazduh čist. Izmet se
tada lakše suši i oslobađa amonijaka. Svaki proizvođač uređaja
daje detaljno uputstvo za upotrebu a postoje i automatski,
kompjuterizovani, uređaji koji svoj rad samostalno prilagođavaju
željenim parametrima mikroklimata.
Iz
iznetog je vidljivo da prelaz sa baterijskog, kaveznog sistema na
neki alternativni predstavlja veliki izazov za proizvođača jaja. U
svakom slučaju, dobro opremljen i vođen, ovaj prelaz ne mora biti
dramatičan ukoliko se pažnja posveti navedenim detaljima. Tada će
i proizvodnja biti izvrsna a broj jaja snešenih na pod neće
premašiti 1% ukupnog broja.
|
