Procenjivanje spoljašnosti konja je jedno od sredstava kojim se nastoji utvrditi radna i priplodna sposobnost. U brdsko-planinskim oblastima zapadne Srbije (Podrinje i Rađevina) zastupljena su polukrvna grla srednjeg formata tela, različitih provinijenci...

Konj (Equus caballus) kao i srodne vrste (magarac, zebra i polumagarac) oslanja se o tlo samo jednim prstom (trećim) koji se završava kopitom. Sa svake strane cevanice (os metacarpale) nalazi se po jedan zakržljali štunac koji ne doseže tlo. Domesticirani konj ima opuštenu grivu niz vrat (kod divljeg je uspravna), rep je obrastao strunom do korena i ima orožale mekuši (bradavice) na sve četiri noge za razliku od ostalih ekvida kod kojih se nalaze samo na prednjim nogama.

Procenjivanje spoljašnosti (eksterijera) konja samo je jedno od sredstava kojim se nastoji utvrditi radna i priplodna sposobnost. Bez obzira na rasu, konj treba da ima sledeći eksterijer: skladnu glavu; krupne zdrave oči; ne prevelike uši, lepo nasađene; dobro nasađen, dovoljno dug, lepo izvijen vrat; dovoljno dug i izražen greben; kratak, ravan i jak, nikako ulegnut spoj; ravne ili umereno kose široke, više okrugle nego oštre sapi; lepo nasađen rep; široke i duboke grudi; zaobljena prava i zaobljena i duga lažna (vita) rebra; zaobljen i nikako usukan trbuh; koso postavljene duge plećke; dug i mišićav rameni deo; duge i jake žbice; razvijena i jaka kolena; kratke, jake cevanice sa jakim i suvim tetivama; jake i suve kičične zglobove; kratke, elastične i ne prestrme kičice; velika, pravilna kopita na prednjim nogama; duge, mišićave butove; duge, široke, jake, suve i jasno definisane skočne zglobove; kratke, jake cevanice, sa jakim i suvim tetivama; razvijene, suve kičične zglobove; kratke, jake, ne prestrme elastične kičice i dosta velika, pravilna kopita na zadnjim nogama.

Stav nogu treba da je pravilan, tj. ako gledamo konja spreda, prednje noge treba da pokrivaju zadnje, a ako gledamo odpozadi, zadnje treba da pokrivaju prednje. Ako konja gledamo sa strane, treba da prednje noge stoje uspravno, one ne smeju biti ispružene ili podvučene, a kolena ne smeju biti spuštena napred, niti povučena unazad. Cevanice zadnjih nogu treba da stoje vertikalno, a zadnje noge, takođe, ne smeju biti ispružene ni povučene od trbuha.

Konj treba da je što duži, a leđa da mu budu što kraća. U krstima ne sme da bude viši no u grebenu. Za takvog konja kažemo da je pregrađen. Ovo umanjuje sigurnost hoda, pa time i vrednost konja.

Ocenjivanje glave

Kod raznih rasa konja glava je različita i njen oblik je karakterističan za rasu. Kod hladnokrvnih (teških) konja glava je glomazna, široka i gruba, dok je kod toplokrvnih (lakih) konja produžena i nežna. Muška grla imaju veću i grublju glavu nego ženska. Veličina glave treba da je u srazmeri sa telom. Koža glave treba da je tanka i pokrivena nežnom dlakom, a kroz nju se jasno opažaju krvni sudovi. Oči treba da su velike, otvorene i vlažne. Uši da su pravilno nasađene, pokretne i zašiljene, ne prevelike, premale ni klopave. Uši postavljene unazad znak su zle ćudi. Sa starenjem konja glava postaje mršavija i sa 12 godina starosti se pojavljuju bele dlake na obrvama.

Prema liniji profila postoji više različitih formi glave. Ako je linija čela ravna, glava ima normalnu (plemenitu) formu. Ako je čelo izbočeno glava se naziva ovčijom, a ako je pored čela izbočena i nosna linija onda se naziva ovnujskom. Ako je čelo ravno a izbočena samo nosna linija, glava se naziva poluovnujskom. Glava sa ulegnutom nosnom linijom je nepravilna i naziva se štukinom.

Ocenjivanje vrata

Kod lakih jahaćih konja vrat je dug, dok je kod radnih težih konja kraći i deblji.

Pravilan vrat se spaja sa grudima u kosoj liniji koja se sužava prema glavi, a gornja linija vrata treba da je više ili manje savijena. Predug ili prekratak, pretanak ili predebeo vrat je nepoželjan i smatra se manom u eksterijeru konja.

Kod engleskih i arapskih konja često nastaje oblik koji liči na labudov vrat, pa se tako i naziva nasuprot jelenskom vratu, koji se smatra pogrešnim oblikom.

Ocenjivanje trupa

Trup konja sačinjavaju greben, leđa, spoj ili slabine, sapi, rep, grudi, trbuh i noge.

Greben čine vertikalni nastavci prvih grudnih pršljenova. Kod lakih tipova konja greben je visok i dug, kod teških kratak i nizak. Pravilan greben treba da je izražen. Lipicanera karakteriše slabo izražen greben i to se smatra ranom manom.

Leđa su deo kičme od grebena do poslednjeg slabinskog pršljena. Ona treba da budu kratka i jaka, jer tada bolje podnose opterećenje. Pri kretanju konja i podizanju prednje noge, deo tereta redovno pada na zadnje noge, a ovome pogoduju kratka leđa. Za trkače i preponaše poželjna su duža leđa, jer se time olakšava kretanje. Inače, duga leđa se smatraju eksterijernom manom.

Spoj je zadnji deo kičmenog stuba i sastavljen je od slabinskih pršljenova. Slabinski deo spaja prednji i stražnji deo trupa, te se zbog toga i naziva spoj. On treba, naročito kod jahaćih i tovarnih konja, da bude jak, kratak i širok, da bi mogao da savlađuje stalno opterećenje unutrašnjih organa, tereta i jahača.

Sapi konja moraju biti duge, široke, mišićave, ravne ili blago spuštene. Oštre i spuštene sapi sa slabo razvijenim mišićima smatraju se eksterijernom manom. Jako spuštene sapi sa nisko nasađenim repom nazivaju se magarećim. Kod hladnokrvnjaka sapi su rascepljene, odn. mišići na krstima su razdvojeni. Ovakve sapi su poželjne kod konja za jahanje i laganu vožnju.

Rep nema privredni značaj već utiče na estetiku grla. Poželjan je visoko nasađen rep. Kod hladnokrvnjaka je uobičajeno sečenje repa, što je štetno, jer lišava konja sredstva za odbranu od muva.

Grudi moraju biti duge, duboke i široke. Ako su grudi izbočene nazivaju se štukinim. Ako se grudna kost ističe, tada se nazivaju petlove grudi. Grudi sa ulegnutom grudnom kosti i slabim mišićima nazivaju se kozjim.

Trbuh treba da je elastičan, ni isturen ni uvučen. Isturen odn. viseći srećemo kod starijih ždrebnih kobila. Od njegovog oblika znatno zavisi lepota ove plemenite životinje.

Noge su najvažniji deo trupa, pa se tokom ocenjivanja mora obratiti posebna pažnja. Nepravilni stavovi prednjih nogu su pružene, podvučene, stolaste, plantave, stisnute, razdeljene, izvite, uvite, stisnuta i razdeljena kopita. Nepravilni stavovi zadnjih nogu: podvučene, uspravne, sabljaste i šuplje. Kopita, kao i kod prednjih nogu. Nepravilni oblici kopita su pljosnato, strmo, koso, usko, neravno, hrapavo sa kolutima, prelomljeno, rascepljeno i kvrgavo.

Eksterijer i nega konja u Podrinju i Rađevini

U ovim, brdsko-planinskim oblastima zapadne Srbije (Loznica, Ljubovija, Krupanj) zastupljena su polukrvna grla srednjeg formata tela, različitih provinijenci - kupljena u Mačvi, Sremu i Republici Srpskoj. Bosanski brdski konj je više zastupljen u srednjem toku reke Drine, na planinama Gučevo i Boranja za izvlačenje oborenih stabala iz jaruga (vrlo su lepa grla). Ne postoji savetodavni, stručni rad pa su domaćini upućeni sami na sebe.

Gaji se jedno do dva grla u domaćinstvu. Grla su lepe spoljašnosti, uhranjena, jaka, zdrava, što svedoči o zadržanom izvornom kvalitetu ravničarskih i brdskih krajeva iz kojih potiču. Uprkos tome što je teren brdovit nisam uočio veće, stečene, eksterijerne mane. Vlasnici izrazito vole svoja istrajna grla i ne upotrebljavaju bič za stimulaciju radne aktivnosti na strmim putevima osim blagog udara kajasima po leđima.

Nasuprot ovome, primetio sam, u poslednje vreme, nekoliko polukrvnih grla na potezu Mali Zvornik-Loznica kupljena u Bosni, sa urođenim eksterijernim manama koje nikakva nega i ishrana ne može ispraviti (na slici primetite sedlasta/ulegnuta leđa i strme sapi). Na svu sreću radi se o uškopljenim pastuvima. O ovome treba posebno voditi račun jer će konj još dugo biti koristan za brdsko-planinsku poljoprivredu ovih krajeva.

Slika: autor (10. jul ’05. – Drina, Banja Koviljača).

Napomena autora:

Tekst je napisan 11. jula ’05. a u maju ’07. nisam više video ovako loše gajena grla iako sam više puta, uzastopno, bio na izvesnim lokacijama.

Važnija literatura:

Poljoprivredna enciklopedija, tom #1, JLZ, Zagreb, 1967.

Mihailović,D., Savremeno konjarstvo, sveska #73, NIP MPB, Beograd, 1973.