Awassi - visoko mlečna rasa ovaca, produkt vizije i selekcije
Pozitivna iskustva iz Makedonije
Marijan Gievski

 

Awassi rasa nastala je na prostoru Bliskog istoka /Jordan, Egipat, Sirija, Iran, Irak, Izrael i td./. Pripada grupi masnorepih ovaca i postoji približno 5000 god. /Epstain/.

Poreklo njenog imena vezuje se za beduinsko pleme Awass. Pre početka selekcije mlečnost pasmine je bila oko 60 lit. mleka u laktaciji. I danas ova rasa u svojoj naturalnoj /neselekcionisanoj/ formi ima niske proizvodne rezultate slične pramenkama na ovim prostorima.

 

Tipičan primer da  ponekad i jedan čovek menja predrasude, tabue, vizijom i idejom uvodeći nove pristupe i organizacione sadržaje je Finci, veliki selekcionar i naučnik koji je početkom 50-tih godina počeo visokoorganizovanu selekciju smera mleko-meso.

Selekcija je počela kontrolom 22.549 Awassi ovaca, izabrane fenotipskom, okomernom metodom procene pre svega veličine, forme vimena i eksterijera, izabranih od 110.000 ovaca koliki je bio ukupan fond u Izraelu. Izvršena su potrebna merenja i testiranja, vršena je oplodnja sa grlima koja su imala najbolje proizvodne rezultate. Početkom 60-tih formiran je pre-nucleus od 2700 najboljih ovaca raspoređenih u 9 stada po prosečno 300 ovaca koja su dobila adekvatan smeštaj i ishranu.

Prosečna mlečnost po ovci je bila oko 400 litara mleka u laktaciji, najbolja ovca u trećoj laktaciji je imala za 289 dana laktacije 1.058 litara mleka sa 7,01% mlečne masti. Važno je napomenuti da se rezultati odnose  na ekstenzivan način odgajivanja ali u stadu i u pašnim uslovima. U kontrolnoj 1974 god. rekord najmlečnije ovce iznosi 1282 litara mleka.

 

Ono što je Finci uradio danas se u nauci naziva Unapredjena izraelska Awassi ovca koja ima navedene karakteristike:

- Masa 55-75 kg kod ovaca /krupna rasa/ i 80-125 kg kod ovnova.

- Jaka konstitucija, posebno dobro razvijene noge.

- Ispupčeni profil kod oba pola. Glava je pokrivena kusom dlakom koja obično ima crvenkastu, najtipičniju ali i braon, crnu ponekad i belu, zavisno od varijeteta koji ih ima nekoliko. Vrat je pokriven dlakom u nijansama glave a stomak je malo ili uopšte nije pokriven vunom. Noge su u donjem delu pigmentirane.

- Ovce su bez ili sa rudimentiranim rogovima, retko sa rogovima a ovnovi su rogati.

- Specifična eksterijerska karakteristika je nešto viši zadnji deo tela u odnosu na greben.

- Vimena su velika, dobro formirana i povezana, sa sisama pogodnim za mašinsku i ručnu mužu.

- Runo je otvoreno sa pramenovima šiljatog oblika, sjajne dugačke dlake, oštre, upotrebljive za grublje proizvode /tepisi i sl./. Proizvodnja vune po grlu je oko 2-2,5 kg kao tercijalan proizvod.

- Kompozicija mleka je sledeća: masnoća 6,8-7,5%, proteini 5,5-6%. Dužina laktacije je normalno oko 200 dana, neretko 240-270 dana a postoje primeri kada laktacija traje do ponovnog jagnjenja. Prosečna mlečnost u Izraelu je oko 400-500 litara mleka u najboljim stadima-repro centri /E.Gootwin/ a u ostalim osnovnim komercijalnim stadama 350-400 litara.

 

Republika Makedonija ima dugo i osobito pozitivno iskustvo sa Awassi rasom. Ona je u Europi prva importirala direktno, u nekoliko navrata, od elitnih stada iz Izraela genetski visokovredna  čistorasna Awassi grla.

U Makedoniji, najnovije prosečne proizvodne vrednosti: 362,9 litara mleka sa 7,26% masti, 5,77 proteina, dnevna mlečnost za normalnu laktaciju 1,66-1,9 litara mleka po grlu, rekordna dnevna mlečnost po grlu bila je 3,84 l.

Od jedne čistokrvne Awassi ovce makedonski odgajivači uspevaju da dobiju oko 70-90 kg belog ovčijeg sira, feta tip. Zabeležen je rekord od 634,5 lit. mleka po grlu sa 7,25% mlečne masti.

 

U Hrvatskoj ova pasmina ne postoji u čistoj krvi i pored velikog interesa za njeno odgajivanje i objektivnih uslova za to na dobrom delu njene teritorije.

Prema izveštaju iz 2000 god. inž. Karmen Sinković (Hrvatski Stočarski Selekcijski Centar), objavljenom u Mljekarskom listu 5/2001, prosečna proizvodnja mleka meleza Awassija u Hrvatskoj  je 202 kg laktacijskog mleka; Istočnofrizijska 154,99 kg, Istarska 111,92 kg, Paška 98,61 kg. Evidentna je superiornost rase i meleza, posebno njihova izdržljivost, mogućnost brzog i jeftinog stvaranja Awassi meleza u velikom broju i heterogenosti kao osnove za dalju selekciju i td.

U prilog Awassi meleza raznih genetskih kombinacija I stepena ukrštanja govore i naučni rezultati: u Španiji Wellhem izveštava o mlečnosti od 180-348 lit. mleka; Francuskoj Flamant-Ricordo 174,1-262,3; Bugarskoj Hinkovski i sar. 134-432 litara; Makedoniji Todorovski i sar. 127-503 lit. mleka, kasnije na velikom broju meleza - Ovčepoljka koja proizvodi oko 60-70 lit. mleka X Awassi ovnovi - dolaze do proseka kod meleza od 193,31 lit. mleka po laktaciji /Stočarstvo br.11-12, 1985, Zagreb/.

Znači da je naučna agrarna elita i šira javnost u Hrvatskoj bila izveštavana o naučnim rezultatima. Iz bliskog susedstva i Europe. Zašto se ostalo na nivou i rasnom sastavu na kojem je danas hrvatsko ovčarstvo pitanje je za hrvatske odgajivače ovaca i nadležne institucuije i organizacije za razvoj ovčarstva?

 

Pravilan izbor rase je pola puta do profita na farmama.

Interesantan je kvalitet posnog mesa ove rase ovaca jer rasa loj taloži u repu, a po drugim delovima tela skoro i da nema masnih naslaga, što mesu daje izvrstan kvalitet bez prisustva ponekad neprijatnog mirisa jagnjetine. Meso Awassi rase je crvenkasto, izuzetno ukusno i daje „krckavo” pečenje /u domicilnom području Bliskog istoka meso ove rase je znatno skuplje od mesa ostalih pasmina/.

Kao sekundarni selekcijski cilj: povećanje formata trupa-tela (Awassi ovca pripada grupi krupnih rasa te je pogodna i za proizvodnju mesa).

Rasa ima izražen instinkt stada, ovce su dobre majke a ovnovi imaju izražen libido. Izuzetno je prilagodljiva na razne klimatsko-geografske i odgajivačke uslove /aklimatizacija i akomodacija/. Posebno je pogodna za sušne i polusušne rejone /posebno Mediteranski deo Hrvatske/ gde sa lakoćom podnosi duga sušna i pakleno vruća leta sa ekstremnim temperaturama ali joj nisu nikakav problem ni hladne kontinentalne zime.

Njena sposobnost da istovremeno pase i brsti, neprobirljivost prema hrani, iskorišćavanje   najnekvalitetnijih biljki, žbunje i trnje /genetska predispozicija vezana za domicilni rejon/ čine ovu rasu pogodnu za intenzivno ali I ekstenzivno i polunomadsko odgajivanje. Nije slučajno da je ova rasa rasprostranjena na svim kontinentima, da je svoje mesto kao rasa meliorator /za ukrštanje/ našla u mnogim nacionalnim programima za razvoj ovčarstva: Makedonija, Turska, Kipar, Grčka i td., a u planu je odgajivanje u čistoj krvi i u Hrvatskoj gde je u nomenklaturi pasmina HSSC zavedena pod  rednim brojem–šifrom 17.

 

 

Awassi Mediterranean Farm-Selekcijski Centar, Kumanovo

 

Awassi ovce - pustinjski pašnjak u Kuvajtu (15. 12. ’03.)

 

Korektno vime Awassi ovaca (AMF stado, februar ’04.)

 

Vime Awassi ovce (AMF stado, 14. 11. ’05.)

 

Awassi - instinkt stada (AMF stado, 19. 10. ’02.)

 

Awassi - instinkt stada (AMF stado, 19. 10. ’02.)

 

Awassi ovca Ana (AMF stado)

 

Awassi ovan Moshe - „osvežavanje krvi” (AMF stado)

 

Awassi ovan Peko (AMF stado)

 

Izvor:

Awassi Mediterranean Farm-Selekcijski Centar, Kumanovo

 

Kontakt:

Marijan Gievski, direktor

1300 Kumanovo,

ul. Ivana Milutinovića 6,

Makedonija

Telefoni: 389 31 423 200, 389 31 71 900 898

E-mail: amf-carlo@mt.net.mk