Proizvodne osobine avasi ovaca u Republici Makedoniji

N. Pacinovski, Elena Eftimova

 

Izvod: Ispitivana je mlekoprodukcija kod avasi (Awassi) rase ovaca u toku proizvodne 2003. godine. Kontrolisano je ukupno 40 čistorasnih ovaca ove rase u različitim laktacijama. Ustanovljena ja prosečna laktacijska mlečnost od 316 lit. mleka (posisano - 105, komercijalno – 211), sa varijacijama od 125,8 - 564,25 l. Prosečni procenat mlečne masti u toku cele laktacije bio je 8,32 % (min 4,12% - max 11,5%). U proseku dnevna mlečnost je bila 1,75 l. Najveća prosečna dnevna mlečnost od 2,4 l konstatovana je u toku 1-ve kontrole t.j u januaru, a minimalna u poslednjem mesecu laktacije t.j. u septembru, 0,67 l. Individualna dnevna mlečnost je u rasponu od min. 0,3 - max. 3,6 litara.

Prosečna dužina laktacije u toku ove proizvodne godine (2003.) je 204 dana sa varijacijama od 112 - 288 dana. Plodnost kontrolisanog stada u proseku je bila 100%. Prosečna porodna masa jagnjadi iznosi 3,78 kg (muški - 4,12 kg, ženski - 3,50 kg).

 

Ključne reči : avasi, laktacija, mlečnost, mlečna mast, plodnost, porodna masa,

 

Uvod

 

Na teritoriji Republike Makedonije rasa avasi postoji više od 30 godina. Prvi uvoz ovaca ove rase realizovan je 1969 god. iz Izraela, njene matične zemlje, kada je iz elitnih stada  uvezeno 500 grla, da bi se već sledeće godine uvezlo još 1500 selekcionisanih grla. Cilj uvoza je bio rasu, koja se u naučnim krugovima nesporno smatra za jednu od najmlečnijih rasa sveta, iskoristiti kao melioratora domaće populacije ovaca u pravcu povećanja proizvodnje mleka. I pored prvih negativnih stavova vezanih za aklimatizacionu sposobnost rase na ovim prostorima, ova je rasa uspešno prošla test praktičnog odgajivanja i danas predstavlja cenjenu rasu prema kojom teži sve više odgajivača, a interes za nabavku čistorasnih grla kao i ukrštanje sa avasi ovnovima svakodnevno raste. Tabu teme i dileme oko kvaliteta i superiornosti avasi rase u Makedoniji u nauci i praksi više nema. Ispitivanja i rezultati su jedini kriterijum provere teza.

Avasi rasa je domicilna ovca Bliskog Istoka (Egipat, Sirija, Jordan, Iran, Irak, Izrael) i ona postoji već 5000 god. (Epstain, 1985). Prvobitni, neselekcionisani tip avasi rase imao je svega 60-tak litara laktacijskog mleka (Epstain, 1985), što je svrstava u red naših nisko produktivnih pramenki. Preko sistematske geneološke selekcije za povećanje mlečnosti (primarni cilj) i povećanja formata tela (sekundarni cilj), infuzijom krvi istočno-frizijske ovce, u uslovima intenzivne nege, formiran je visoko mlečan tip avasi rase za mleko-meso u nauci poznat kao Izraelska unapređena Avasi ovca (Awassi improved). Prosečna mlečnost ove rase u najboljim stadima je 400-500 litara laktacijskog mleka, dok u ostalim komercijalnim stadima prosek iznosi 350-400 lit. (Gootwine 1992).

Avasi unapređena odgaja se u nekoliko evropskih država: Španija, Kipar, Grčka, Bugarska, Mađarska, koji imaju izrazito pozitivna odgajivačka iskustva u čistoj krvi i kod ukrštanja sa domicilnim nisko produktivnim rasama. U prilog tome govore rezultati do kojih su došli: Welhem, 1975, u Španiji koji je dobio mlečnost kod meleza 180-348 lit., u Francuskoj Flamant-Ricordeau (citat Todorovski i sar., 1973) su utvrdili mlečnost od 174,1-262,3 lit. mleka, u Bugarskoj (Hinkovski, 1981) pri raznim genetskim kombinacijama konstatovana je mlečnost kod meleza od 134-432 lit.. Epstain, 1985, navodi podatke o mlečnostima avasi rase na Kipru 139-593 lit., Iranu 134-281 i td. U Australiji su Rogan i sar. 2001, utvrdili prosečnu mlečnost od 344 lit. U R. Makedoniji Todorovski i sar. 1973, su kod čistokrvne grupe avasi ovaca u nepotpunim odgajivačkim uslovima konstatovali prosečnu mlečnost od 235 lit. laktacijskog mleka, odnosno 150 lit. konzumnog i 85 lit. posisanog mleka.

 

Materijal i metod rada

 

Materijal za naša istraživanja bio je deo stada čistorasnih avasi ovaca, vlasništvo Awassi Mediterranean Farm (AMF) iz sela Gradište, kod Kumanova, koja po stručnom mišljenju Instituta za Stočarstvo iz Skoplja br. 03/102 ispunjava sve uslove da radi kao reprocentar za avasi rasu. Ovce iz ovog stada potiču od nekoliko uvoza iz Izraela koje je Republika Makedonija imala, stručno odabranih od većeg broja avasi ovaca da posluže za formiranje pre-nuklusa. Kasnije su životinje razmnožavane i osvežavane novom krvlju, selekcionisane savremenim sredstvima i metodama, kontrolisane i umatičene od strane navedenog Instituta. U našim je ispitivanjima bilo uključeno 40 čistorasnih avasi ovaca u različitim laktacijama, izabrane metodom slučajnog uzorka, pri čemu su praćene: dužina laktacije, količina laktacijskog mleka, procenat mlečne masti, plodnost i porodna masa jagnjadi.

Dužina laktacije je određena kao period (u danima) počevši od samog partusa, pa sve do onog momenta kada dnevna mlečnost opada ispod 100 ml po grlu. Količina laktacijskog mleka je utvrđivana pomoću A4 metode (prema ICAR-u), koja podrazumeva merenje 24-časovnog mleka u intervalima od 28-34 dana između dve kontrole, s napomenom da smo prvu kontrolu sproveli 10 dana posle partusa. Procenat mlečne masti kod svih mlekoproba je utvrđivan pomoću aparata Milkotestera Mk III, F3140, a neki od njih, radi dopunske kontrole, ispitivani su pomoću standardne Gerber-metode. Porodna masa je utvrđivana 24-sata posle rođenja jagnjadi, pomoću stočne vage sa preciznošću od 20 gr.

Ishrana na farmi je bila uobičajena, podeljena na letnju (sredina marta - kraj novembra) gde se ishrana sastoji od hrane dobivene sa ispaše, sa dodatkom 18% proteinskih krmnih smeša u količini od 0,5-1,2 kg po ovci dnevno u zavisnosti od faze laktacije i raspoložive ispaše. Zimska se ishrana sastojala od balansiranog obroka krmnih smeša i sortiranih kabastih hraniva (detelina, grahorica, esparzeta) i povremenog napasivanja u zavisnosti od vremenskih prilika.

Smeštaj u novoizgrađenom objektu sa prostranim ispustom, nega i zdravlje ovaca bili su na zavidnom nivou tokom cele godine.

 

Rezultati i diskusija

 

Na osnovu zaključenih laktacija kod ukupno kontrolisanih 40 grla konstatovana je prosečna dužina laktacije od 204 dana, sa varijacijama od 112-288 dana. Ovakva dužina laktacije skoro da je identična sa onom koji navodi Finci (cit. Todorovski i sar. 1973), a to je 201 dan. Prema Epstain-u, 1985, dužina laktacija kod najvećeg broja avasi ovaca u Izraelu varira od 130-220 dana, ne retko 280, a ponekad i 360 dana. Todorovski i sar. 1973, izveštavaju o prosečnom laktacijskom periodu kod prvobitnog importiranog stada iz 1969. godine od 136 dana, sa varijacijama od 130-220 dana, sa napomenom autora da je ovakva dužina rezultat namernog zasušivanja muznih ovaca, radi tempiranja sledećeg jagnjenja sa indukcijom i sinhronizacijom estrusa. Avendano, 1999, izveštava o dužini laktacije kod avasi ovaca u Čileu, importiranih iz Izraela, od 200 dana, sa mlečnošću od min. 160 lit. - max. 550 lit. laktacijskog mleka.

Prema našim sadašnjim ispitivanjima prosečna laktacijska mlečnost (posisano + izmuženo mleko) na AMF iznosi 316 lit., sa varijacijama od 125,8 - 564,25 lit. Imajući u vidu da je prosečni uzrast jagnjadi pri odbijanju 60-tak dana, na posisano mleko otpada 105 lit., tako da za komercijalnu upotrebu ostaje raspoloživo 211 lit. mleka. Ovakva prosečna mlečnost dobivena na AM Farmi je za 34,5 % veća od one 235 lit. koji su konstatovali Todorovski i sar. 1973. U nekoliko drugih istraživanja Todorovski sa sar.  kod čistorasnih avasi ovaca konstatuju različitu laktacijsku mlečnost i to: Todorovski i sar. 1979 - 305 lit, Todorovski i sar. 1985 - 200 lit, Todorovski i sar. 1996 - 338 lit. (posisano - 82 lit., komercijalno - 256 lit. mleka).

Analizirajući laktacijsku mlečnost od ukupno 40 kontrolisanih laktacija na AM Farmi, 3 su grla bila sa mlečnošću iznad 500 lit. mleka (7,5%), 5 grla sa mlečnošću od 401-500 lit. (12,5%), 9 grla od 301-400 lit. (22,5%), 20 grla od 201-301 lit. (50%), a kod tri grla mlečnost je bila od 101-200 lit. (7,5%) (Grafikon 1).

 

 

Svi navedeni rezultati, kako oni starijih tako i novijih datuma, ukazuju na visok genetski potencijal za proizvodnju mleka avasi rase na teritorije Republike Makedonije i nedvosmisleno demantuju ničim potvrđene sumnje i predviđanja o navodnoj nepovoljnoj aklimatizaciji avasi rase izvan njene domicilne teritorije.

Upoređeno sa mlečnošću domaćih populacija ovaca u R. Makedoniji, prosečna mlečnost izraelske unapređene avasi rase konstatovane u našim istraživanjima na delu AMF stada (316 lit.) je za 480% veća od one koju su utvrdili Tokovski i sar. 1977, kod merinizirane ovčepoljske ovce (65,42 lit.), da bi na istoj populacii 1988. godine u drugim ogledima utvrdili mlečnost od 68,31 lit. Nisku konzumnu mlečnost od 34 lit. domaće merinizirane ovce potvrđuju i Kozarovski i sar. 1992. Iste 1992. god. Sokarovski i sar. izveštavaju o još nižoj komercijalnoj mlečnosti od 17,3 lit. sa varijacijama od 13,54-21,00 lit. mleka. Todorovski i sar. 1996, kod dva soja pramenke, ovčepoljske i šarplaninske, notiraju laktacijsku mlečnost od 72,49 odnosno 57,2 lit.

Prosečna dnevna mlečnost po grlu u našim sadašnjim ispitivanjima na AM Farmi iznosi 1,75 lit. mleka sa varijacima od max. 3,6 lit. mleka dnevno na početku laktacijskog perioda i min. 0,3 lit. na kraju laktacije. Analizirajući dnevnu mlečnost po mesecima, odnosno kontrolama, najveća prosečna dnevna mlečnost je evidentna u toku prve kontrole 2,4 lit. mleka, a najniža u poslednjoj kontroli 0,67 lit. (Grafikon 2). Analogno dnevnoj mlečnosti i prosečna mesečna mlečnost ide silazećom linijom od samog početka, pa sve do kraja laktacije (72 l, 68,7 l, 63,3 l, 59,7 l, 53,7 l, 56,7 l, 50,1 l, 41,4 l, 20,1 l).

 

 

Navedene informacije o mlečnosti domaćih nisko produktivnih pramenki ukazuju na proizvodnu superiornost koju avasi rasa ima. Iz tih razloga, kao i zbog činjenice da se avasi rasa lako prilagođava na razne klimatsko–geografske i odgajivačke prilike i sisteme od nomadskih (Sirija, Jordan), ekstenzivnih (Turska, Iran, Irak, Kuvajt), pa sve do poluintenzivnih i intenzivnih (Španija, Makedonija, Izrael), određuje avasi rasu za glavnog melioratora kod unapređenja mlečnosti.

Nacionalni program razvoja ovčarstva R. Makedonije (2000-2009. god.) predviđa njeno odgajivanje u čistoj krvi u nukleus stadima (sa najvećim stepenom selekcijske aktivnosti) organizovanih kao polu otvoreni nukleusi, gde će se proizvoditi genetski visoko vredni ovnovi namenjeni za ukrštanje sa ostalom populacijom ovaca, a dobijanja visoko vrednih avasi meleza-hibrida koji su se pokazali kao odlična osnova za proizvodnju mleka i mesa, odvijaće se u reprodukcionim farmama. Nacionalni program ne ide prema „pretapajucem” meleženju, već prema jednokratnom meleženju domaće populacije ovaca do F1 generacije sa avasi ovnovima, koji bi se kasnije razmnožavali među sobom, čime bi se na brz i jeftin način dobila visoko mlečna populacija koja bi bila podvrgnuta selekcijskim zahvatima.

Naše istraživanje kompozicije mleka na AM Farmi demantuje teze da je mleko avasi ovaca slabije mlečne masti od mleka domaće populacije. Rezultati do kojih smo došli, primenom Gerber metode (standardna metoda) je prosečan procenat mlečne masti od 8,32% (min. 4,12 - max. 11,5%), što je blizu onoga što je Epstain, 1985 u Izraelu notirao, t.j. zastupljenost mlečne masti od 7,54%. Skloni smo da razliku objasnimo kvalitativnoj i kvantitativnoj boljoj paši u Makedoniji u odnosu na Izrael, što korespondira sa tvrdnjom da je masnoća mleka oko 80% rezultat ishrane, a samo 20-tak % nasledne, genetske prirode. Poznato je da je heritabilitet zastupljenosti masti u mleku nizak, svega 0,29 (h2 - 0,29) prema Barillet i sar. (cit. Petrović M., 2000).

Upoređeno sa prosečnim sadržajem masti od 5,41% kod ovčepoljskog soja i 6,41% kod šarplaninskog (Todorovski i sar. 1996), prosečan sadržaj masti u mleku čistorasnih avasi ovaca ne samo što nije manji, nego je znatno veći i to za 53,8% odnosno 29,8%.

Prateći plodnost, od ukupno 40 ojagnjenih ovaca dobili smo 40 jagnjadi, odnosno 100%, što je u okviru mogućnosti rase. Poznato je da je avasi rasa niskoplodna rasa, što se selekcijskim merama teško i sporo popravlja (Petrovic M., 2000). Gadzhiev je u Siriji (cit. Epstain, 1985) zabeležio plodnost od 70-80 % (kod neselekcioniranog tipa avasi), a Erokhin (cit. Epstain, 1985) u Turskoj kod lokalnog avasi tipa notira plodnost od 105-110%.

Porodna prosečna težina avasi jagnjadi na AM Farmi iznosi 3,78 kg (muška- 4,12, ženska –3,5 kg).

 

Zaključak

 

Na bazi ispitivanja sprovedenih 2003 god., koja je bila izuzetno sušna, vrela i nepovoljna, razmera blizu elementarne nepogode od suše, na AM Farmi može se zaključiti sledeće:

- prosečna dužina laktacije kod ispitivane grupe od 40 čistorasnih avasi ovaca iznosi 204 dana, sa varijacijama od 112 - 288 dana... sa napomenom da je jedna jedina laktacija od 112 dana, prekinuta veštački, zbog mehaničke povrede vimena (negenetski faktor), tako da bi rezultati bili drugačiji t.j. prosečna dužina bila bi 205 dana sa varijacijama od 130-288 dana;

- laktacijska mlečnost u proseku iznosi 316 lit. mleka (posisano - 105, komercijalno - 211 lit.), sa varijacijama od 125,8 - 564,25 lit. mleka. Ako gore navedenu laktaciju koja je prekinuta negenetskim faktorima zanemarimo, onda bi raspon bio 195,95-564,25 lit.;

- prosečna dnevna mlečnost iznosi 1,75 lit. po ovci, sa varijacijama od max. dnevne mlečnosti od 3,6 lit. mleka u prvom mesecu laktacije, do min. dnevne mlečnosti od 0,3 lit. mleka dnevno na kraju 9-tog meseca laktacije;

- prosečan sadržaj mlečne masti kod mleka za celu laktaciju iznosi 8,32% (min. 4,12%, max. 11,5%);

- plodnost u proseku iznosi 100%;

- prosecna porodna težina jagnjadi iznosi 3,78 kg (muška - 4,12, ženska - 3,5 kg).

 

Dobijeni proizvodni rezultati čistorasnih avasi ovaca u Makedoniji još su jednom potvrdili njenu izuzetno visoku proizvodnu superiornost za proizvodnju mleka. U celosti je prilagođena, aklimatizovana i akomodovana uslovima R. Makedonije, zbog čega je odabrana za rasu meliorator u dugoročnom Nacionalnom programu razvoja ovčarstva 2000-2009 godine.

 

 

PRODUCTION TRAITS OF AWASSI SHEEP IN REPUBLIC OF MACEDONIA

N. Pacinovski, Elena Eftimova

 

Summary

 

The milk yield of Awassi sheep in 2003 was investigated in this paper. Total of 40 purebreed sheep were controled in diferent lactation. The results of this examination suggest that average lactation milk yield is 316 l. (suckling - 105 l., milking - 211 l.) with variation between 125.8 - 564.25 l. Average percent of milk fat during the whole lactation period was 8.32% (min. 4.12% - max. 11.5%). The average daily milk yield was 1.75 l. The maximal average daily milk yield of 2.4 l. was established during the first control in January, the minimal average daily milk yield of 0.67 l. was established in September, the last month of lactation period. The average lenght of lactation period during this year (2003) was 204 days with variation of 112-288 days. The fertility of controled flock was 100%. The average of lamb birth weigth was 3.78 kg. (male- 4.12 kg., female - 3.50 kg.).

 

Original scientific paper

 

Key words: awassi, lactation, milk yield, milk fat, fertility, birth weights.

 

Literatura

 

1. AVENDANO JULIA (1999): Produccion de leche y queso de oveja. Perspectivas para Chile. Informativo Agropecuario. Bioleche - Inia Quilamapu. Chile.

2.   EPSTEIN H. (1985): The Awassi sheep with special reference to the improved dairy type. FAO Animal production and health paper 57. Rome, Italy.

3. GOOTWINE E., GOOT M., LANDAU S. (1992): Genetic integration of dairy and mutton sheep production using Finn, Romanov or Booroola crosses with the Awassi fat-tail sheep. Animal Breeding Abstracts. 60 (7):564.

4.   HINKOVSKI B. (1981): Metodi i uslovi stvaranja specijalizovanog mlecnog ovcarstva u NR Bugarskoj preko sistema hibridizacije. Bugarska industrijska izlozba, Beograd, YU.

5.   KOZAROVSKI N., BELICOVSKI S., JORDANOVSKI N., CIZBANOVSKI T. (1989): Proizvodni rezultati od tradicionalno i intenzivno odgleduvani ovci. Godisen zbornik na ZF, kniga XXXV. Skopje, Makedonija.

6.   Nacionalna odgleduvacka programa za stocarstvoto na R. Makedonija za periodot od 2000 do 2009 godina. (2000): Ministerstvo za zemjodelstvo, sumarstvo i vodostopanstvo na Republika Makedonija. Skopje, Makedonija.

7.   PETROVIC M. (2000): Genetika i oplemenjivanje ovaca. Beograd. YU.

8.   ROGAN I., GRANT T. (2001): Dairy Sheep - Production of Sheepmilk Powder. RIRDC Publication, No 01/29, RIRDC Project No AWA-2A & CCH-1A. Australia.

9.   SOKAROVSKI J., KOZAROVSKI N., KOSTADINOVA JAGOTKA, KOCAREV P. (1992): Proizvodni rezultati na nekoi pokrupni opstestveni ovcarski farmi vo uslovi na R. Makedonija. Godisen zbornik na Zemjodelski Institut, kniga XII. Skopje, Makedonija.

10.  TODOROVSKI N., RISTEVSKI K., POPOVSKI K. (1973): Prilog poznavanju mlecnosti awassi ovaca uslovljene laktaciskom krivom. 1973.  Stocarstvo br. 5 - 6, 27:239 - 243. Zagreb, Hrvatska.

11.  TODOROVSKI N., RISTEVSKI K., POPOVSKI K. (1979): Mlecnost i masnoca mleka awassi ovaca na individualnom sektoru SR Makedonije. Stocarstvo,  33:267 - 275. Zagreb, Hrvatska.

12.  TODOROVSKI N., PESEVA VESNA., PETEV A., DZABIRSKI V., ABD AHMED H. (1985): Mlecnost i masnoca mleka awassi ovaca i njihovih meleza na novoformiranoj ovcarskoj farmi RIK "Sileks" Kratovo. Stocarstvo br. 11-12,  39:387 - 398. Zagreb, Hrvatska.

13.  TODOROVSKI N., MICKOVSKI G., POPOVSKI K., KOZAROVSKI N. (1996): Komparativni proizvodni prednosti na avasi rasata na ovci vo odnos na domasnite pramenki. Sredba Fakultet-Stopanstvo` 1996. Skopje, Makedonija.

14.  TOKOVSKI T., SOKAROVSKI J., JORDANOVSKI N. (1977): Prilog kon poznavanjeto na mlecnosta kaj ovcite F1 generacija megu ovcepolskata ovca i awassi ovnite. Socijalisticko zemjodelstvo, br 7-9. Skopje, Makedonija.

15.  TOKOVSKI T., DZABIRSKI V., PETEV A. (1988): Prilog kon poznavanjeto na proizvodnite osobini kaj meriniziranata ovcepolska ovca. Jubileen godisen zbornik na ZF, kniga XXXIV. Skopje, Makedonija.

16.  WELHAM M. (1975): Crossbreeding sheep for milk and meat in Mediterranean environment. Spain.

 

Originalni naučni rad

Mr Nikola Pacinovski, asistent,

Dipl. inž. Elena Eftimova, mlađi asistent.

Institut za stočarstvo - Skoplje, Republika Makedonija.

 

Adresa autora (Author address)

 

Posao:

Nikola Pacinovski

Institut za stocarstvo

ul. Ile Ilievski 92A

1000, Skopje

R. Makedonija

 

Kući (Home):

Nikola Pacinovski

ul. Sava Kovacevic 11/2-49

1000, Skopje

R. Makedonija

 

E-mail: pacinovski@mt.net.mk