|
Izvod:
Ispitivana je mlekoprodukcija kod avasi (Awassi) rase ovaca u toku
proizvodne 2003. godine. Kontrolisano je ukupno 40 čistorasnih
ovaca ove rase u različitim laktacijama. Ustanovljena ja prosečna
laktacijska mlečnost od 316 lit. mleka (posisano - 105,
komercijalno – 211), sa varijacijama od 125,8 - 564,25 l. Prosečni
procenat mlečne masti u toku cele laktacije bio je 8,32 % (min
4,12% - max 11,5%). U proseku dnevna mlečnost je bila 1,75 l.
Najveća prosečna dnevna mlečnost od 2,4 l konstatovana je u toku
1-ve kontrole t.j u januaru, a minimalna u poslednjem mesecu
laktacije t.j. u septembru, 0,67 l. Individualna dnevna mlečnost
je u rasponu od min. 0,3 - max. 3,6 litara.
Prosečna dužina laktacije u toku ove proizvodne godine (2003.) je
204 dana sa varijacijama od 112 - 288 dana. Plodnost kontrolisanog
stada u proseku je bila 100%. Prosečna porodna masa jagnjadi
iznosi 3,78 kg (muški - 4,12 kg, ženski - 3,50 kg).
Ključne reči :
avasi, laktacija, mlečnost, mlečna mast, plodnost, porodna masa,
Uvod
Na
teritoriji Republike Makedonije rasa avasi postoji više od 30
godina. Prvi uvoz ovaca ove rase realizovan je 1969 god. iz
Izraela, njene matične zemlje, kada je iz elitnih stada uvezeno
500 grla, da bi se već sledeće godine uvezlo još 1500
selekcionisanih grla. Cilj uvoza je bio rasu, koja se u naučnim
krugovima nesporno smatra za jednu od najmlečnijih rasa sveta,
iskoristiti kao melioratora domaće populacije ovaca u pravcu
povećanja proizvodnje mleka. I pored prvih negativnih stavova
vezanih za aklimatizacionu sposobnost rase na ovim prostorima, ova
je rasa uspešno prošla test praktičnog odgajivanja i danas
predstavlja cenjenu rasu prema kojom teži sve više odgajivača, a
interes za nabavku čistorasnih grla kao i ukrštanje sa avasi
ovnovima svakodnevno raste. Tabu teme i dileme oko kvaliteta i
superiornosti avasi rase u Makedoniji u nauci i praksi više nema.
Ispitivanja i rezultati su jedini kriterijum provere teza.
Avasi rasa je domicilna ovca Bliskog Istoka (Egipat, Sirija,
Jordan, Iran, Irak, Izrael) i ona postoji već 5000 god. (Epstain,
1985). Prvobitni, neselekcionisani tip avasi rase imao je
svega 60-tak litara laktacijskog mleka (Epstain, 1985), što
je svrstava u red naših nisko produktivnih pramenki. Preko
sistematske geneološke selekcije za povećanje mlečnosti (primarni
cilj) i povećanja formata tela (sekundarni cilj), infuzijom krvi
istočno-frizijske ovce, u uslovima intenzivne nege, formiran je
visoko mlečan tip avasi rase za mleko-meso u nauci poznat kao
Izraelska unapređena Avasi ovca (Awassi improved). Prosečna
mlečnost ove rase u najboljim stadima je 400-500 litara
laktacijskog mleka, dok u ostalim komercijalnim stadima prosek
iznosi 350-400 lit. (Gootwine 1992).
Avasi unapređena odgaja se u nekoliko evropskih država: Španija,
Kipar, Grčka, Bugarska, Mađarska, koji imaju izrazito pozitivna
odgajivačka iskustva u čistoj krvi i kod ukrštanja sa domicilnim
nisko produktivnim rasama. U prilog tome govore rezultati do kojih
su došli: Welhem, 1975, u Španiji koji je dobio mlečnost
kod meleza 180-348 lit., u Francuskoj Flamant-Ricordeau
(citat Todorovski i sar., 1973) su utvrdili mlečnost od
174,1-262,3 lit. mleka, u Bugarskoj (Hinkovski, 1981) pri
raznim genetskim kombinacijama konstatovana je mlečnost kod meleza
od 134-432 lit.. Epstain, 1985, navodi podatke o
mlečnostima avasi rase na Kipru 139-593 lit., Iranu 134-281 i td.
U Australiji su Rogan i sar. 2001, utvrdili prosečnu
mlečnost od 344 lit. U R. Makedoniji Todorovski i sar. 1973,
su kod čistokrvne grupe avasi ovaca u nepotpunim odgajivačkim
uslovima konstatovali prosečnu mlečnost od 235 lit. laktacijskog
mleka, odnosno 150 lit. konzumnog i 85 lit. posisanog mleka.
Materijal i metod rada
Materijal za naša istraživanja bio je deo stada čistorasnih avasi
ovaca, vlasništvo Awassi Mediterranean Farm (AMF) iz sela
Gradište, kod Kumanova, koja po stručnom mišljenju Instituta za
Stočarstvo iz Skoplja br. 03/102 ispunjava sve uslove da radi kao
reprocentar za avasi rasu. Ovce iz ovog stada potiču od nekoliko
uvoza iz Izraela koje je Republika Makedonija imala, stručno
odabranih od većeg broja avasi ovaca da posluže za formiranje
pre-nuklusa. Kasnije su životinje razmnožavane i osvežavane novom
krvlju, selekcionisane savremenim sredstvima i metodama,
kontrolisane i umatičene od strane navedenog Instituta. U našim je
ispitivanjima bilo uključeno 40 čistorasnih avasi ovaca u
različitim laktacijama, izabrane metodom slučajnog uzorka, pri
čemu su praćene: dužina laktacije, količina laktacijskog mleka,
procenat mlečne masti, plodnost i porodna masa jagnjadi.
Dužina laktacije je određena kao period (u danima) počevši od
samog partusa, pa sve do onog momenta kada dnevna mlečnost opada
ispod 100 ml po grlu. Količina laktacijskog mleka je utvrđivana
pomoću A4 metode (prema ICAR-u), koja podrazumeva merenje
24-časovnog mleka u intervalima od 28-34 dana između dve kontrole,
s napomenom da smo prvu kontrolu sproveli 10 dana posle partusa.
Procenat mlečne masti kod svih mlekoproba je utvrđivan pomoću
aparata Milkotestera Mk III, F3140, a neki od njih, radi dopunske
kontrole, ispitivani su pomoću standardne Gerber-metode. Porodna
masa je utvrđivana 24-sata posle rođenja jagnjadi, pomoću stočne
vage sa preciznošću od 20 gr.
Ishrana na farmi je bila uobičajena, podeljena na letnju (sredina
marta - kraj novembra) gde se ishrana sastoji od hrane dobivene sa
ispaše, sa dodatkom 18% proteinskih krmnih smeša u količini od
0,5-1,2 kg po ovci dnevno u zavisnosti od faze laktacije i
raspoložive ispaše. Zimska se ishrana sastojala od balansiranog
obroka krmnih smeša i sortiranih kabastih hraniva (detelina,
grahorica, esparzeta) i povremenog napasivanja u zavisnosti od
vremenskih prilika.
Smeštaj u novoizgrađenom objektu sa prostranim ispustom, nega i
zdravlje ovaca bili su na zavidnom nivou tokom cele godine.
Rezultati i diskusija
Na
osnovu zaključenih laktacija kod ukupno kontrolisanih 40 grla
konstatovana je prosečna dužina laktacije od 204 dana, sa
varijacijama od 112-288 dana. Ovakva dužina laktacije skoro da je
identična sa onom koji navodi Finci (cit. Todorovski i
sar. 1973), a to je 201 dan. Prema Epstain-u, 1985,
dužina laktacija kod najvećeg broja avasi ovaca u Izraelu varira
od 130-220 dana, ne retko 280, a ponekad i 360 dana. Todorovski
i sar. 1973, izveštavaju o prosečnom laktacijskom periodu kod
prvobitnog importiranog stada iz 1969. godine od 136 dana, sa
varijacijama od 130-220 dana, sa napomenom autora da je ovakva
dužina rezultat namernog zasušivanja muznih ovaca, radi tempiranja
sledećeg jagnjenja sa indukcijom i sinhronizacijom estrusa.
Avendano, 1999, izveštava o dužini laktacije kod avasi ovaca u
Čileu, importiranih iz Izraela, od 200 dana, sa mlečnošću od min.
160 lit. - max. 550 lit. laktacijskog mleka.
Prema našim sadašnjim ispitivanjima prosečna laktacijska mlečnost
(posisano + izmuženo mleko) na AMF iznosi 316 lit., sa
varijacijama od 125,8 - 564,25 lit. Imajući u vidu da je prosečni
uzrast jagnjadi pri odbijanju 60-tak dana, na posisano mleko
otpada 105 lit., tako da za komercijalnu upotrebu ostaje
raspoloživo 211 lit. mleka. Ovakva prosečna mlečnost dobivena na
AM Farmi je za 34,5 % veća od one 235 lit. koji su konstatovali
Todorovski i sar. 1973. U nekoliko drugih istraživanja
Todorovski sa sar. kod čistorasnih avasi ovaca konstatuju
različitu laktacijsku mlečnost i to: Todorovski i sar. 1979
- 305 lit, Todorovski i sar. 1985 - 200 lit, Todorovski
i sar. 1996 - 338 lit. (posisano - 82 lit., komercijalno - 256
lit. mleka).
Analizirajući laktacijsku mlečnost od ukupno 40 kontrolisanih
laktacija na AM Farmi, 3 su grla bila sa mlečnošću iznad 500 lit.
mleka (7,5%), 5 grla sa mlečnošću od 401-500 lit. (12,5%), 9 grla
od 301-400 lit. (22,5%), 20 grla od 201-301 lit. (50%), a kod tri
grla mlečnost je bila od 101-200 lit. (7,5%) (Grafikon 1).
Svi
navedeni rezultati, kako oni starijih tako i novijih datuma,
ukazuju na visok genetski potencijal za proizvodnju mleka avasi
rase na teritorije Republike Makedonije i nedvosmisleno demantuju
ničim potvrđene sumnje i predviđanja o navodnoj nepovoljnoj
aklimatizaciji avasi rase izvan njene domicilne teritorije.
Upoređeno sa mlečnošću domaćih populacija ovaca u R. Makedoniji,
prosečna mlečnost izraelske unapređene avasi rase konstatovane u
našim istraživanjima na delu AMF stada (316 lit.) je za 480% veća
od one koju su utvrdili Tokovski i sar. 1977, kod
merinizirane ovčepoljske ovce (65,42 lit.), da bi na istoj
populacii 1988. godine u drugim ogledima utvrdili mlečnost od
68,31 lit. Nisku konzumnu mlečnost od 34 lit. domaće merinizirane
ovce potvrđuju i Kozarovski i sar. 1992. Iste 1992. god.
Sokarovski i sar. izveštavaju o još nižoj komercijalnoj
mlečnosti od 17,3 lit. sa varijacijama od 13,54-21,00 lit. mleka.
Todorovski i sar. 1996, kod dva soja pramenke, ovčepoljske
i šarplaninske, notiraju laktacijsku mlečnost od 72,49 odnosno
57,2 lit.
Prosečna dnevna mlečnost po grlu u našim sadašnjim ispitivanjima
na AM Farmi iznosi 1,75 lit. mleka sa varijacima od max. 3,6 lit.
mleka dnevno na početku laktacijskog perioda i min. 0,3 lit. na
kraju laktacije. Analizirajući dnevnu mlečnost po mesecima,
odnosno kontrolama, najveća prosečna dnevna mlečnost je evidentna
u toku prve kontrole 2,4 lit. mleka, a najniža u poslednjoj
kontroli 0,67 lit. (Grafikon 2). Analogno dnevnoj mlečnosti
i prosečna mesečna mlečnost ide silazećom linijom od samog
početka, pa sve do kraja laktacije (72 l, 68,7 l, 63,3 l, 59,7 l,
53,7 l, 56,7 l, 50,1 l, 41,4 l, 20,1 l).
Navedene informacije o mlečnosti domaćih nisko produktivnih
pramenki ukazuju na proizvodnu superiornost koju avasi rasa ima.
Iz tih razloga, kao i zbog činjenice da se avasi rasa lako
prilagođava na razne klimatsko–geografske i odgajivačke prilike i
sisteme od nomadskih (Sirija, Jordan), ekstenzivnih (Turska, Iran,
Irak, Kuvajt), pa sve do poluintenzivnih i intenzivnih (Španija,
Makedonija, Izrael), određuje avasi rasu za glavnog melioratora
kod unapređenja mlečnosti.
Nacionalni program razvoja ovčarstva R. Makedonije (2000-2009.
god.) predviđa njeno odgajivanje u čistoj krvi u nukleus stadima
(sa najvećim stepenom selekcijske aktivnosti) organizovanih kao
polu otvoreni nukleusi, gde će se proizvoditi genetski visoko
vredni ovnovi namenjeni za ukrštanje sa ostalom populacijom ovaca,
a dobijanja visoko vrednih avasi meleza-hibrida koji su se
pokazali kao odlična osnova za proizvodnju mleka i mesa, odvijaće
se u reprodukcionim farmama. Nacionalni program ne ide prema
„pretapajucem” meleženju, već prema jednokratnom meleženju domaće
populacije ovaca do F1 generacije sa avasi ovnovima, koji bi se
kasnije razmnožavali među sobom, čime bi se na brz i jeftin način
dobila visoko mlečna populacija koja bi bila podvrgnuta
selekcijskim zahvatima.
Naše istraživanje kompozicije mleka na AM Farmi demantuje teze da
je mleko avasi ovaca slabije mlečne masti od mleka domaće
populacije. Rezultati do kojih smo došli, primenom Gerber metode
(standardna metoda) je prosečan procenat mlečne masti od 8,32%
(min. 4,12 - max. 11,5%), što je blizu onoga što je Epstain,
1985 u Izraelu notirao, t.j. zastupljenost mlečne masti od
7,54%. Skloni smo da razliku objasnimo kvalitativnoj i
kvantitativnoj boljoj paši u Makedoniji u odnosu na Izrael, što
korespondira sa tvrdnjom da je masnoća mleka oko 80% rezultat
ishrane, a samo 20-tak % nasledne, genetske prirode. Poznato je da
je heritabilitet zastupljenosti masti u mleku nizak, svega 0,29 (h2
- 0,29) prema Barillet i sar. (cit. Petrović M., 2000).
Upoređeno sa prosečnim sadržajem masti od 5,41% kod ovčepoljskog
soja i 6,41% kod šarplaninskog (Todorovski i sar. 1996),
prosečan sadržaj masti u mleku čistorasnih avasi ovaca ne samo što
nije manji, nego je znatno veći i to za 53,8% odnosno 29,8%.
Prateći plodnost, od ukupno 40 ojagnjenih ovaca dobili smo 40
jagnjadi, odnosno 100%, što je u okviru mogućnosti rase. Poznato
je da je avasi rasa niskoplodna rasa, što se selekcijskim merama
teško i sporo popravlja (Petrovic M., 2000). Gadzhiev
je u Siriji (cit. Epstain, 1985) zabeležio plodnost od
70-80 % (kod neselekcioniranog tipa avasi), a Erokhin (cit.
Epstain, 1985) u Turskoj kod lokalnog avasi tipa notira
plodnost od 105-110%.
Porodna prosečna težina avasi jagnjadi na AM Farmi iznosi 3,78 kg
(muška- 4,12, ženska –3,5 kg).
Zaključak
Na
bazi ispitivanja sprovedenih 2003 god., koja je bila izuzetno
sušna, vrela i nepovoljna, razmera blizu elementarne nepogode od
suše, na AM Farmi može se zaključiti sledeće:
-
prosečna dužina laktacije kod ispitivane grupe od 40 čistorasnih
avasi ovaca iznosi 204 dana, sa varijacijama od 112 - 288 dana...
sa napomenom da je jedna jedina laktacija od 112 dana, prekinuta
veštački, zbog mehaničke povrede vimena (negenetski faktor), tako
da bi rezultati bili drugačiji t.j. prosečna dužina bila bi 205
dana sa varijacijama od 130-288 dana;
-
laktacijska mlečnost u proseku iznosi 316 lit. mleka (posisano -
105, komercijalno - 211 lit.), sa varijacijama od 125,8 - 564,25
lit. mleka. Ako gore navedenu laktaciju koja je prekinuta
negenetskim faktorima zanemarimo, onda bi raspon bio 195,95-564,25
lit.;
-
prosečna dnevna mlečnost iznosi 1,75 lit. po ovci, sa varijacijama
od max. dnevne mlečnosti od 3,6 lit. mleka u prvom mesecu
laktacije, do min. dnevne mlečnosti od 0,3 lit. mleka dnevno na
kraju 9-tog meseca laktacije;
-
prosečan sadržaj mlečne masti kod mleka za celu laktaciju iznosi
8,32% (min. 4,12%, max. 11,5%);
-
plodnost u proseku iznosi 100%;
-
prosecna porodna težina jagnjadi iznosi 3,78 kg (muška - 4,12,
ženska - 3,5 kg).
Dobijeni proizvodni rezultati čistorasnih avasi ovaca u Makedoniji
još su jednom potvrdili njenu izuzetno visoku proizvodnu
superiornost za proizvodnju mleka. U celosti je prilagođena,
aklimatizovana i akomodovana uslovima R. Makedonije, zbog čega je
odabrana za rasu meliorator u dugoročnom Nacionalnom programu
razvoja ovčarstva 2000-2009 godine.
PRODUCTION TRAITS OF AWASSI SHEEP IN REPUBLIC OF MACEDONIA
N.
Pacinovski, Elena Eftimova
Summary
The
milk yield of Awassi sheep in 2003 was investigated in this paper.
Total of 40 purebreed sheep were controled in diferent lactation.
The results of this examination suggest that average lactation
milk yield is 316 l. (suckling - 105 l., milking - 211 l.) with
variation between 125.8 - 564.25 l. Average percent of milk fat
during the whole lactation period was 8.32% (min. 4.12% - max.
11.5%). The average daily milk yield was 1.75 l. The maximal
average daily milk yield of 2.4 l. was established during the
first control in January, the minimal average daily milk yield of
0.67 l. was established in September, the last month of lactation
period. The average lenght of lactation period during this year
(2003) was 204 days with variation of 112-288 days. The fertility
of controled flock was 100%. The average of lamb birth weigth was
3.78 kg. (male- 4.12 kg., female - 3.50 kg.).
Original scientific paper
Key words:
awassi, lactation, milk yield, milk fat, fertility, birth weights.
Literatura
1.
AVENDANO JULIA (1999): Produccion de leche y queso de oveja.
Perspectivas para Chile. Informativo Agropecuario. Bioleche - Inia
Quilamapu. Chile.
2. EPSTEIN H. (1985): The Awassi sheep with special reference to
the improved dairy type. FAO Animal production and health paper
57. Rome, Italy.
3.
GOOTWINE E., GOOT M., LANDAU S. (1992): Genetic integration of
dairy and mutton sheep production using Finn, Romanov or Booroola
crosses with the Awassi fat-tail sheep. Animal Breeding Abstracts.
60 (7):564.
4. HINKOVSKI B. (1981): Metodi i uslovi stvaranja
specijalizovanog mlecnog ovcarstva u NR Bugarskoj preko sistema
hibridizacije. Bugarska industrijska izlozba, Beograd, YU.
5. KOZAROVSKI N., BELICOVSKI S., JORDANOVSKI N., CIZBANOVSKI T.
(1989): Proizvodni rezultati od tradicionalno i intenzivno
odgleduvani ovci. Godisen zbornik na ZF, kniga XXXV. Skopje,
Makedonija.
6. Nacionalna odgleduvacka programa za stocarstvoto na R.
Makedonija za periodot od 2000 do 2009 godina. (2000):
Ministerstvo za zemjodelstvo, sumarstvo i vodostopanstvo na
Republika Makedonija. Skopje, Makedonija.
7. PETROVIC M. (2000): Genetika i oplemenjivanje ovaca. Beograd.
YU.
8. ROGAN I., GRANT T. (2001): Dairy Sheep - Production of
Sheepmilk Powder. RIRDC Publication, No 01/29, RIRDC Project No
AWA-2A & CCH-1A. Australia.
9. SOKAROVSKI J., KOZAROVSKI N., KOSTADINOVA JAGOTKA, KOCAREV P.
(1992): Proizvodni rezultati na nekoi pokrupni opstestveni
ovcarski farmi vo uslovi na R. Makedonija. Godisen zbornik na
Zemjodelski Institut, kniga XII. Skopje, Makedonija.
10. TODOROVSKI N., RISTEVSKI K., POPOVSKI K. (1973): Prilog
poznavanju mlecnosti awassi ovaca uslovljene laktaciskom krivom.
1973. Stocarstvo br. 5 - 6, 27:239 - 243. Zagreb, Hrvatska.
11. TODOROVSKI N., RISTEVSKI K., POPOVSKI K. (1979): Mlecnost i
masnoca mleka awassi ovaca na individualnom sektoru SR Makedonije.
Stocarstvo, 33:267 - 275. Zagreb, Hrvatska.
12. TODOROVSKI N., PESEVA VESNA., PETEV A., DZABIRSKI V., ABD
AHMED H. (1985): Mlecnost i masnoca mleka awassi ovaca i njihovih
meleza na novoformiranoj ovcarskoj farmi RIK "Sileks" Kratovo.
Stocarstvo br. 11-12, 39:387 - 398. Zagreb, Hrvatska.
13. TODOROVSKI N., MICKOVSKI G., POPOVSKI K., KOZAROVSKI N.
(1996): Komparativni proizvodni prednosti na avasi rasata na ovci
vo odnos na domasnite pramenki. Sredba Fakultet-Stopanstvo` 1996.
Skopje, Makedonija.
14. TOKOVSKI T., SOKAROVSKI J., JORDANOVSKI N. (1977): Prilog kon
poznavanjeto na mlecnosta kaj ovcite F1 generacija megu
ovcepolskata ovca i awassi ovnite. Socijalisticko zemjodelstvo, br
7-9. Skopje, Makedonija.
15. TOKOVSKI T., DZABIRSKI V., PETEV A. (1988): Prilog kon
poznavanjeto na proizvodnite osobini kaj meriniziranata ovcepolska
ovca. Jubileen godisen zbornik na ZF, kniga XXXIV. Skopje,
Makedonija.
16. WELHAM M. (1975): Crossbreeding sheep for milk and meat in
Mediterranean environment. Spain.
Originalni naučni rad
Mr
Nikola Pacinovski, asistent,
Dipl. inž. Elena Eftimova, mlađi asistent.
Institut za stočarstvo - Skoplje, Republika Makedonija.
Adresa autora (Author address)
Posao:
Nikola Pacinovski
Institut za stocarstvo
ul.
Ile Ilievski 92A
1000, Skopje
R.
Makedonija
Kući (Home):
Nikola Pacinovski
ul.
Sava Kovacevic 11/2-49
1000, Skopje
R.
Makedonija
E-mail: pacinovski@mt.net.mk
|
