Kompostiranje
Dušan N. Kovačević, dipl.inž.

 

U Serbiji postoji dosta parloga. Primena veštačkih đubriva i hemikalija ni pre nije bila široko raprostranjena, pogotovo u brdskim predelima, na manjim parcelama. Tu je prelaz na biopoljoprivredu olakšan primenom jednostavnih metoda...

 

 Biopoljoprivreda (organska poljoprivreda, bioagrikultura) život poštuje u svoj raznolikosti i pazi da ne dođe do narušavanja biološke ravnoteže. Navešću nekoliko praktičnih preporuka koje uspešno mogu da primene zainteresovani - uz strpljenje i marljivost.

 

Kompostiranje

Cilj organskog đubrenja nije direktno hranjenje biljke već mikroorganizama tla. Oni će, dalje, snabdeti biljku produktima svog metabolizma tokom interakcije tla i korenovog sistema.

 

Postoji više metoda kompostiranja: indor, biodinamička metoda i kompostiranje na površini tla.

 

Indor (Indore) metoda se može izvoditi na dva načina: u hrpama na tlu i u jamama. Ovaj drugi se koristi kod spravljanja manje količine komposta. U principu, postupak za oba je jednak te ćemo opisati kompostiranje u hrpama. Autor metoda kompostiranja je sir Albert Howard.

Visina kompostne hrpe iznosi 1,5-1,8 m, širina na dnu 1,5 m, a dužina je prema potrebi. Na svakih 1,5 m dužine ostavlja se po jedan otvor za ventilaciju izrađen od pruća.

Pre kompostiranja skine se 8-10 cm tla, širine 1,5 m i potrebne dužine. Do visine od 15 cm jednolicno se rasprostre biljni materijal (trava, detelina, razni otpaci prerade povrća, slama, seno, pleva i slično). Sada se pokriva do 5 cm visine stajskim đubretom (najbolje od goveda) ili do 2 cm od živine. Uputno je posuti sloj fino smrvljenim krečnjakom zbog neutralizacije suvišnih kiselina. Ako se koristi sirov materijal za kompostiranje voda se dodaje tek sada a ako je suv, tada treba dovoljno prskati svaki sloj. Nakon toga se posipa sloj što plodnije zemlje u visini do 1,5 cm. Navedeni redosled se nastavlja do vrha. Vrh se obloži sa 10-15 cm debelim slojem zemlje. Hrpa se ostavi da miruje 3-4 nedelje kada se prekopava i meša te ponovo formira (ventilacioni kanali više nisu potrebni). Sledećih 5 nedelja nastavlja se zrenje. Znači, potrebno je oko dva meseca do dobijanja konačnog oblika komposta.

 

Biodinamički metod kompostiranja sastoji se u naizmeničnom mešanju različitih biljnih i životinjskih otpadaka koje prerađuju  u hrpi kalifornijske gliste (lumbrikultura). Autor metode je američki naučnik dr Pfeiffer.

U načelu, redosled slojeva hrpe je sledeći, gledano od tla na gore: zemlja, stajsko đubre, otpaci, zemlja. Dozrevanje komposta traje duže nego kod prethodnog metoda ali nema troškova za mehanizaciju i radnu snagu potrebnu za mešanje. Ovo je složena metoda koju navodimo zbog mogućnosti da se postupak dinamizacije primeni na Indor metodu. Po svršetku kompostiranja u hrpu se utiskuju, na više mesta, rukoveti lekovitog bilja u dubinu do 30 cm i zaliva se njihovim čajem ili homeopatskim rastvorima (stolisnik/hajdučka trava, kamilica, kopriva, preslica, maslačak, valerijana, hrastova kora...). Kada gliste završe ciklus u jednoj hrpi sele se, na poznat način, u drugu, sveže pripremljenu.

 

Kompostiranje na površini tla (sheet composting) zasniva se na stalnoj prekrivenosti tla bilo vegetacijom bilo biljnim otpacima. Na površinu tla se nanosi tanji sloj biljnih i životinjskih otpadaka i prirodnih, mineralnih đubriva (kamena prašina npr.). Ovo se provodi u jesen a plitko se zaorava u proleće, nekoliko nedelja pre setve ratarskih kultura. Izraslu travu treba pokositi pre cvetanja i mulčirati oko npr. voćaka tek toliko da pokrije zdelu. Rasprostrti materijal treba da trune i da miriše na šumsko tlo a ne na plesan.

 

Nadalje, u biopoljoprivredi je vrlo korisno i zelenišno đubrenje u svakom intervalu između dve kulture, kao i trajno zeleno u npr. voćarstvu (za šta postoji uređaj tzv. mulčer).

 

Pitanje plodoreda je od presudne važnosti. Potrebno je setiti se oprobanih metoda pre doba uvođenja široke hemizacije i monokulture u poljoprivredu (detelinsko-travne smeše, soja...).

 

Kratko bih se zadržao na metodu mulčiranja kukuruza i soje kao atraktivnih primera koje bi trebalo slediti.

Odmah nakon setve kukuruza tlo se prekriva natrulim senom i posipa prirodnim, mineralnim đubrivom ili njegovom homogenom mešavinom sa stajnjakom (sveukupno je potrebno 1 kg i manje stajnjaka po kvadratnom metru i oko 100 grama granitne prašine, a ukoliko je stajnjak već zaoran koristi se samo mineralni dodatak). Nakon što izrastu 2-3 lista, vrši se proređivanje uz ostavljanje dobro razvijenih biljaka tako da ih bude 55 000 po hektaru. Dalja obrada, do skidanja letine sa polja, nije potrebna osim navodnjavanja ukoliko postoje uslovi.

Gajenje soje je slično kukuruzu a đubri se prirodnim, mineralnim đubrivima (granitna prašina, fino mleveni prirodni fosfat, Thomasova zgura/drozga, pepeo drveta). Posle inokulacije semena i setve, tlo se pokriva sa 2 do 3 centimetra debelim slojem komposta ili nekog drugog organskog otpada. Kako biljka raste taj sloj se može povisiti i na 5-8 cm. Nikakva druga agrotehnika nije potrebna.

 

Iz iznetog se vidi da je pristup biopoljoprivredi složen i zahteva puno teoretskog i praktičnog znanja. Stoga sam na Internetu pronašao zanimljivu biblioteku koja omogućava, u dosta primera, besplatno snimanje kompletnih knjiga (out of print) iz oblasti biopoljoprivrede, dok se druge mogu kupiti po povoljnoj ceni (pre snimanja materijala potrebno je registrovati se, za šta postoji potanko objašnjenje).

Link: www.soilandhealth.org

 

 

Slike prikazuju jabuku i lešnik gajene potpuno prirodnom tehnikom. Često sam, posle kiše, u letnje predvečerje, osetio prijatan miris u njihovoj okolini - što svedoči o normalnoj mikorizi (simbioza gljiva i korena). Snimljene su u selu Runjani kod Loznice tokom avgusta 2004.