Biopoljoprivreda
Dušan N. Kovačević, dipl.inž.

 

Nauka je egzaktnim metodama dokazala da, ukoliko se pravilno primene dostignuća biopoljoprivrede, neće doći do smanjenja prinosa; a samim tim će otpasti potreba da proizvođači voća i povrća dele proizvode na one za prodaju i one za vlastito domaćinstvo.

 

Čovek misli da zna šta je potrebno biljkama i životinjama: posebno pripremljena hrana, lako rastvorljiva đubriva... a uskoro će biti i sintetičke hrane za životinje.

 

Jedini način dobre ishrane biljaka i životinja, kao izvora hrane za čoveka, sastoji se u tome da im omogućimo da izaberu ono šta im najbolje odgovara, a to znači:

1) da biljke žive u onom tlu u kojem se mogu organizovati sa drugim biljkama (komplementarnim) i udružiti sa mikroorganizmima prema svojim fiziološkim potrebama;

2) da životinje pasu na pašnjacima (livadama) odgajenim biološkom metodom.

Sve druge intervencije u biološkom procesu mogu imati nepredvidive posledice.

 

Mudrost je prva lekcija izvučena iz razumno provođene biološke poljoprivrede.

Drugi zadatak je: ceniti život. 

 

Umesto da se borimo protiv prirode, treba naučiti njene zakone, a potom primeniti one metode koje su u skladu sa njom. Svaki drugi pristup biopoljoprivredi je skup, a proizvodi su nezdravi za čoveka.

Biljkama treba zaštita protiv bolesti, mi se njima hranimo, te zato velik izbor nemamo – ili će prinosi opasti ili ćemo useve zaštititi nekim hemijskim sredstvom.

 

Međutim, biljke mogu uspešno opstati u borbi za samoodržanje uz pomoć drugih biljaka, koje su i za ljude lekovite. Kopriva, crni i beli luk, maslačak, obična paprat, hajdučka trava (kunica), preslica i druge biljke, mogu biti izvrsno đubrivo, dodatak kompostu ili kao zaštitno sredstvo. Takva sredstva za zaštitu se spravljaju kao ekstrakt ili čaj.

Na primer, za tretiranje 20 ari bašte protiv lisnih vaši, treba ubrati i usitniti 10 kg sveže koprive koju potopimo u 100 litara vode (kišnice). Posle 24 časa sadržaj procedimo (talog se odlaže na kompostnu hrpu i prekriva sa nekoliko centimetara zemlje). Ekstrakt primenjujemo pomoću prskalice jer se biljne vaši nalaze na poleđini listova biljaka. Pošto je neugodnog mirisa dodajemo jednu šaku kamene prašine (može se naći u kamenolomima) ili malo ekstrakta valerijane (odoljena). Ako posedujemo suvu koprivu količina je 2 kg suvog bilja na 100 litara vode. 

 

Pre nego pređemo na potpunu biopoljoprivredu, koja zahteva mnogo stručnog i praktičnog znanja, možemo skupljati raspoloživ zeleni otpad za kompost ili za zaštitni sloj oko voća i povrća – koji izvanredno štiti od isušivanja tla a stručno se naziva mulč. Najbolji primer iz prirode, za ovakav način zaštite i đubrenja zemljišta, je šuma i sloj biljnog materijala koji se vremenom pretvara u plodan humus, čineći površinski sloj tla mekim, vlažnim i rastresitim – baš onakvim kakvog želi svaki povrtar i voćar.

 

Nauka je egzaktnim metodama dokazala da, ukoliko se pravilno primene dostignuća biopoljoprivrede, neće doći do smanjenja prinosa; a samim tim će otpasti potreba da proizvođači voća i povrća dele proizvode na one za prodaju i one za vlastito domaćinstvo. 

 

Interesantni sajtovi koji obrađuju pitanje biopoljoprivrede, sa mnoštvom linkova:

www.rollinghillsorganics.com  

www.crop.cri.nz   

www.organic-growers.com  

 

Slika: autor - stručno izgrađen senik, Lozničko Polje, jul 2005.