Značaj soje u intenzivnoj stočarskoj proizvodnji
Predrag Marković, dipl.inž.

 

Soja se u Kini za ishranu ljudi koristi skoro 5000 godina, dok u ostalim delovima sveta svoju primenu nalazi tek u poslednjih stotinak godina. Spada u strateške svetske sirovine.

 

Soja se iz svoje postojbine Mandžurije danas proširila po celom svetu. Najveći proizvođači soje su SAD/USA i Brazil gde se ova kultura uzgaja na površinama većim od 20 miliona hektara i ove zemlje ostvaruju bruto godišnje zarade od nekoliko desetina milijardi dolara.

Kod nas postoje dobri agroekološki uslovi za rentabilno uzgajanje soje. Još 1921. godine počinje se gajiti u našim krajevima da bi se sedamdesetih godina povela ozbiljna kampanja za njeno masovno uzgajanje. Kod nas se prosečni prinosi kreću oko dve tone po hektaru mada su genetski potencijali mnogo veći. To možemo videti po tome da pri nepovoljnim meteorološkim uslovima (visoka temperatura vazduha) u fazi cvetanja opadne i do 80 % formiranih cvetova pa opet možemo dostići prinos od 2 tone po hektaru. Pri primeni svih agrotehničkih mera nije neobično da prinos premaši i četiri tone.

U uzgoju soje imamo i velike indirektne koristi. Kao leguminoza/mahunarka, soja će na korenu formirati kvržice u kojima se nalaze azotofiksacione bakterije, koje mogu koristiti azot iz vazduha. To je jedna obostrano korisna zajednica (simbioza) gde bakterije koriste 25% a biljke 75% usvojenog azota iz atmosfere. Posle žetve soje zemljište će biti bogatije za 40-75 kg azota po hektaru. Ovo sve pod uslovom da se izvrši pravilna inokulacija semenskog materijala.

Zbog izrazito razvijenog korena velike usisne moći popravlja se i fizičko stanje zemljišta, povećava se rastresitost i usporava proces degradacije istog. Poželjna je kao predusev za sve žitarice jer čisti njive od korovskih biljaka.

 

Botanička klasifikacija i hemijski sastav

Iako po botaničkoj klasifikaciji spada u red leguminoza ili leptirnjača zrno soje ima nespecifičan sastav naspram svoje botaničke klasifikacije.

Pored svih postojećih uljarica najveća svetska proizvodnja i potrošnja je iz sojinog zrna. Pored visokog procenta ulja koji iznosi i preko 18%, sojino zrno ima prosečno 34-38% proteina/belančevina. Ukupnu količinu sirovih proteina uglavnom čine esencijalne amino kiseline koje ne samo da su pojedinačno visoko procentualno zastupljene nego i njihov međusobni količinski odnos je skoro idealan tako da predstavljaju visoko vredno biološko hranivo koje je izuzetno zdrava  proteinska hrana kako za ljude tako i za sve vrste i kategorije domaćih životinja.

Danas se od soje pravi ogroman broj proizvoda u humanoj ishrani tako da je mnogo lakše nabrojati ono što nemože da se pravi od soje.

Što se tiče domaćih životinja, danas je nezamislivo intenzivno stočarstvo visokoproduktivnih rasa i hibrida bez upotrebe termički obrađenih proizvoda od soje.

 

Hemijski sastav soje je impresivan

% suve materije 88%, belančevina 34-38%, masti16-20%, kalcijuma 0,63%, fosfora 1,76%, izoleucin 1,95%, leucin2,73%, lizin 2,34%, metionin 0,49% i triptofan 0,63%. Skrobna vrednost 0,802, metabolička energija/kj je 13,615.

Pored ovog impresivnog sastava soja ima i nizak procenat celuloze, hemiceluloze i lignina što je čini hranivom izuzetne nutritivne vrednosti za sve domaće životinje.

 

Evolutivni nastanak soje

Specifičan sastav zrna soje za tu botaničku grupu verovatno je posledica evolutivnih prilika, bolje reći neprilika, koje su pre mnogo milenijuma bile u njenoj postojbini. Klimatski uslovi (jedan od paragenetskih faktora) su se neprimetno postepeno menjali iz godine u godinu, tako da je soja, prilagođavajući se uslovima, menjala svoje genetske osobine kako kvalitativne tako i one kvantitativne, koje nas u ovom slučaju posebno zanimaju.

Visok procenat ulja u zrnu, nekarakterističan za leguminoze, verovatno je  posledica dugogodišnjih oscilacija relativne vlažnosti vazduha u periodu sazrevanja. Ako se, u prošlosti, u toku jednog dana, relativna vlažnost vazduha menjala od 35 do 80%, pri istoj temperaturi, biljka pod hitno mora da reaguje da bi preživela. Spašava se na taj

način što mobilizuje ulje iz unutrašnjih ka perifernim ćelijama bližim atmosferi i sprečava prekomernu dehidrataciju koja bi bila pogubna za nju. Kako su se kroz evoluciju menjali meteorološki uslovi na štetu biljke, opstajale su samo najjače jedinke tj. one koje iz generacije u generaciju mogu proizvoditi što više ulja i tako menjajući svoj genetski kod postepeno se prilagođava novonastalim situacijama. Pošto su vremenski uslovi bili surovi i za životinje koje su u ono vreme živele u tim krajevima ona je paralelno sa ovim procesom koji smo objasnili hiljadama godina stvarala neke materije koje će kod životinja (prirodnih neprijatelja) izazvati velike digestivne tegobe pa su one vremenom prestali da je konzumiraju čak i kada su bile jako gladne. Danas mi ta kompleksna organska jedinjenja nazivamo antinutritivne materije.

Život soje kroz specifične evolutivne uslove doveo je do toga da mi danas moramo raspolagati specijalnom tehnologijom za njeno bezbedno čuvanje. Isto tako, pre upotrebe za ishranu životinja, moramo izvršiti pravilnu i stručnu termičku obradu da bi razgradili antinutritivne materije u njoj, koje da nije uspela da razvije verovatno ne bi ni postojala i Svet bi bio siromašniji za jednu veličanstvenu biljku.

 

Pravilno skladištenje i obrada sojinog sirovog zrna

Na početku teksta smo pisali koliko ima prostora za povećavanjem prinosa soje u primarnoj ratarskoj proizvodnji.

Kada smo proizveli zrno soje veoma je važno ovladati tehnologijom pravilnog skladištenja tokom godine. Tehnologija skladištenja je specifična zbog velikog procenta ulja u zrnu. Soja se, iako u botaničkoj klasifikaciji spada u mahunarke, u ćelijama silosa ponaša kao uljarica. Iako smo je pravilno i postepeno osušili i smestili u čiste i dezinfikovane ćelije posao nismo završili. Tokom cele godine moramo proveravati vlažnost zrna i temperaturu mase u ćelijama. Zbog visokog procenta ulja soja je podložna samozagrevanju te, ako je nerashladimo na vreme, može doći do požara ili eksplozije u ćeliji. Rashlađivanje se vrši pomoću ogromnih ventilatora (ciklotrona) koji se postavljaju na dnu ćelije. Elektromotori velike snage pokreću velike ventilatore koji se nalaze na dnu ćelije i vazduh je toliko jako uskovitlan da izlazi do vrha ćelije. Na taj način se smanjuje vlažnost zrna i, što je još važnije, rashlađuje se masa u ćeliji  do temperature kada je bezbedno skladištenje.

 

Termička obrada zrna soje

Ova tema je toliko opširna da zahteva posebnu obradu i objašnjenje, ima dosta načina termičkih obrada od kojih svaka ima ogroman broj svojih specifičnosti. Ovde ćemo  naznačiti samo fundamentalne principe kojih se moramo pridržavati pri bilo kojoj tehnološkoj obradi sirovog zrna soje. Glavni cilj tehnološko-termičke obrade je da na bezbedan način iz sirovog zrna soje uklonimo antinutritivne materije: smanjivanje aktivnosti enzima ureaze, razgradnja tripsin inhibitora (heksapeptida) i td.

Visoki prinosi, povećavanje površina pod sojom, pravilno i bezbedno skladištenje i kvalitetna tehnološko-termička obrada su faktori koji bi našu zemlju mogli dovesti na poziciju da bude respektabilan izvoznik stoke i stočarskih proizvoda.

 

Praktični saveti

Već smo rekli da putem tehnološko-termičke obrade dobijamo čitav niz komponenti koji su nezamenjivi sastojak stočne hrane za sve vrste i kategorije visokopoduktivnih životinja. Najčešći proizvodi od sirovog zrna soje su sojina sačma, punomasni sojin griz, pogača od soje, tostovana soja i td.

Najvažnije je, u tehnološkom smislu, da vršimo pravilnu tehnološko-termičku obradu, bilo da soju pržimo/tostiramo, ekstrudiramo ili kuvamo. MORAMO se pridržavati tačno zadatih temperatura i vremena izloženosti toj temperaturi (ako su sistemi složeniji u tehnološkom procesu učestvuje i vazduh pod pritiskom).

NAJVAŽNIJE je da što racionalnije i jeftinije razložimo antinutritivne materije a da pri tome ne razgradimo izuzetno dragocene nutritijente koji su termički labilni (neki vitamini, kidanje polipeptidnih lanaca i td.).

Što se tiče najvažnijeg dela (finansijskog) moramo imati da umu da proizvodi od soje u ceni kompletnih krmnih smeša učestvuju između 30 i 45%. Nemožemo se upuštati u bilo kakvu kalkulaciju rentabilnog pravljenja koncentrata ili intenzivnog uzgoja bilo koje vrste domaćih životinja ako nismo napravili kalkulaciju po kojoj ceni kupujemo ili sami proizvodimo proizvode od soje. Ako ishrana domaćih životinja učestvuje u troškovima i do 60% a proizvodi od soje  ta hraniva terete sa n.pr. 35% onda vidimo koliki je značaj sojinih proizvoda u povećavanju procenta rentabilnosti  stočarske proizvodnje, narocito tovnog materijala i monogastričnih životinja, mada je u današnje vreme i nezaobilazni faktor intenzivnog mlečnog govedarstva.

 

Autor:

Predrag Marković, dipl.inž. polj., tehnolog-nutricionista

Prvomajski bulevar  A-15

25000 Sombor, Serbia

mobil: +381 (0)64 2 196 909

tel. na poslu: 025 866-613 i +381 (0)65 9 113 649

e-mail: predragmarkovic59@gmail.com