|
Soja se u Kini za ishranu ljudi koristi skoro 5000 godina, dok u
ostalim delovima sveta svoju primenu nalazi tek u poslednjih
stotinak godina. Spada u strateške svetske sirovine.
Soja se iz svoje postojbine Mandžurije danas proširila po celom
svetu. Najveći proizvođači soje su SAD/USA i Brazil gde se ova
kultura uzgaja na površinama većim od 20 miliona hektara i ove
zemlje ostvaruju bruto godišnje zarade od nekoliko desetina
milijardi dolara.
Kod
nas postoje dobri agroekološki uslovi za rentabilno uzgajanje
soje. Još 1921. godine počinje se gajiti u našim krajevima da bi
se sedamdesetih godina povela ozbiljna kampanja za njeno masovno
uzgajanje. Kod nas se prosečni prinosi kreću oko dve tone po
hektaru mada su genetski potencijali mnogo veći. To možemo videti
po tome da pri nepovoljnim meteorološkim uslovima (visoka
temperatura vazduha) u fazi cvetanja opadne i do 80 % formiranih
cvetova pa opet možemo dostići prinos od 2 tone po hektaru. Pri
primeni svih agrotehničkih mera nije neobično da prinos premaši i
četiri tone.
U
uzgoju soje imamo i velike indirektne koristi. Kao
leguminoza/mahunarka, soja će na korenu formirati kvržice u kojima
se nalaze azotofiksacione bakterije, koje mogu koristiti azot iz
vazduha. To je jedna obostrano korisna zajednica (simbioza) gde
bakterije koriste 25% a biljke 75% usvojenog azota iz atmosfere.
Posle žetve soje zemljište će biti bogatije za 40-75 kg azota po
hektaru. Ovo sve pod uslovom da se izvrši pravilna inokulacija
semenskog materijala.
Zbog izrazito razvijenog korena velike usisne moći popravlja se i
fizičko stanje zemljišta, povećava se rastresitost i usporava
proces degradacije istog. Poželjna je kao predusev za sve žitarice
jer čisti njive od korovskih biljaka.
Botanička klasifikacija i hemijski sastav
Iako po botaničkoj klasifikaciji spada u red leguminoza ili
leptirnjača zrno soje ima nespecifičan sastav naspram svoje
botaničke klasifikacije.
Pored svih postojećih uljarica najveća svetska proizvodnja i
potrošnja je iz sojinog zrna. Pored visokog procenta ulja koji
iznosi i preko 18%, sojino zrno ima prosečno 34-38%
proteina/belančevina. Ukupnu količinu sirovih proteina uglavnom
čine esencijalne amino kiseline koje ne samo da su pojedinačno
visoko procentualno zastupljene nego i njihov međusobni količinski
odnos je skoro idealan tako da predstavljaju visoko vredno
biološko hranivo koje je izuzetno zdrava proteinska hrana kako za
ljude tako i za sve vrste i kategorije domaćih životinja.
Danas se od soje pravi ogroman broj proizvoda u humanoj ishrani
tako da je mnogo lakše nabrojati ono što nemože da se pravi od
soje.
Što
se tiče domaćih životinja, danas je nezamislivo intenzivno
stočarstvo visokoproduktivnih rasa i hibrida bez upotrebe termički
obrađenih proizvoda od soje.
Hemijski sastav soje je impresivan
%
suve materije 88%, belančevina 34-38%, masti16-20%, kalcijuma
0,63%, fosfora 1,76%, izoleucin 1,95%, leucin2,73%, lizin 2,34%,
metionin 0,49% i triptofan 0,63%. Skrobna vrednost 0,802,
metabolička energija/kj je 13,615.
Pored ovog impresivnog sastava soja ima i nizak procenat celuloze,
hemiceluloze i lignina što je čini hranivom izuzetne nutritivne
vrednosti za sve domaće životinje.
Evolutivni nastanak soje
Specifičan sastav zrna soje za tu botaničku grupu verovatno je
posledica evolutivnih prilika, bolje reći neprilika, koje su pre
mnogo milenijuma bile u njenoj postojbini. Klimatski uslovi (jedan
od paragenetskih faktora) su se neprimetno postepeno menjali iz
godine u godinu, tako da je soja, prilagođavajući se uslovima,
menjala svoje genetske osobine kako kvalitativne tako i one
kvantitativne, koje nas u ovom slučaju posebno zanimaju.
Visok procenat ulja u zrnu, nekarakterističan za leguminoze,
verovatno je posledica dugogodišnjih oscilacija relativne
vlažnosti vazduha u periodu sazrevanja. Ako se, u prošlosti, u
toku jednog dana, relativna vlažnost vazduha menjala od 35 do 80%,
pri istoj temperaturi, biljka pod hitno mora da reaguje da bi
preživela. Spašava se na taj
način što mobilizuje ulje iz unutrašnjih ka perifernim ćelijama
bližim atmosferi i sprečava prekomernu dehidrataciju koja bi bila
pogubna za nju. Kako su se kroz evoluciju menjali meteorološki
uslovi na štetu biljke, opstajale su samo najjače jedinke tj. one
koje iz generacije u generaciju mogu proizvoditi što više ulja i
tako menjajući svoj genetski kod postepeno se prilagođava
novonastalim situacijama. Pošto su vremenski uslovi bili surovi i
za životinje koje su u ono vreme živele u tim krajevima ona je
paralelno sa ovim procesom koji smo objasnili hiljadama godina
stvarala neke materije koje će kod životinja (prirodnih
neprijatelja) izazvati velike digestivne tegobe pa su one vremenom
prestali da je konzumiraju čak i kada su bile jako gladne. Danas
mi ta kompleksna organska jedinjenja nazivamo antinutritivne
materije.
Život soje kroz specifične evolutivne uslove doveo je do toga da
mi danas moramo raspolagati specijalnom tehnologijom za njeno
bezbedno čuvanje. Isto tako, pre upotrebe za ishranu životinja,
moramo izvršiti pravilnu i stručnu termičku obradu da bi
razgradili antinutritivne materije u njoj, koje da nije uspela da
razvije verovatno ne bi ni postojala i Svet bi bio siromašniji za
jednu veličanstvenu biljku.
Pravilno skladištenje i obrada sojinog sirovog zrna
Na
početku teksta smo pisali koliko ima prostora za povećavanjem
prinosa soje u primarnoj ratarskoj proizvodnji.
Kada smo proizveli zrno soje veoma je važno ovladati tehnologijom
pravilnog skladištenja tokom godine. Tehnologija skladištenja je
specifična zbog velikog procenta ulja u zrnu. Soja se, iako u
botaničkoj klasifikaciji spada u mahunarke, u ćelijama silosa
ponaša kao uljarica. Iako smo je pravilno i postepeno osušili i
smestili u čiste i dezinfikovane ćelije posao nismo završili.
Tokom cele godine moramo proveravati vlažnost zrna i temperaturu
mase u ćelijama. Zbog visokog procenta ulja soja je podložna
samozagrevanju te, ako je nerashladimo na vreme, može doći do
požara ili eksplozije u ćeliji. Rashlađivanje se vrši pomoću
ogromnih ventilatora (ciklotrona) koji se postavljaju na dnu
ćelije. Elektromotori velike snage pokreću velike ventilatore koji
se nalaze na dnu ćelije i vazduh je toliko jako uskovitlan da
izlazi do vrha ćelije. Na taj način se smanjuje vlažnost zrna i,
što je još važnije, rashlađuje se masa u ćeliji do temperature
kada je bezbedno skladištenje.
Termička obrada zrna soje
Ova
tema je toliko opširna da zahteva posebnu obradu i objašnjenje,
ima dosta načina termičkih obrada od kojih svaka ima ogroman broj
svojih specifičnosti. Ovde ćemo naznačiti samo fundamentalne
principe kojih se moramo pridržavati pri bilo kojoj tehnološkoj
obradi sirovog zrna soje. Glavni cilj tehnološko-termičke obrade
je da na bezbedan način iz sirovog zrna soje uklonimo
antinutritivne materije: smanjivanje aktivnosti enzima ureaze,
razgradnja tripsin inhibitora (heksapeptida) i td.
Visoki prinosi, povećavanje površina pod sojom, pravilno i
bezbedno skladištenje i kvalitetna tehnološko-termička obrada su
faktori koji bi našu zemlju mogli dovesti na poziciju da bude
respektabilan izvoznik stoke i stočarskih proizvoda.
Praktični saveti
Već
smo rekli da putem tehnološko-termičke obrade dobijamo čitav niz
komponenti koji su nezamenjivi sastojak stočne hrane za sve vrste
i kategorije visokopoduktivnih životinja. Najčešći proizvodi od
sirovog zrna soje su sojina sačma, punomasni sojin griz, pogača od
soje, tostovana soja i td.
Najvažnije je, u tehnološkom smislu, da vršimo pravilnu
tehnološko-termičku obradu, bilo da soju pržimo/tostiramo,
ekstrudiramo ili kuvamo. MORAMO se pridržavati tačno zadatih
temperatura i vremena izloženosti toj temperaturi (ako su sistemi
složeniji u tehnološkom procesu učestvuje i vazduh pod pritiskom).
NAJVAŽNIJE je da što racionalnije i jeftinije razložimo
antinutritivne materije a da pri tome ne razgradimo izuzetno
dragocene nutritijente koji su termički labilni (neki vitamini,
kidanje polipeptidnih lanaca i td.).
Što
se tiče najvažnijeg dela (finansijskog) moramo imati da umu da
proizvodi od soje u ceni kompletnih krmnih smeša učestvuju između
30 i 45%. Nemožemo se upuštati u bilo kakvu kalkulaciju
rentabilnog pravljenja koncentrata ili intenzivnog uzgoja bilo
koje vrste domaćih životinja ako nismo napravili kalkulaciju po
kojoj ceni kupujemo ili sami proizvodimo proizvode od soje. Ako
ishrana domaćih životinja učestvuje u troškovima i do 60% a
proizvodi od soje ta hraniva terete sa n.pr. 35% onda vidimo
koliki je značaj sojinih proizvoda u povećavanju procenta
rentabilnosti stočarske proizvodnje, narocito tovnog materijala i
monogastričnih životinja, mada je u današnje vreme i nezaobilazni
faktor intenzivnog mlečnog govedarstva.
 Autor:
Predrag Marković, dipl.inž. polj., tehnolog-nutricionista
Prvomajski bulevar A-15
25000 Sombor, Serbia
mobil: +381 (0)64 2 196 909
tel. na poslu: 025 866-613 i +381 (0)65 9 113 649
e-mail:
predragmarkovic59@gmail.com
|
