Proizvođači sirovog (nativnog) mleka našli su se u presi između države i velikih prerađivača. Velikim mlekarama je bila dobra država koja im je omogućila da u procesu privatizacije povoljno kupe postojeće prerađivačke objekte, da posluju pod izuzetno povoljnim uslovima i td.

Danas, kada mlečnom govedarstvu preti gašenje (kao najznačajnije poljoprivredne grane) dolazi do optužbi: ko je više kriv za postojeće stanje.

Svako stručan i dobronameran se radovao ulasku velikih sistema u naše mlekarstvo misleći da će se time finansijski obezbediti nekoliko desetina hiljada porodica na trajan i kvalitetan način.

Nažalost, to se nije dogodilo.

Zašto?

Prerada nativnog mleka

Govedarstvo je temelj razvoja ne samo stočarstva, nego i cele poljoprivrede. Ne postoji ni jedna država koja ima intenzivno stočarstvo a da nema razvijenu i celu poljoprivredu. Ne postoji ni jedna zemlja koja ima razvijenu intenzivnu, tržišno orijentisanu poljoprivredu a da je siromašna.

Multinacionalne kompanije su kupile sve veće mlekare u Srbiji i svoj razvoj uglavnom zasnivale na niskoj otkupnoj ceni sirovog mleka.

I pored izrazito niske cene u otkupu na tržištu Srbije, do pre neki dan, sirovog mleka bilo je u višku (do duše: na jedan veštački način).

Zašto?

Srbija je na dnu lestvice u Evropi po potrošnji mleka i mlečnih proizvoda po glavi stanovnika. I tako izrazito mala potrošnja opterećuje potrošačku mesečnu korpu sa 25%.

Prekomeran i neracionalan uvoz punomasnog mleka u prahu je doveo do veštačkog viška sirovog svežeg mleka. Prerađivači ne znaju šta će sa mlekom jer narod nema para da ga kupi pa višak mleka sve više ide u proizvodnju sireva. Jedino za baskiju od koje se prave sirevi tipa trapist ide 10-11 litara mleka. Vrši se strahovita propaganda za potrošnju niskomasnih mlečnih proizvoda. Prave se sve veće količine sve nemasnijeg pasterizovanog mleka. Prerađivačima ostaje sve više i više slatke sirove pavlake. Ona jednim delom ide na cepljenje za pravljenje kisele pavlake i milerama a jednim delom na bućkanje za proizvodnju maslaca. Cena pasterizovanog mleka je takva da pokriva većinu troškova tako da od mlečnih proizvoda ostaje ekstra profit.

Obostrano korisno rešenje

Srbija je spala na manje od pola miliona krava uz prosečnu godišnju mlečnost od 2500 kilograma mleka po plotkinji.

Da bi se zaustavio dalji pokolj mlečnih krava treba uraditi sledeće. Prvo treba urgentno uraditi sledeće stvari da se govedarska proizvodnja ne bi potpuno ugasila. Prerađivači moraju povećati cenu otkupa sirovog mleka u ekstra klasi na 30-32 dinara a država mora povećati regresiranje po litri na 4-5 dinara. Nikako država netreba više da daje jer će se onda otkupljivači „šlepati” na njen račun sa niskim otkupnim cenama. Država treba da usmeri pare da budu veća davanja za steonu kravu i junicu jer ta  sredstva idu direktno proizvođaču (minimum 20.000 dinara). Država a naročito prerađivači su dužni da u ovom međuperiodu anuliraju eventualna povećanja inputa koja terete proizvodnju mleka.

Tek tada treba preći na stručno, dobronamerno, dugoročno i strateško rešavanje ovog problema. Treba uspostaviti partnerski odnos da bi se postigao dogovor kako da se dugoročno i kontinuirano posluje na dobrobit države, prerađivača a naročito proizvođača sirovog mleka.

Treba pod hitno ukinuti nerazumnu odluku o dodeli regresa za nativno mleko samo onim stočarima koji imaju više od 7 krava.

Premija za sirovo mleko se daje za predate litre a ne za broj krava. Znamo da u Srbiji skoro 90% domaćinstava ima manje od 7 krava.

Ministarstvo poljoprivrede ne samo što treba da ukine tu Uredbu nego mora preko svojih lokalnih stručnih službi logistički i finansijski da pomogne govedarima oko obeležavanja životinja te oko umatičenja istih a sve u cilju da bi proizvođači dobili 12.500 dinara po umatičenom grlu.

Vlada prosto treba da stvara takvu logistiku, uz normalno višestruko uvećanje agrarnog budžeta, tako da omogući svakom stočaru da godišnje dobije što više para od regresa, premija i drugih podsticajnih sredstava tako da svake godine ne bi, kao do sada, imali 80.000 manje krava plotkinja.

800 sela u Srbiji je već nepovratno ušlo u proces nestajanja.

Neka velike multinacionalne kompanije koje se bave preradom nativnog (sirovog) mleka i Ministarstvo poljoprivrede daju svoj mali doprinos da što manje sela u budućnosti uđu u proces nestajanja i gašenja.

Autor:

Predrag Marković, dipl.inž. polj., tehnolog-nutricionista

Prvomajski bulevar  A-15

25000 Sombor, Serbia

mobil: +381 (0)64 2 196 909

tel. na poslu: 025 866-613 i +381 (0)65 9 113 649

e-mail: predragmarkovic59@gmail.com