|
Najvažnije je napraviti kvalitetno koncentrovano hranivo gde su
idealno izbalansirane esencijalne amino kiseline,masti, ugljeni
hidrati, metabolička energija, metali, nemetali, vitamini, gde se
vodi računa o količini celuloze, hemiceluloze i lignina,
obezbediti dobru silažu, senažu, seno, kvalitetnu ispašu.
To nije dovoljno, domaćinsko gazdovanje i dobra ishrana
podrazumeva mnogo više od toga.
1.
Dobrom ishranom vršimo prevenciju i održavamo jedinke permanentno
u dobroj kondiciji. Uvek težimo da postignemo što pozitivniji
hranidbeni bilans sa što manje inputa, ali taj pozitivni bilans
treba da ide u što veću produkciju (meso, mleko, jaja) a nikako za
kompenzovanje nedostataka u drugim tehnološkim segmentima
proizvodnje.
2.
Glavni preduslov za uspešnu proizvodnju je dobar zdravstveni
status farme i dobro zdravstveno stanje svake jedinke. Nema govora
o bilo kakvoj proizvodnji bez zdravih životinja i zdravog zapata.
3.
Ambijentalni uslovi
Većina naših objekata za stoku je izgrađena polovinom prošlog veka
pa je veoma teško održavati dobar ambijent naročito u zimskim i
letnjim mesecima kada su ekstremno niske ili visoke teperature,
kao sada naprimer.
Već
dugi niz godina imamo konstantno smanjenje broja krmača, krava,
dok su živinarstvo i ovčarstvo u blagom porastu. Logično da sve
manji broj stoke boravi u starijim objektima.
Podovi bilo kako da su rešeni, sa ili bez prostirke, rešetkasti
ili puni od bilo kojeg pogodnog materijala ne smeju biti klizavi a
uvek moraju biti suvi, topli i čisti. U objektima ne sme biti
promaje a mikroklimat mora biti što bolji, optimalna vlažnost i
temperatura. Za svaku vrstu i kategoriju imamo tačno precizirane
optimalne vrednosti temperature i vlažnosti vazduha. Kako se došlo
do optimalnih temperaturnih vrednosti. Pošto domaće životinje
koje uzgajamo spadaju u grupu homeotermnih organizama
(toplokrvnih) teži se postizanju takozvane termičke neutralnosti
na onovu koje su i urađene tabele optimalnih temperaturnih
vrednosti za sve vrste, kategorije i starosne dobi životinja.
Najviše energije se troši na termoregulaciju što se određuje
metodom direktne i indirektne kalorimetrije. Zimi je veliki
problem temperature u objektima i što ona više odstupa od
optimalnih vrednosti to se sve više povećava bazalni metabolizam
t.j. sve više energije se troši na termoregulaciju. Ako se to
delimično sanira kroz hranu to je najgore i najskuplje rešenje.
Vlažnost vazduha zimi predstavlja veliki problem. Ako imamo
savremene objekte (klimatizovane, automatizovane sa digitalnim
praćenjem parametara) onda se problemi uspešno rešavaju. Pošto je
većina naših objekata za stoku stara oko pola veka, zimi kada su
niske spoljne temperature a često i visoka relativna vlažnost
vazduha skoro je nemoguće postići i minimalne ambijentalne uslove
za dobar uzgoj životinja. Usled nemogućnosti da regulišemo
vlažnost imamo pojavu kanibalizama i ogroman broj druguh problema.
U letnjem periodu imamo pak veoma visoke temperature i nisku
spoljašnju vlažnost pa ako ne možemo na adekvatan način da rešimo
koliko toliko rashlađivanje objekta ili ako su nam objekti bez
ispusta onda dolazi do drastičnog smanjenja konzumiranja hrane
tako da nam je u tim letnjim mesecima izrazito nizak prirast.
Za
svaku životinju imamo propisane dnevne količine potrebnog vazduha
izraženo u kubnim metrima. Permanentno moramo da eliminišemo
štetne gasove iz objekta (pare sumporne kiseline, ugljen monoksid,
amonijak,ugljen dioksid i td. a da pri tome nestvaramo promaju,
prekomerno ne rashladimo objekat i ne povećamo vlažnost u istom.
Zimi je to vrlo teško postići.
4.
Napajanje životinja
Zoohigijenska ili tehnološka mera koja je bila prelomna u razvoju
intenzivnog stočarstva je napajanje životinja putem pojilica. Ako
su svi drugi parametri ispoštovani nedovoljan unos vode
(rehidratacija) iz bilo kojih razloga drastično obara proizvodnju.
Svaka životinja svakodnevno mora uneti optimalnu količinu vode za
sopstvenu rehidrataciju i za dnevnu produkciju. Ako imamo
pozitivan bilans ishrane to mora da prati i količina popijene vode
u toku dana. U zimskom periodu imamo najviše problema sa
napajanjem životinja. Razlozi zbog kojih životinje unose manju
količinu vode od optimalne je da voda nije čista, sveža, suviše
hladna, suviše tvrda, mikrobiološki neispravna ili da nemaju
pristup istoj (smrzavanje vode u cevima ili valovima).
Šta je dobra i pravilna ishrana !?
Postoji nekoliko osnovnih/fundamentalnih činjenica koje moramo
znati i što je još važnije koje moramo svakodnevno primenjivati.
Nije dovoljno da hrana u hemijskom i nutritivnom/ishrambenom
pogledu bude savršeno izbalansirana. Svaka životinja svaki dan i
količinski (kvantitativno) mora dobiti optimalnu količinu hrane.
Kod preživara pravilan odnos i količina koncentrovanih i kabastih
hraniva. Kod monogastričnih životinja u zatvorenom načinu držanja
sve dnevne potrebe se zadovoljavaju kroz koncentrovana hraniva.
Ako životinje jedu manje hrane od njenih dnevnih optimalnih
potreba imaćemo pad proizvodnje (manje jaja, sitnija jaja, manje
mleka, niži dnevni prirast kod tovnog materijala, teladi, junadi,
prasadi, svinja, pilica i td.). Krmače dojare će slabije dojiti
prasad. Suprasne krmače i nazimice i steone junice i krave neće
plodu moći da pruže sve što je neophodno pa će doći do nepravilnog
intrauterinog razvoja.
Bilo da se radi o koncentrovanim ili kabastim hranivima glavni
ciljevi su da proizvedemo zdravstveno ispravnu hranu. Šta to
znači? Hrana mora biti radiološki, toksikološki i, ono sa čime se
borimo svakodnevno, mikrobiološki i mikotoksikološki ispravna. AKO
JE HRANA ZDRAVSTVENO NEISPRAVNA NI NAJBOLJA HRANIVA ODLIČNE
BIOLOŠKE I NUTRITIVNE VREDNOSTI NEMOGU TO KOMPENZOVATI. Idealno je
da oba problema (zdravstvena ispravnost i hemijski sastav)
rešavamo paralelno. Ako to nije moguće prvo moramo rešiti
zdravstvenu ispravnost hrane pa tek onda forsirati sastav koji će
omogućiti što bolju produkciju i što veću zaradu. Ako se ne
pridržavamo ovog redosleda nepovratno bacamo pare i dovodimo u
pitanje rentabilnost proizvodnje.
 Autor:
Predrag Marković, dipl.inž. polj., tehnolog-nutricionista
Prvomajski bulevar A-15
25000 Sombor, Serbia
mobil: +381 (0)64 2 196 909
tel. na poslu: 025 866-613 i +381 (0)65 9 113 649
e-mail:
predragmarkovic59@gmail.com
|
