Dobrom ishranom do uspešnog stočarstva
Predrag Marković, dipl.inž.

 

Najvažnije je napraviti kvalitetno koncentrovano hranivo gde su idealno izbalansirane  esencijalne amino kiseline,masti, ugljeni hidrati, metabolička energija, metali, nemetali, vitamini, gde se vodi računa o količini celuloze, hemiceluloze i lignina, obezbediti dobru silažu, senažu, seno, kvalitetnu ispašu.

To nije dovoljno, domaćinsko gazdovanje i dobra ishrana podrazumeva mnogo više od toga.

 

1. Dobrom ishranom vršimo prevenciju i održavamo jedinke permanentno u dobroj kondiciji. Uvek težimo da postignemo što pozitivniji hranidbeni bilans sa što manje inputa, ali taj pozitivni bilans treba da ide u što veću produkciju (meso, mleko, jaja) a nikako za kompenzovanje nedostataka u drugim tehnološkim segmentima proizvodnje.

2. Glavni preduslov za uspešnu proizvodnju je dobar zdravstveni status farme i dobro zdravstveno stanje svake jedinke. Nema govora o bilo kakvoj proizvodnji bez zdravih životinja i zdravog zapata.

 

3. Ambijentalni uslovi

Većina naših objekata za stoku je izgrađena polovinom prošlog veka pa je veoma teško održavati dobar ambijent naročito u zimskim i letnjim mesecima kada su ekstremno niske ili visoke teperature, kao sada naprimer.

Već dugi niz godina imamo konstantno smanjenje broja krmača, krava, dok su živinarstvo i ovčarstvo u blagom porastu. Logično da sve manji broj stoke boravi u starijim objektima.

Podovi bilo kako da su rešeni, sa ili bez prostirke, rešetkasti ili puni od bilo kojeg pogodnog materijala ne smeju biti klizavi a uvek moraju biti suvi, topli i čisti. U objektima ne sme biti promaje a mikroklimat mora biti što bolji, optimalna vlažnost i temperatura. Za svaku vrstu i kategoriju imamo tačno precizirane optimalne vrednosti temperature i vlažnosti vazduha. Kako se došlo do optimalnih temperaturnih vrednosti. Pošto domaće životinje koje  uzgajamo spadaju u grupu homeotermnih organizama (toplokrvnih) teži se postizanju takozvane termičke neutralnosti  na onovu koje su i urađene tabele optimalnih temperaturnih vrednosti za sve vrste, kategorije i starosne dobi životinja. Najviše energije se troši na termoregulaciju što se određuje metodom direktne i indirektne kalorimetrije. Zimi  je veliki problem temperature u objektima i što ona više odstupa od optimalnih vrednosti to se sve više povećava bazalni metabolizam t.j. sve više energije se troši na termoregulaciju. Ako se to delimično sanira kroz hranu to je najgore i najskuplje rešenje.

 

Vlažnost vazduha zimi predstavlja veliki problem. Ako imamo savremene objekte (klimatizovane, automatizovane sa digitalnim praćenjem parametara) onda se problemi uspešno rešavaju. Pošto je većina naših objekata za stoku stara oko pola veka, zimi kada su niske spoljne temperature a često i visoka relativna vlažnost vazduha skoro je nemoguće postići i minimalne ambijentalne uslove za dobar uzgoj životinja. Usled nemogućnosti da regulišemo vlažnost imamo pojavu kanibalizama i ogroman broj druguh problema. U letnjem periodu imamo pak veoma visoke temperature i nisku spoljašnju vlažnost pa ako ne možemo na adekvatan način da rešimo koliko toliko rashlađivanje objekta ili ako su nam objekti bez ispusta onda dolazi do drastičnog smanjenja konzumiranja hrane tako da nam je u tim letnjim mesecima izrazito nizak prirast.

 

Za svaku životinju imamo propisane dnevne količine potrebnog vazduha izraženo u kubnim metrima. Permanentno moramo da eliminišemo štetne gasove iz objekta (pare sumporne kiseline, ugljen monoksid, amonijak,ugljen dioksid i td. a da  pri tome nestvaramo promaju, prekomerno ne rashladimo objekat i ne povećamo vlažnost u istom. Zimi je to vrlo teško postići.

 

4. Napajanje životinja

Zoohigijenska ili tehnološka mera koja je bila prelomna u razvoju intenzivnog stočarstva je napajanje životinja putem pojilica. Ako su svi drugi parametri ispoštovani nedovoljan unos vode (rehidratacija) iz bilo kojih razloga drastično obara proizvodnju. Svaka životinja svakodnevno mora uneti optimalnu količinu vode za sopstvenu rehidrataciju i za dnevnu produkciju. Ako imamo pozitivan bilans ishrane to mora da prati i količina popijene vode u toku dana. U zimskom periodu imamo najviše problema sa napajanjem životinja. Razlozi zbog kojih životinje unose manju količinu vode od optimalne je da voda nije čista, sveža, suviše hladna, suviše tvrda, mikrobiološki neispravna ili da nemaju pristup istoj (smrzavanje vode u cevima ili valovima).

 

Šta je dobra i pravilna ishrana !?

Postoji nekoliko osnovnih/fundamentalnih činjenica koje moramo znati i što je još važnije koje moramo svakodnevno primenjivati.

Nije dovoljno da hrana u hemijskom i nutritivnom/ishrambenom pogledu bude savršeno izbalansirana. Svaka životinja svaki dan i količinski (kvantitativno) mora dobiti optimalnu količinu hrane. Kod preživara pravilan odnos i količina koncentrovanih i kabastih hraniva. Kod monogastričnih životinja u zatvorenom načinu držanja sve dnevne potrebe se zadovoljavaju kroz koncentrovana hraniva. Ako životinje jedu manje hrane od njenih dnevnih optimalnih potreba imaćemo pad proizvodnje (manje jaja, sitnija jaja, manje mleka, niži dnevni prirast kod tovnog materijala, teladi, junadi, prasadi, svinja, pilica i td.). Krmače dojare će slabije dojiti prasad. Suprasne krmače i nazimice i steone junice i krave neće plodu moći da pruže sve što je neophodno pa će doći do nepravilnog intrauterinog razvoja.

Bilo da se radi o koncentrovanim ili kabastim hranivima glavni ciljevi su da proizvedemo zdravstveno ispravnu hranu. Šta to znači? Hrana mora biti radiološki, toksikološki i, ono sa čime se borimo svakodnevno, mikrobiološki i mikotoksikološki ispravna. AKO JE HRANA ZDRAVSTVENO NEISPRAVNA NI NAJBOLJA HRANIVA ODLIČNE BIOLOŠKE I NUTRITIVNE VREDNOSTI NEMOGU TO KOMPENZOVATI. Idealno je da oba problema (zdravstvena ispravnost i hemijski sastav) rešavamo paralelno. Ako to nije moguće prvo moramo rešiti zdravstvenu ispravnost hrane pa tek onda forsirati sastav koji će omogućiti što bolju produkciju i što veću zaradu. Ako se ne pridržavamo ovog redosleda nepovratno bacamo pare i dovodimo u pitanje rentabilnost proizvodnje.

 

Autor:

Predrag Marković, dipl.inž. polj., tehnolog-nutricionista

Prvomajski bulevar  A-15

25000 Sombor, Serbia

mobil: +381 (0)64 2 196 909

tel. na poslu: 025 866-613 i +381 (0)65 9 113 649

e-mail: predragmarkovic59@gmail.com