|
1.
Proizvodnja sirovog (nativnog) mleka nemože biti isplativa pri
godišnjem remontu stada većem od 30 %.
2.
Glavni cilj savremenog govedarstva je što veća životna proizvodnja
mleka krave.
3.
Krava pri telenju ne gubi samo veliku količinu vode nego ima i
veliki gubitak energije i elektrolita.
4.
Najvažnije je posle telenja napojiti kravu, nadoknaditi i
elektrolite koje je izgubila a koji učestvuju u metabolizmu vode:
Ca, Na, Cl.
5.
Sa mlakim napojem u kome su rastvoreni elektroliti i monosaharidi
vršimo nadoknadu istih, rehidriramo životinju i sprečavamo
izotoniju.
6.
Povećavanjem cirkulacije krvi stimuliše se rad buraga, ubrzava se
njegovo punjenje te se tako sprečava njegova dislokacija.
7.
Boks za telenje sa što više dezinfikovane suve slame. Porodilište
što čistije sa mnogo svetlosti i svežeg vazduha.
8.
Cilj je što manji gubici pri telenju, zdrava, napredna, otporna
telad.
9.
Ženska telad i priplodne junice mogu postati visokoproduktivne
krave samo ako nema grešaka u njihovom uzgoju i ishrani.
10.
Savremeno govedarstvo podrazumeva odvajanje teladi od majke odmah
posle telenja.
11.
Obavezno napajanje teladi kolostrumom (idealno od svoje majke) ali
koristiti kolostrum od zdravih krava i onih koje nisu pod
antibiotskom terapijom.
12.
Kolostrum sadrži antibiotike Ig G1, IgG2, IgM i IgA. Količina
kolostruma koje tele posisa odlučujuće je za ceo njegov život.
Zidovi creva su otvoreni nakon telenja i mogu difundirati antitela
koja stvaraju aktivnu zaštitu i štite tele od bolesti koje mu mogu
ugroziti život.
13.
U intenzivnom govedarstvu često se pored majčinog kolostruma daju
i preparati (dopuna kolostruma) koji povećavaju koncentraciju
aktivnih materija i vrše bolju zaštitu.
14.
U savremenom govedarstvu telad čim posisaju sav kolostrum prelaze
na zamenu za mleko.
15.
Po završenoj prvoj nedelji teletu se nudi kvalitetan starter a u
trećoj nedelji i izuzetno kvalitetno seno.
16.
Ako je tele pravilno odgajano u 8 nedelji treba bez problema da
konzumira 3 kg startera dnevno.
17.
Prve dve nedelje telad se individualno drže i nikada ne treba
mešati kolostrum od više krava.
18.
Ako smo se pridržavali prethodnih uputstava tele sa 4 meseca treba
da ima 130-140 kg.
19.
Obično se zamene za mleko prave da na litar vode ide 125 gr
zamene. Priprema se na
50
stepeni Celzijusa da bi u momentu sisanja napoj imao 40°C.
20.
Izuzetno je važno da starter u svakom pogledu bude ekstra
kvaliteta da bi se telad što pre navikla na čvrstu hranu. Ako nije
tako telad će početi da se raslojavaju, biće laka i avitalna: od
takvih ženskih teladi ne mogu postati dobre priplodne junice.
21.
Kao što smo rekli, početkom druge nedelje starter a treće seno.
Možemo dobiti kvalitetnu junicu samo ako je žensko tele imalo
pravilan razvoj buraga i crevnih resica.
22.
Samo od teleta koje je posisalo dovoljnu količinu kvalitetnog
kolostruma i koje je pravilno odgajano može se razviti dobra
dugovečna krava sa velikom životnom proizvodnjom mleka.
23.
Između 3-9 meseca dolazi do razvoja vimena. Od pravilnog razvoja
vimena zavisi ukupna životna proizvodnja mleka.
24.
Greške u ovom periodu (ishrana i napajanje) posle se ne mogu
ispraviti i imaće loše posledice u celom periodu korišćenja grla.
25.
Žensko tele koje smo preveli u kategoriju mladih junica mora
popiti dnevno 10-15 litara vode a u procesu osemenjavanja i do 45
litara. Da bi se izvršila dovoljna rehidratacija voda nesme biti
previše hladna, mora biti kvalitetna i lako dostupna.
26.
Mlada junica sa 6 meseci treba da ima 180-190 kg, sa godinu dana
300 kg a pri osemenjavanju trebala bi da ima oko 400 kg telesne
mase. To je važno da bi junica pri prvom telenju imala najmanje
600 kg.
27.
Do osemenjavanja treba izvršiti tri kontrole merenja težine, obima
grudi i visine grebena. Te kontrole nam služe da ustanovimo da li
pravimo greške u ishrani i ako grešimo da izvršimo potrebne
korekcije.
28.
Ako smo se pridržavali svih prethodnih parametara prvo tele bi
trebali dobiti sa 24-25 meseci uzrasta ženskog grla.
29.
Sa 200 kg junice treba pored kabastog dela da dnevno jedu 2,5 kg
koncentrata da bi u fazi osemenjavanja jele i do 4 kg dnevno.
30.
Koncentrat za junice treba da bude kompletna idealno izbalansirana
smeša. Zašto?
31.
Koncentrat mora da obezbedi dobar razvoj kostiju, papaka, kože,
dlake, pravilan razvoj mišićne mase bez prevelikog stvaranja masti
(loja).
32.
Za junice izuzetno je važna optimalna količina lako dostupnog
sumpora koji ulazi u
sastav aminokiselina metionin i cistin bez kojih nema stvaranja
polipeptidnih lanaca pa samim ti ni mišićne mase. Za junice je
takođe izuzetno važno da imaju optimalnu količinu magnezijuma. On
ulazi u sastav enzima koji katalizuju stvaranje energije, nastanak
DNK i RNK, sprečava nervozu i grčenje mišića. Selen je zadužen za
razvoj mišića. U Vojvodini imamo područja gde je zemljište
siromašno selenom pa ga samim tim ima manje i u hrani. Nedostatak
dovodi do mišićne distrofije. Cink je zadužen za pravilan razvoj
papaka. Bez dobro razvijenih i zdravih papaka nema visoke i
profitabilne proizvodnje mleka.
33.
Kada mlade junice ostanu steone bilo bi dobro izvršiti još jedno
kontrolno merenje.
34.
Junice koje su u periodu odgoja imale česte prolive koji nisu
adekvatno lečeni niti je vršena pravovremena rehidratacija ne mogu
postati dobre krave.
35.
Kod junadi težimo tovnoj a kod junica priplodnoj kondiciji, te
stoga i prilagođavamo koncentrovanu i kabastu ishranu.
36.
Priplodnoj kondiciji kod junica težimo ne zbog izgleda i
eksterijera nego da bi postigli što bolje reproduktivne parametre.
37.
Ako smo tele i junicu dobro hranili i pravilno odgajali, plodove
ubiramo u što većoj i što isplativijoj proizvodnji sirovog mleka.
38.
Oduvek je važilo pravilo da muznoj kravi treba obezbediti što više
svetlosti, kretanja, svežeg vazduha, kvalitetne vode u dovoljnim
količinama, suvo i udobno ležište.
39.
Junicu treba tako da hranimo da stimulišemo razvoj folikula i
ovulaciju, imaćemo jasne znake estrusa te će uspeh prvog
osemenjavanja biti veći.
40.
Kada je junica koncipirala treba da omogućimo dobar fetalni
razvoj. To će uzrokovati dolaženjem na svet zdravog teleta,
normalni porođaj teleta i odvajanje posteljice/placente.
41.
Savremeni trendovi u govedarstvu koncipiraju istu ishranu 365 dana
u godini. Pomeša se koncentrovani i kabasti deo tako da životinja
ne može da bira, treba da ima hranu 24 časa na raspolaganju.
42.
Ovaj koncept ima svoju čisto finansijsku podlogu. Da se što manje
smanje oscilacije ph vrednosti u rumenu. To je važno radi dobrog
varenja,da se ne troše telesne zalihe, da se ne poskupljuje
proizvodnja mleka. Za 3 dana flora i fauna se u rumenu poremete a
posle treba 30 dana da se sve vrati u prvobitano stanje.
43.
Važno je shvatiti da mi krave ne držimo zbog mleka nego zbog
zarade. U današnje vreme svaku jedinku elektronski obeležimo i
kompjuterski pratimo, paragenetski maksimalno podržimo da bi što
više iskoristili njene genetske potencijale.
44.
Pošto pratimo proizvodnju svake krave vršimo avansiranje hranom
kako po količini
tako i po sastavu i kvalitetu koncentrata.
45.
Da bi bilo dovoljno mleka u hrani mora biti dovoljno celuloznih
materija koje hrane
celulozne bakterije. Razgradnjom sirovih vlakana stvara se
sirćetna kiselina bez koje nema ni dosta mleka ni velikog % mlečne
masti. Da bi celulozne bakterije počele „raditi” moraju se
nahraniti prostim šećerima kojih nema dovoljno u silaži.
46.
Tri najvažnija preduslova za veliku i isplativu proizvodnju mleka
su papci, noge i vime. Papci, rožina što čvršća, papci zdravi,
čvrsti, održavani, bez čireva i anomalija, noge, jake tetive i
ligamenti, dobro razvijen fundament. Jako važno, što manje
povređenih i bolesnih zglobova, pravilno razvijeno vime sa što
jačim kružnim mišićima.
47.
Moramo pažljivo posmatrati sve krave tokom proizvodnje. Velika
većina krava treba da leži u udobnoj suvoj prostirci, krava koja
stoji a ne jede odnosi pare. Krave koje leže treba da preživaju a
ako stoje treba da jedu.
48.
Šta je cilj? Što više živorođene vitalne teladi po kravi, što veća
životna proizvodnja mleka, što manje somatskih ćelija i
mikroorganizama, što veći % mlečne masti i proteina i ono što je
najvažnije: što veća zarada.
49.
Najvažniji period za svaku narednu laktaciju je period zasušenja
koji traje 50-60 dana. Greške u ishrani u tom periodu uzrokuju
velike probleme te lošu narednu laktaciju.
50.
Telenje, naročito prvo, ogroman je stres. Hipoglikemija i
hipokalcemija su posledice nepravilne ishrane, naročito u
zasušenju.
Već
smo rekli, što pre nadoknaditi vodu, elektrolite, proste šećere,
sprečiti dehidrataciju i hipoglikemiju. Dolazi do velikog
nalivanja mleka, krava ne može da pojede toliko koliko izgubi kroz
laktaciju, cirkulacija je loša, ne stiže dovoljno hrane u burag,
burag nema dovoljno punjenje i dolazi do dislokacije sirišta. To
se može eventualno prevenirati dodavanjem aktivnih materija u
hranu, suva surutka, kvasac i tako dalje.
 Autor:
Predrag Marković, dipl.inž. polj., tehnolog-nutricionista
Prvomajski bulevar A-15
25000 Sombor, Serbia
mobil: +381 (0)64 2 196 909
tel. na poslu: 025 866-613 i +381 (0)65 9 113 649
e-mail:
predragmarkovic59@gmail.com
|
