50 korisnih saveta za veću i isplativiju proizvodnju sirovog mleka

Predrag Marković, dipl.inž.

 

1. Proizvodnja sirovog (nativnog) mleka nemože biti isplativa pri godišnjem remontu stada većem od 30 %.

2. Glavni cilj savremenog govedarstva je što veća životna proizvodnja mleka krave.

3. Krava pri telenju ne gubi samo veliku količinu vode nego ima i veliki gubitak energije i elektrolita.

4. Najvažnije je posle telenja napojiti kravu, nadoknaditi i elektrolite koje je izgubila a koji učestvuju u metabolizmu vode: Ca, Na, Cl.

5. Sa mlakim napojem u kome su rastvoreni elektroliti i monosaharidi vršimo nadoknadu istih, rehidriramo životinju i sprečavamo izotoniju.

6. Povećavanjem cirkulacije krvi stimuliše se rad buraga, ubrzava se njegovo punjenje te se tako sprečava njegova dislokacija.

7. Boks za telenje sa što više dezinfikovane suve slame. Porodilište što čistije sa mnogo svetlosti i svežeg vazduha.

8. Cilj je što manji gubici pri telenju, zdrava, napredna, otporna telad.

9. Ženska telad i priplodne junice mogu postati visokoproduktivne krave samo ako nema grešaka u njihovom uzgoju i ishrani.

10. Savremeno govedarstvo podrazumeva odvajanje teladi od majke odmah posle telenja.

11. Obavezno napajanje teladi kolostrumom (idealno od svoje majke) ali koristiti kolostrum od zdravih krava i onih koje nisu pod antibiotskom terapijom.

12. Kolostrum sadrži antibiotike Ig G1, IgG2, IgM i IgA. Količina kolostruma koje tele posisa odlučujuće je za ceo njegov život. Zidovi creva su otvoreni nakon telenja i mogu difundirati antitela koja stvaraju aktivnu zaštitu i štite tele od bolesti koje mu mogu ugroziti život.

13. U intenzivnom govedarstvu često se pored majčinog kolostruma daju i preparati (dopuna kolostruma) koji povećavaju koncentraciju aktivnih materija i vrše bolju zaštitu.

14. U savremenom govedarstvu telad čim posisaju sav kolostrum prelaze na zamenu za mleko.

15. Po završenoj prvoj nedelji teletu se nudi kvalitetan starter a u trećoj nedelji i izuzetno kvalitetno seno.

16. Ako je tele pravilno odgajano u 8 nedelji treba bez problema da konzumira 3 kg startera dnevno.

17. Prve dve nedelje telad se individualno drže i nikada ne treba mešati kolostrum od više krava.

18. Ako smo se pridržavali prethodnih uputstava tele sa 4 meseca treba da ima 130-140 kg.

19. Obično se zamene za mleko prave da na litar vode ide 125 gr zamene. Priprema se na

50 stepeni Celzijusa da bi u momentu sisanja napoj imao 40°C.

20. Izuzetno je važno da starter u svakom pogledu bude ekstra kvaliteta da bi se telad što pre navikla na čvrstu hranu. Ako nije tako telad će početi da se raslojavaju, biće laka i avitalna: od takvih ženskih teladi ne mogu postati dobre priplodne junice.

21. Kao što smo rekli, početkom druge nedelje starter a treće seno. Možemo dobiti kvalitetnu junicu samo ako je žensko tele imalo pravilan razvoj buraga i crevnih resica.

22. Samo od teleta koje je posisalo dovoljnu količinu kvalitetnog kolostruma i koje je pravilno odgajano može se razviti dobra dugovečna krava sa velikom životnom proizvodnjom mleka.

23. Između 3-9 meseca dolazi do razvoja vimena. Od pravilnog razvoja vimena zavisi ukupna životna proizvodnja mleka.

24. Greške u ovom periodu (ishrana i napajanje) posle se ne mogu ispraviti i imaće loše posledice u celom periodu korišćenja grla.

25. Žensko tele koje smo preveli u kategoriju mladih junica mora popiti dnevno 10-15 litara vode a u procesu osemenjavanja i do 45 litara. Da bi se izvršila dovoljna rehidratacija voda nesme biti previše hladna, mora biti kvalitetna i lako dostupna.

26. Mlada junica sa 6 meseci treba da ima 180-190 kg, sa godinu dana 300 kg a pri osemenjavanju trebala bi da ima oko 400 kg telesne mase. To je važno da bi junica pri prvom telenju imala najmanje 600 kg.

27. Do osemenjavanja treba izvršiti tri kontrole merenja težine, obima grudi i visine grebena. Te kontrole nam služe da ustanovimo da li pravimo greške u ishrani i ako grešimo da izvršimo potrebne korekcije.

28. Ako smo se pridržavali svih prethodnih parametara prvo tele bi trebali dobiti sa 24-25 meseci uzrasta ženskog grla.

29. Sa 200 kg junice treba pored kabastog dela da dnevno jedu 2,5 kg koncentrata da bi u fazi osemenjavanja jele i do 4 kg dnevno.

30. Koncentrat za junice treba da bude kompletna idealno izbalansirana smeša. Zašto?

31. Koncentrat mora da obezbedi dobar razvoj kostiju, papaka, kože, dlake, pravilan razvoj mišićne mase bez prevelikog stvaranja masti (loja).

32. Za junice izuzetno je važna optimalna količina lako dostupnog sumpora koji ulazi u sastav aminokiselina metionin i cistin bez kojih nema stvaranja polipeptidnih lanaca pa samim ti ni mišićne mase. Za junice je takođe izuzetno važno da imaju optimalnu količinu magnezijuma. On ulazi u sastav enzima koji katalizuju stvaranje energije, nastanak DNK i RNK, sprečava nervozu i grčenje mišića. Selen je zadužen za razvoj mišića. U Vojvodini imamo područja gde je zemljište siromašno selenom pa ga samim tim ima manje i u hrani. Nedostatak dovodi do mišićne distrofije. Cink je zadužen za pravilan razvoj papaka. Bez dobro razvijenih i zdravih papaka nema visoke i profitabilne proizvodnje mleka.

33. Kada mlade junice ostanu steone bilo bi dobro izvršiti još jedno kontrolno merenje.

34. Junice koje su u periodu odgoja imale česte prolive koji nisu adekvatno lečeni niti je vršena pravovremena rehidratacija ne mogu postati dobre krave.

35. Kod junadi težimo tovnoj a kod junica priplodnoj kondiciji, te stoga i prilagođavamo koncentrovanu i kabastu ishranu.

36. Priplodnoj kondiciji kod junica težimo ne zbog izgleda i eksterijera nego da bi postigli što bolje reproduktivne parametre.

37. Ako smo tele i junicu dobro hranili i pravilno odgajali, plodove ubiramo u što većoj i što isplativijoj proizvodnji sirovog mleka.

38. Oduvek je važilo pravilo da muznoj kravi treba obezbediti što više svetlosti, kretanja, svežeg vazduha, kvalitetne vode u dovoljnim količinama, suvo i udobno ležište.

39. Junicu treba tako da hranimo da stimulišemo razvoj folikula i ovulaciju, imaćemo jasne znake estrusa te će uspeh prvog osemenjavanja biti veći.

40. Kada je junica koncipirala treba da omogućimo dobar fetalni razvoj. To će uzrokovati dolaženjem na svet zdravog teleta, normalni porođaj teleta i odvajanje posteljice/placente.

41. Savremeni trendovi u govedarstvu koncipiraju istu ishranu 365 dana u godini. Pomeša se koncentrovani i kabasti deo tako da životinja ne može da bira, treba da ima hranu 24 časa na raspolaganju.

42. Ovaj koncept ima svoju čisto finansijsku podlogu. Da se što manje smanje oscilacije  ph vrednosti u rumenu. To je važno radi dobrog varenja,da se ne troše telesne zalihe, da se ne poskupljuje proizvodnja mleka. Za 3 dana flora i fauna se u rumenu poremete a posle treba 30 dana da se sve vrati u prvobitano stanje.

43. Važno je shvatiti da mi krave ne držimo zbog mleka nego zbog zarade. U današnje vreme svaku jedinku elektronski obeležimo i kompjuterski pratimo, paragenetski maksimalno podržimo da bi što više iskoristili njene genetske potencijale.

44. Pošto pratimo proizvodnju svake krave vršimo avansiranje hranom kako po količini

tako i po sastavu i kvalitetu koncentrata.

45. Da bi bilo dovoljno mleka u hrani mora biti dovoljno celuloznih materija koje hrane celulozne bakterije. Razgradnjom sirovih vlakana stvara se sirćetna kiselina bez koje nema ni dosta mleka ni velikog % mlečne masti. Da bi celulozne bakterije počele „raditi” moraju se nahraniti prostim šećerima kojih nema dovoljno u silaži.

46. Tri najvažnija preduslova za veliku i isplativu proizvodnju mleka su papci, noge i vime. Papci, rožina što čvršća, papci zdravi, čvrsti, održavani, bez čireva i anomalija, noge, jake tetive i ligamenti, dobro razvijen fundament. Jako važno, što manje povređenih i bolesnih zglobova, pravilno razvijeno vime sa što jačim kružnim mišićima.

47. Moramo pažljivo posmatrati sve krave tokom proizvodnje. Velika većina krava treba da leži u udobnoj suvoj prostirci, krava koja stoji a ne jede odnosi pare. Krave koje leže treba da preživaju a ako stoje treba da jedu.

48. Šta je cilj? Što više živorođene vitalne teladi po kravi, što veća životna proizvodnja mleka, što manje somatskih ćelija i mikroorganizama, što veći % mlečne masti i proteina i ono što je najvažnije: što veća zarada.

49. Najvažniji period za svaku narednu laktaciju je period zasušenja koji traje 50-60 dana. Greške u ishrani u tom periodu uzrokuju velike probleme te lošu narednu laktaciju.

50. Telenje, naročito prvo, ogroman je stres. Hipoglikemija i hipokalcemija su posledice  nepravilne ishrane, naročito u zasušenju.

 

Već smo rekli, što pre nadoknaditi vodu, elektrolite, proste šećere, sprečiti dehidrataciju i hipoglikemiju. Dolazi do velikog nalivanja mleka, krava ne može da pojede toliko koliko izgubi kroz laktaciju, cirkulacija je loša, ne stiže dovoljno hrane u burag, burag nema dovoljno punjenje i dolazi do dislokacije sirišta. To se može eventualno prevenirati dodavanjem aktivnih materija u hranu, suva surutka, kvasac i tako dalje.

 

Autor:

Predrag Marković, dipl.inž. polj., tehnolog-nutricionista

Prvomajski bulevar  A-15

25000 Sombor, Serbia

mobil: +381 (0)64 2 196 909

tel. na poslu: 025 866-613 i +381 (0)65 9 113 649

e-mail: predragmarkovic59@gmail.com