„Junifid” (”Unifeed”) obrok u ishrani preživara
Đorđo Dušanović Pazelo, dipl.inž.

 

Smešani obrok, jedinstveni obrok ili engleski ”unifeed” – „junifid”, predstavlja veoma korisno rešenje kod hranjenja preživara.

Prvenstvena prednost ovakvog načina ishrane preživara je da životinje preko cele godine mogu dobijati isti obrok (odnosno smešan od istih komponenti), da nema naglih promena niti izazivanja poremećaja, nastalih uvođenjem novih hraniva, odnosno komponenti.

Druga prednost je da se ovakvim obrocima poboljšava kvalitet i ukusnost samog obroka.

Smešane komponente predstavljaju obrok gde životinje pojedu sve, bez mogućnosti biranja hraniva, izdvajanja i konzumiranja hraniva koje više vole.

„Junifid” obrok je vlažan obrok te smanjujemo negativna dejstva komponenti u praškastom suvom obliku. Na taj način se praškaste komponente ne lepe u usnoj duplji i ne ulaze u nos i disajne puteve.

Sledeća prednost je da ne moramo da delimo krave u grupe prema proizvodnji, već sve krave dobijaju mešani obrok. Na taj način obezbeđujemo održavanje životinja, bazalni metabolizam, odnosno obezbeđivanje svih uobičajenih dnevnih funkcija organizma, kao i dopunu za proizvodnju određene količine mleka (recimo: 25 kg kod krava ili 3,5 kg kod koza). Životinje koje proizvode veće količine mleka dobijaju dodatno koncentrovani obrok, u količini neophodnoj za datu proizvodnju (obično putem kompjuterizovanog programa, sa okovratnicima sa čipovima, relejima, magnetnim poljima, sa antenskim sistemom očitavanja itd.).

Ukoliko ne posedujemo tehničke mogućnosti kompjuterizovanog hranjenja, tada obično podelimo životinje (prema stadijumu laktacije, dnevnoj količini proizvedenog mleka), u grupe i svaka grupa dobije svoj „junifid” obrok.

Za spravljanje „junifid” obroka obično koristimo: lucerkino seno, polifitno seno, pšeničnu slamu, kukuruznu silažu, zelenu travu, zelenu lucerku, mlevenu zelenu kukuruznu biljku u voštanoj zrelosti, krmni sirak, sudansku travu, mlevene žitarice, sojinu sačmu, suncokretovu sačmu, lanenu pogaču, suve rezance šećerne repe, mineralno-vitaminske premikse, vodu ili melasu itd., sve što i uobičajeno koristimo za pravljenje obroka za preživare.

Dobro je u samohodnu ili drugu mešalicu (miks-junifid) stavljati određenim redom komponente za formiranje obroka. Prihvatanjem ovog saveta komponente se bolje smešaju i smeša postaje uniformnija. Prvo se u mešalicu stave seno i slama, zatim se dodaju voda ili vodom razređena melasa, pa onda pulpe, pivski trop, rezanci i sl.; na to se dodaju mlevena zrnasta hrana, koncentratne smeše, mineralno-vitaminski premiksi i na kraju kukuruzna ili druga silaža.

 

Primer „Junifid” smeša za krave sa različitom proizvodnjom mleka (kg mleka/dan/kravi), u kilogramima po kravi

 

Proizvodnja:

kg mleka/dan

 

 

35

30

25

20

15

Zasušene krave

Hraniva:

 

 

 

 

 

 

 

Kukuruzna silaža

(33 % suve materije)

 

 

22

 

22

 

22

 

22

 

22

 

6

 

Lucerkino seno

(16 % svarljivih proteina)

 

 

5,5

 

5,5

 

5,5

 

5,5

 

5,5

 

-

 

Livadsko seno

 

 

-

 

 

-

 

-

 

-

 

-

 

7

 

Pšenična slama

 

 

-

 

-

 

-

 

2

 

2,5

 

3,5

 

Sojina sačma

 

 

1,7

 

1,4

 

1

 

0,5

 

-

 

-

 

Koncentrovana smeša

(19 % sirovih proteina)

 

 

9

 

7,5

 

6

 

4,5

 

3

 

-

 

Koncentrovana smeša

za zasušene krave

 

 

-

 

-

 

-

 

-

 

-

 

1,5

 

U ovu smešu u miks prikolicu - mešalicu dodati nešto vode ili vodom razređenu melasu (oko 0,5 l po kravi).

Druga smeša, koja se preporučuje za krave sa prosečnom dnevnom proizvodnjom od 28 l mleka, se sastoji od (količina po kravi na dan): 23 kg kukuruzne silaže, 4,5 kg kukuruzne prekrupe, 4 kg lucerkinog sena i 5,5 kg ”nukleus” koncentrovane hrane sa 33 % sirovih proteina. Po potrebi, ovlažiti razređenom melasom ili vodom (silaža je već vlažna).

Napomena: Uvođenje novog hraniva se uvek vrši postepeno, u roku od 7, bolje do 15 dana.

 

Problemi koji mogu nastati prilikom ishrane sa „junifid” obrokom su dvojaki:

1. Ukoliko se komponente isuviše usitne ili samelju, nema dovoljno neophodne celuloze za preživare, pa dolazi do pojave acidoze.

2. Sa druge strane, ukoliko se ne izvrši dovoljno seckanje, mlevenje mase, tada životinje mogu da biraju komponente iz obroka, što opet izaziva pad konzumacije suve materije, promenu u sastavu mleka, promene aktivnosti mikroorganizama u buragu/rumenu, promene konzistencije izmeta, kod pojedinih životinja uočavaju se problemi sa nogama, počnu da hramlju, šepaju.

 

Da bismo znali da li je stepen seckanja ili mlevenja dobar, korisno je upotrebljavati specijalno sito, napravljeno u SAD (Penn State University).

 

Sledeće što moramo paziti je sam sastav „junifid” obroka, sastav komponenti, koje treba dobro kombinovati i izbalansirati obrok. Ukoliko naprimer, koristimo u smeši dehidriranu lucerku, ona sadrži za 30-40 % manje efektivne celuloze od lucerkinog sena. Ukoliko tome dodamo kukuruznu silažu seckanu na dužinu od 0,8 cm, tada smeša nema dovoljno vlakana, celuloze, i treba dodati sena za 0,5 do 1 kg više po grlu dnevno. Ukoliko, pak, u smešu dodamo kukuruznu silažu seckanu na 1,5-2 cm, tada dolazi do pojave nedovoljne usitnjenosti kukuruznog klipa, šapurike, koju životinje redovno izbegavaju.

Ukoliko obrok sadrži više od 35-36 % suve materije, tada kunzumacija drastično, signifikantno, opada. Zbog toga treba paziti kada se biljke kose za spravljanje silaže ili „junifid” obroka i koje se komponente mešaju.

Preporučuje se distribucija „junifid” obroka kada se životinje nalaze na muži, u drugoj prostoriji, sali za mužu. Posle muže životinje se vraćaju u staju i rado konzumiraju obrok.

Ukoliko konzumacija obroka padne na ispod 95 % znači da nešto nije u redu. Kao prvo, treba prekontrolisati kvalitet komponenti smeše, a zatim i formulaciju obroka, odnosno da li su hraniva dobro ukomponovana po sastavu.

Kod krava posle teljenja, treba dodati obroku 4-5 % više lucerkinog sena, odnosno ukoliko obrok za krave sa visokom proizvodnjom mleka sadrži 21-24 % suve materije, tada kod krava posle partusa/teljenja treba povećati nivo suve materije na 26-28 %.  Na ovaj način sprečavamo pojave dislokacije abomasusa/sirišta i acidoze.

Zasušene životinje držati sa mladim bremenitim životinjama i ovoj grupi najbolje je napraviti poseban odgovarajući „junifid” obrok.

 

Autor:

Đorđo Dušanović Pasello

- dipl.inž. poljoprivrede - stočarskog smera (Novi Sad, Srbija)

- dipl. doktor fakulteta nauka o gajenju životinja (Udine, Italija)

- specijalista veštačkog osemenjavanje koza (Poitiers, Francuska)

 

GAUS Agencija

Banatska 4 A

21000 Novi Sad, Srbija

Tel./Fax: +381 021 63 22 015

Mobil: +381 (0)64 684 62 64

Mobil: +381 (0)64 295 40 06

E-mail: pasello@EUnet.yu

VAŽNO: Rad sa strankama isključivo uz prethodnu najavu telefonom.

Radnim danima, od 9 do 12h i od 16 do 19h.

 

- konsalting i menadžment

- solarni sistemi za vazdušno grejanje

- solarni sistemi za grejanje vode

- solarni sistemi za proizvodnju električne energije

- solarne sušare

- solarna rasveta