Šarole (Charollais) – tovna rasa ovaca
Đorđo Dušanović Pasello, dipl.inž.

 

Obzirom da tržište zahteva kvalitetno jagnjeće meso, jedna od rasa koja zadovoljava kvalitativnu tražnju je svakako šarole, francuska tovna rasa ovaca. Šarole ovce krasi: odlična plodnost, proizvodnja mleka, izvrstan kvalitet mesa, vrlo dobra konformacija i kvalitet karkasa - trupa, što je čini traženom rasom, kako za gajenje u čistoj krvi, tako i za programe ukrštanja.

Stvorena rasa u kontinentalnoj klimi, na velikim pašnjacima Francuske, veoma je otporna i prilagodljiva najrazličitijim uslovima držanja.  Može se držati i napolju, u polu-ekstenzivnim uslovima.

Popularnost šarole rase ovaca raste, kako u Francuskoj, tako i u svetu.

Već u 18. veku ovce slične današnjoj šarole se drže na području planina Morvan, do male doline Šarole i visoravni Bres. Tada su se ovce zvale morvandel (Morvandelles) i služile su za proizvodnju mesa za grad Pariz.

Ovce ove rase nisu ukrštane sa merino ovnovima, kako je to tada bilo moderno, već su se ukrštale sa ovnovima lajčester, lester (Leicester), poznatim i pod imenom dišlej (Dishley). Od tada i potiče naziv šarole.

Na početku 20. veka šarole ovce su poznate i pod imenom ”Mouton de Pays”, što u prevodu znači domaća ili francuska, nacionalna ovca.  Od 1950. godine popularnost ove rase je u stalnom porastu.

Danas šarole rasa ovaca predstavlja jednu od najznačajnijih rasa ovaca u Francuskoj i broji više od 400.000 registrovanih grla.

 

Ovce šarole rase poznate su po odličnom odnosu meso:kosti, dobroj konformaciji, posnom mesu, jakim nogama. Odrasli ovnovi dostižu težinu od 110 do 140 kg, a ovce 80 do 110 kg u proseku.

Glava šarole ovce je bez vune, često i bez dlaka, ružičaste je boje, do sive, sa sitnim crnim tačkicama, tufnama. Oči su široko postavljene sa strane, a uši su ružičaste, duge i pokretljive.

Telo je dugo i valjkasto, dobrih dubina i širina.

Noge su gole, bez vune, kraće, obojene kao i lice ali nikad tamne.

Zatvoreno runo bele boje, sa vunom koja je fina, 29 mikrona debela.

 

U svojoj regiji nastanka šarole ovce se drže po 30 do 80 u stadu, dok u drugim regiama stada broje daleko više grla.

U pašnoj regiji, ovce se rano ojagnje, pa jagnjad stasavaju na paši, kada krajem maja i početkom juna dostižu prodajnu težinu od 18 do 22 kg žive vage. U hladnijim regijama i trava niče kasnije, pa se jagnjad drže na paši od kraja juna i prodaju u septembru, sa težinom od 22 do 23 kg.

Ovce se pripuštaju u ranu jesen, a jagnje se krajem zime. Obzirom da se jagnjad ojagnje sa jako malo kratke vune, obavezno se ovce drže u staji za vreme jagnjenja, zatvorena 2 do 4 nedelje u staji, ovčarniku, sa mogućnošću izlaska u ispust tokom dana. Obično su te 2 do 4 nedelje i jedine kada se šarole ovce drže zatvorene. Jagnjad se često othranjuju isključivo na paši.

Šarole ovce su ranostasne i pripuštaju se kada napune 7 meseci starosti, tako da se ojagnje sa 12 meseci starosti.

Plodnost je odlična, i od 100 ovaca dobije se 190 do 234 jagnjadi. Dnevni prirast jagnjadi iznosi od 245 do 311 g.

 

Šarole ovce se zbog kvaliteta mesa drže u 25 zemalja sveta, na 4 kontinenta.

Pored Francuske, drže se i gaje najviše u: Kanadi, Kini, Japanu, EU, Švajcarskoj, Poljskoj, Slovačkoj, Turskoj, Maroku i izvoze, u poslednje vreme, u zemlje istočne Evrope, posebno u BiH i Hrvatsku.

 

Autor:

Đorđo Dušanović Pasello

- dipl.inž. poljoprivrede - stočarskog smera (Novi Sad, Srbija)

- dipl. doktor fakulteta nauka o gajenju životinja (Udine, Italija)

- specijalista veštačkog osemenjavanje koza (Poitiers, Francuska)

 

GAUS Agencija

Banatska 4 A

21000 Novi Sad, Srbija

Tel./Fax: +381 021 63 22 015

Mobil: +381 (0)64 684 62 64

Mobil: +381 (0)64 295 40 06

E-mail: pasello@EUnet.yu

VAŽNO: Rad sa strankama isključivo uz prethodnu najavu telefonom.

Radnim danima, od 9 do 12h i od 16 do 19h.

 

- konsalting i menadžment

- solarni sistemi za vazdušno grejanje

- solarni sistemi za grejanje vode

- solarni sistemi za proizvodnju električne energije

- solarne sušare

- solarna rasveta