VAROA
 Jugoslovenska diskusiona grupa „PČELA”

 

VAROA

Izbor iz diskusija na diskusionoj internet grupi „pčela”: 2002.-2004. godina

 

- Web stranica grupe je  http://groups.yahoo.com/group/pcela  

- Članci iz lista Jutro i kompletan Pčelar  http://groups.yahoo.com/group/pcelar/   

 

 

2002. godina

 

VAROA

 

Šta se koristi u borbi protiv varoe:

- biološka borba (isecanje poklopljenog trutovskog legla, prekidanje kontinuiteta legla, formiranje rojeva bez legla, tretiranje biljnim preparatima...);

- lekovi koji deluju isparavanjem (mravlja kiselina, timol, etarska ulja, varonik);

- plastične (ili drvene) trake na koje se nanose lekovi protiv varoe (apistan, bivarol, a od naših puno raznih proizvođača);

- lekovi koji deluju dimom na bazi amitraza (mitak, varolik, varostat...), folbeks;

- koji deluju prskanjem ili kapanjem (oksalna kiselina, mlečna kiselina, sistemici - apitol, perizin, naš "apichem") - drugi lekovi i metode...

 

Ima efikasnih lekova, ali je važno da se sprovode i odgovarajući postupci u tehnici pčelarenja, i da se lekovi primenjuju u najpovoljnijem trenutku. Na mnoge lekove varoa stiče rezistenciju, tako da se sve više odbacaju (fluvalinat trake...). Drugi pak, zagađuju vosak, med, ili pokazuju neko drugo štetno dejstvo na pčele. Dakle, nema idealnog leka, zavisi šta se želi, kako se pčelari... Na primer, apitol je veoma dobar, ali je skup (ako spasava društvo, sigurno je jevtiniji od spašenog društva) i primenjuje se kada nema legla ili ga ima vrlo malo. Mravlja kiselina je čist lek ali dejstvo je zavisno od temperature vazduha, pčele se uzbuđuju, efikasnost varira...

KAS-81 se ne pravi od žalfije - pelina nego od biljke koja se u narodu zove gorki pelin odnosno Artemisia absinthium. Po knjizi g-dina Jove Kantara "Sa zdravim pčelama u XXI vek" smesa za KAS se pravi od 900 g osušenog pelina iz perioda cvetanja, 50 g   osušenog pelina iz perioda vegetacije i 50 g suvih pupoljaka bora. Sve to se prelije sa 10 l vrele vode i kuva 2-3 časa i zatim odstoji 8 časova na toploj ploči šporeta i onda procedi kroz gazu. Dobijeni čaj se daje pčelama u dozi od 35 ml na litar sirupa. Čaj treba da se upotrebi u roku od 10 dana.

O preparatu KAS 81 pisano je u listu Pčelar, brojevi 2, 3, 4, i 5 iz 2002.g. Dr Milan ]irović je objavio tekst u 4 nastavka na temu LEČENJE PČELA BILJNIM PREPARATIMA.

Recepti za spravljanje preparata mogu da se pronađu na http://groups.yahoo.com/group/pcela/files/  u JPG formatu u direktorijumu KAS 81. Tekst je bio objavljen i u Melitagori br. 7-8 iz 1999.g.

Kako se bere pelin za KAS-81?

U proleće (april) bere se lišće, dok je biljka još u rastu, kada su lastari dugi možda dvadesetak centimetara, mogu se brati i sasvim tanke drške. U julu i avgustu, kada cveta, bere se gornji deo biljke, sa tankim bočnim grančicama, znaci bez suviše odebljalih delova. Toga ide 900 grama, borovih pupoljaka 50 grama i mladog pelina 50 grama.

KAS se daje svega 30-35 mililitara na litar šećernog sirupa, a dovoljno je da se ukupno da oko 5-6 litara sirupa (odnosno 150-200ml preparata KAS) po društvu.

Za gorki pelin je najvažnije da se presađuje svake godine. Ima ga u velikim količinama duž Ibarske magistrale. Tamo sam našao svoju baštu od nekoliko ari čistog pelina. Možemo se dogovoriti i organizovati o presađivanju na jesen ili proleće. Za bor nemam rešenje.

KAS ima još jednu izvanrednu osobinu – snažno pospešuje zaleganje matice. Treba voditi računa da se matica ne isprovocira KAS-om da prerano počne da seje.

Zanima me mišljenje iskusnih kolega da li se KAS (uvarak) može čuvati duže vreme, 10 dana mi zvuči previše kratko. U jednom PČELARU od pre 5-6 godina takav podatak se ne spominje.

Rezistencija na hemikalije je spor postepen proces. Proces je još sporiji ako se aktivne materije i načini aplikacija izmenjuju. Prvi znaci rezistencije varoe na fluvalinat nisu nedelovanje fluvalinata, već njegovo slabo delovanje. Krpelji su živi ali (kratkotrajno?) paralizovani, slabo pokretni. Količina aktivne materije je veoma važna. Ceo sistem sa letvicama je upravo "igra oko toga".

Kod plastičnog Apistana je obezbeđeno dugotrajno uravnoteženo oslobađanje i prenos iz unutrašnosti prema površini letvice molekula fluvalinata. Kod drvenih letvica je isti proces ali nema uravnoteženosti. Kod metalnih letvica (i takve se koriste) delovanje je kratkotrajno i udarno, jer ovog procesa nema. Ovo zadnje je isto i kada se fluvalinat koristi za zadimljavanje ili aerosol. Ako se koristi ista doza aktivne materije za tretman sa drvenim štapićima kao i za zadimljavanje/aerosol ovaj drugi tretman će biti daleko efikasniji (naravno samo za varoe koje su u tom trenutku na pčelama) i naravno, efikasnost se može uvideti samo ako već postoji rezistencija. Ako rezistencije nema, tj. ima je u minornim razmerama OPTIMALNA količina aktivne materije je "ime igre".

Probajte testiranje:

Sakupite što više živih varoa (najlakše sa trutovskog legla). Dozvolite im da prošetaju jedan minut na vašim anti-varoa letvicama. Vidite za koliko minuta će biti mrtve, tj. da li će uopšte biti mrtve. Probajte isti test sa letvicama više proizvođača (sumnja da je aktivna materija manje ili više dozirana).

Ono što je veoma bitno u organizovanim društvima, a što veterinari preporučuju je da čim se rezistencija pojavi, tretiranje sa tom aktivnom materijom se mora naprasno zaustaviti i mora se preći na sasvim drugu supstancu. Samo tako će kroz koju godinu ista aktivna materija biti opet potpuno delotvorna u optimalnim količinama. Ali u našim balkanskim državama je daleko pragmatičnija stalna izmena aktivnih supstanci (koncentracija?) – što na kraju nosi veoma slične rezultate - ali je kontrola rezidua daleko teža/skuplja.

Lično sam prošle godine izveo testiranje na jednim letvicama, i varoe su se pokazale sasvim osetljive, t.j. mrtve za 5 - 10 minuta.

Lično: lanjske godine tretirao sam kao i pre: sa jednom letvicom po društvu a jednu trećinu košnica nisam ničim... i sada varoa imam za izvoz (stanite molim vas u red!). Oštećene pčele mi tokom cele sezone izlaze iz košnica od jutra do mraka. Podelio sam pčelinjak na proizvodan i reproduktivan deo. Ovaj drugi je tretiran letvicama. Impresioniran sam od jedne košnice: dala mi je 3,5 nastavaka (farar 19 cm) meda, i još i danas je prepuna pčela... a netretirana.

Varoa je opasna iz dva osnovna razloga:

1. Prenosilac je drugih bolesti.

To se jednim delom rešava selekcijom pčela na higijenske osobine.

2. Neposredno ugrozava pčeljinja društva.

Tu nas čeka duga borba mnogim metodama: hemijska, alternativna, biološka, mehanička, termička... Zanimljivo je da se azijska pčela (mislim da je to Apis Cerana) evolutivno prilagodila ovom napasniku. Rešenje se traži i u selekciji pčela sa osobinom otpornosti koju poseduje ta pčela u postojbini varoe. Ima vesti, ne sećam se tačnog izvora, da se među evropskim pčelama javlja soj koji napada varou tako što im gricka noge. Vrlo zanimljiva pojava.

O varoi je mnogo pisano i mnogo je eksperimentisano, ali ona još uvek nije dovoljno proučena. Na primer, malo se zna o bolestima koje napadaju varou.

Evo jednog zanimljivog primera sa zimskog ciklusa predavanja od pre neku godinu:

Pčelari iz močvarnih krajeva Amerike primetili su da se američka kuga ne javlja tamo gde hara krečno leglo. To su patentirali.

Da li su proizvođači krenuli sa povečanim količinama fluvalinata na letvicama?

Pre oko mesec dana sam, na brzinu, pregledao šta se može, u Beogradu, naći od lekova, protiv varoe. Mislim da se deklarisane količine fluvalinata naših proizvođača nisu promenile. Doduše, interesantno je pitanje da li je to što je deklarisano, stvarno i prisutno u letvici. Sumnjam. Smatram da se krenulo drugim putem. Jedan od prvih proizvođača lekova, na bazi fluvalinata, u bivšoj SFRJ, bila je splitska Dalma. Lek se zvao Varodal, a proizvođač je, na početku, ukoliko me sećanje ne vara, preporučivao tri nedelje kao period aplikacije. Kasnije su počeli i proizvođači u Srbiji da prave slične lekove, ali je period držanja leka u košnici povećan na 30 dana. Nešto kasnije su, isti proizvođači, ovaj period evoluirali u 30-35 dana. Pre mesec dana sam zapazio da je jedan proizvođač, na deklaraciji, naveo da se lek može držati u košnici 6 nedelja, dakle 42 dana. Interesantno, koji god vremenski period trajanja aplikacije su navodili, proizvođči su nas upozoravali da nakon tog perioda obavezno izvadimo letvice iz košnice. Kako stvari stoje, trebalo bi očekivati da sledeći proizvođač propiše da se njegov lek primenjuje 8 nedelja. Izgleda da ovi "majstori", koji letvice stavljaju u avgustu, a vade ih iz košnice u martu i ne greše mnogo. 

Profesor Kulinčević je pokazivao rezultate tretiranja protiv varoe pre dve godine i isto ponovio prošle godine. Na nekim društvima je palo mnogo varoe dok je kod drugi veoma malo, a on je za selekciju uzimao i od onih gde je mnogo palo. Na pitanje zašto ne bira samo društva sa malo varoe odgovorio je da radi selekciju na prinos, ako bi radio selekciju na otpornost prema varoi izgubio bi prinose. Teško postići rezultate selekcije na mnogo parametara. Kad je u pitanju varo Kulinčević je ove godine upotrebljavao perizin nabačen na trakama, američki veoma skupi lek. U Bugarskoj se on prodaje u prahu, a u Nemačkoj u kapima a deluje kontaktno bilo kroz limfu bilo direktno. Za Pčelar sam kontaktirao neke stručnjake za lekove i svi se složili da je fluvalinat nesiguran lek zbog rezistencije. Inače što se virusa tiče oni su opasni samo ako ima varoe. Tamo gde je varoa očišćena nema ni virusa.

Primer: jako društvo koje ima puno varoa je jednako srednjem društvu koje ima manje (otpalih) varoa. (Korelacija broj pčela prema broju varoa) Jako društvo sa mnogo varoa je možda na putu da razvije TOLERANCIJU prema varoama - prvi korak je na primer, otpornost na viruse koje prenosi varoa! Ako takvo jako društvo dobro prezimi, i sledeće godine opet postane jako, onda ono ima neki mehanizam kojim postiže toleranciju.

Malo otpalih varoa može značiti da je društvo već dobro krenulo u pravcu rezistencije na varou, ali može biti i da je varoa u tom društvu rezistentnija na sredstvo/metod aplikacije varocida. Rezistencija ne nastupa ujednačeno i masovno!

To što je Kulinčević rekao da radi selekciju na prinos, to je logička glupost, ali i ne može se ukratko drugačije reči ono što je poznata istina iz selekcije pčela, da kada se radi selekcija na samo jednu karakteristiku rezultat je da se obično pčele degenerišu i onesposobljavaju za ono za što se u stvari (na Zapadu) i čuvaju: za sakupljanje meda. Da objasnim samo ukratko zašto je to logička glupost.

Zato jer na veličinu prinosa daleko više utiču mnogobrojni spoljni faktori, ako za unutrašnjeg uzmemo genetiku pčela (tehnologija pčelarenja, paša, bolesti, klimatski uslovi, geografski uslovi, itd.).

Tako da ako imamo pčele koje se dobro nose sa varoom to ne znači automatski da imamo pčele koje će biti i jače, i odmah medonosnije. Naprotiv.

Iskustva koja se sada sakupljaju u SAD sa SMR (Suppressed Mite Reproduction) pčelama, kod kojih je odlika da se varoe ne mogu reprodukovati a koja je odlika inače prisutna od 15 - 20% i u našim normalnim neselektiranim pčelinjim društvima, a selekcijom je dovedena do 100%, indiciraju da su ta društva slabi proizvođači meda i teško (i nikako ne) uspevaju da razviju maksimalnu jačinu. Ovo važi i za potomke prvih generacija u slobodnom parenju (SMR matice su proizvedene instrumentalnim osemenjivanjem i selekcijom u bliskom srodstvu).

Ipak takva društva su izuzetno vredna i trebaju se čuvati na pčelinjacima da bi se frekfencija njihovih TOLERANTNIH gena uvećala u celokupnoj populaciji i time se bar malo ubrzao proces istinske rezistencije na varou koji neće nimalo uticati na ekonomske karakteristike pčela.

A što se tiče Kulinčevića, on je pokušao da komercijalizuje svoje selektovane pčele (takozvane: ARS-YU) na tolerantnost prema varoi na američkom tržištu pre desetak godina ali je taj pokušaj skoro sasvim propao, glavno zbog njihove slabe medonosnosti - normalno, koristim logičku glupost da bi opisao ekonomsku inferiornost tih pčela u komparaciji sa neselektiranim pčelama koja se hemijski tretiraju.

Da zaključim, g-din Kulinčević je po mom mišlenju na pravom putu jer izlaz iz našeg ćorsokaka ja mislim da izgleda sasvim tako: konstantno jaka visokoproduktivna ničim ne tretirana društva – čak i sa mnogo varoa!

Moje iskustvo, što se toga tiče ove godine, je da ipak fluvalinat obara varou u dovoljnoj meri. Štapiće od Karoljija sam primenio po uputstvu. Pošto su mi sve podnjače zamrežene, sa mogućnošću stavljanja i vađenja fioke ispod mreže, lako sam proveravao broj otpalih varoa. Kontrolisanje sam izvršio posle 15 minuta, posle 60 minuta i posle 10 časova. Rezultati su bili šareni, međutim moram da kažem, da niko od vas nije pomenuo veoma važnu stvar - mrave. Pilikom kontrolisanja posle 15 minuta, na podnjači je bilo dosta varoe i po jedan do dva mrava sa varoom u čeljustima. Posle 60 minuta, u kontrolisanoj košnici je bilo manje varoe u fioci ali i desetak mrava koji su nosili varou. Pošto mi ovaj način kontrolisanja dejstva leka nije delovao sigurnim, posle vađenja štapića, posle nekih desetak dana, zadimio sam desetak društava amitrazom, gde sam imao po jednu do tri otpale varoe, što smatram zadovoljavajuće, ali ipak preporučujem, drugo tretiranje protivu varoe, najbolje krajem septembra ili početkom oktobra, kada u košnici ima vrlo malo legla i kada je sva varoa na pčelama. Preporučujem perizin iz Bugarske, koji je u vidu praha, jedna kesica staje 5 eura, a dovoljna je za pedesetak društava, a i primena je relativno jednostavna.

Nameće se više pitanja, jer stanje nije normalno. Posle tretiranja mravljom kiselinom početkom avgusta i fluvalinatom oko 10-tog, planirao sam da dam i KAS 81, za koga imam sve sirovine. Da li pored dobre zalihe i velikog broja pčela i legla još i velike aktivnosti (unos nektara i praška) ima smisla još opterećivati pčele  dodatnom preradom sirupa?

Kod tretiranja mravljom, ubacio sam papir radi kontrole, i samo kod jednog društva kojeg sam kupio ovog leta, ujutru je bilo oko 150 krpelja, kod drugih je bilo po nekoliko.

Dosta diskusija je bilo u vezi varoe.

To je najšira i neminovna tema, i umesto da se pohvalimo da smo uveli neki red i uspeh u borbi sa ovim problemom, kao da nema kraja haosu na ovom polju. A kako i ne bi kad su pčelari ostavljeni da se sami bore sa problemom, (u Makedoniji još nijedan lek nije registrovan) pa u potrazi za zaradom postoje dosta pojedinaca koji nude razne lekove, a najčešće i sami pčelari kupuju Mavrik (fluvalinat) iz Grčke, 100gr. oko 10 eura i pripremaju lek.

Mislim da zbog nepravilne upotrebe raznih lekova mi samo vršimo veštačku selekciju varoe, jer ubijamo samo najslabije jedinke, dok otpornije ostaju i daju novu jaču generaciju, pa tako i lekovi postaju rezistentni.

Zbog velikog broja legla postoji verovatnoća da u njemu ima i dosta varoe.

Ja sam kidao trutovsko leglo ali nisam našao varou na njima što ne znači da je možda nema u radiličkom.

Imao sam ovih dana susret sa pčelarom iz Aranđelovca koji svojih dvadesetak društava drži u selu oko 10 km udaljenom od Aranđelovca prema Kosmaju. Pčele je nasledio od oca koji je umro pre desetak godina, a posto je i on(sin) u međuvremenu doživeo moždani udar kompletan pčelinjak je skoro 2 god. bio totalno zapušten. Komšija koji je iz "humanih" razloga održavao plac samo je povremeno kosio korov i sklanjao ga sa pčelinjaka. Ove godine vlasnik se malo oporavio i malo po malo pčelinjak doveo u red. Zapanjujuće je da su u međuvremenu sva društva prepuštena sama sebi opstala, i što je još važnije čovek tvrdi da u pčelinjaku UOPŠTE NEMA NI TRAGOVA OD VAROE! Napominjem da u okolini nema blizu većih pčelinjaka (nekoliko seljaka domaćina ima po par košnica koje drže po nasledenoj tradiciji) Ja nisam bio u prilici da detaljnije sa vlasnikom popričam jer je imao goste a i ja sam bio ograničen vremenski, ali ću gledati da se  u narednom periodu sa ovim fenomenom detaljnije upoznam i po mogućnosti lično uverim u njegove navode. Otprilike radi se o istom fenomenu u kome je u par navrata pisano u pčelaru o vrškari u užičkom kraju koja koliko se sećam opstaje u prirodnim uslovima dvadesetak godina bez intervencije čoveka. Još jedan prilog tezi da nekontrolisanim i često suvišnim i prekomernim davanjem kojekakvih preparata upravo postižemo suprotan efekat.

Ja se ne bih usudio da dam rang listu lekova protiv varoe. Tako su sistemici: perizin, apitol, apihem, a to je i KAS, prirodni sistemik.

Da li je Apihem kancerogen, ne znam. Prof Kulinčević u svojoj knjizi piše da su Nemci odustali od nekog sistemika K-79 za koga se sumnjalo

Fluvalinat sam koristio dok se nije pojavila rezistencija u Italiji. Sada koristim amitraz, dimljenjem 3x3 kapi. To je nužno zlo. Tretiranje ću sprovesti za dve nedelje ili kasnije.

Boža Petrović javlja  da je ove godine morao da amitrazom dimi kosnice 6 puta umesto uobičajenih 3 puta. Izgleda da i amitraz gubi dah. Treba razmišljati o perizinu.

Kombinovana metoda je najpreporučljivija: maksimalno jedna hemikalija u minimalnim dozama zimi, biološke metode leti i neko prirodno sredstvo zavisno od broja varoe (KAS i/ili HCOOH)

Na www.badassbees.com/picpointer  negde nađoko na 7 strana analize o opasnostima od fluvalinata koji se rekao bih i povlači iz upotrebe ustupajućći mesto "čistijim" sistemicima.

Danas sam bio opet po pitanju američke kuge na jednom sasvim malom pčelinjaku gde su bila dva slučaja zaraze. Pčele nisu bile pre ugušene pa je meni pripala ta surova uloga. Zapalio sam sumpornu traku, a posle oko pola časa sam vadio ramove i palili smo. Imao sam šta i da vidim. U košnici su bili štapici Matisana, a varoe na mrtvim pčelama je bilo mnogo. Negde i po dve. A od jednog pčelara iz okolnog sela sam čuo da je koristio Matisan i da su padale varoe. Takođe danas sam video čoveka koji je koristio fluvalinat štapiće koje pravi jedan čovek ovde, i kojim su pčelari dosta zadovoljni, da je u jednoj košnici sa tim štapićima bilo mnogo varoe na pčelama.

Zadnje što sam radio prije sedam dana je bilo tretiranje protiv varoe mlečnom kiselinom (magljenje prskalicom) idući dan sam našao tačno ispred leta unutar košnice u pravilnom krugu ogroman broj varoe  (jače društvo) kod slabijeg društva broj otpalih varoa je bio zanemariv. Imam žičane podnjače i lesonit ispod (malo povučen).

 

Tretmani protiv varoe:

1.   Rani letnji period – biotehničke mere

2.   Letnji tretman posle medobranja ( cilj je zaraženost manja od 5% )

3.   Zimski tretman – lečenje za naredni period

 

1.

Za vreme paše smenjenje varoe može da se postigne bitehničkim merama – uklanjanje trutovskog saća, građevnjacima i stvaranjem novih društava.

Ram građevnjak – koristi se u periodu razvoja trutova, od aprila do kraja juna. Korišćenje ramova građevnjaka samo u proleće nije dovoljno. Građevnjaci se stavljaju u leglo, a ne na kraj kao što je to do sada bio običaj. Preporučuje se korišćenje po 2 rama ( isecati ih naizmenično na 7 do 10 dana ). Preporučuje se skidanje poklopaca sa zatvorenog trutovskog legla, nakon toga ram može da se vrati u košnicu da ga pčele očiste. Ramovi pre vraćanja mogu da se isperu. Na ovaj način može da se odstrani 50% varoe. Ram građevnjak ne treba koristiti u jakoj paši jer ga pčele pune medom. Paša treba da bude uravnotežena srednje jačine.

 

2.

Nakon vađenja meda treba preduzeti lečenje na osnovu kontrole broja otpalih krpelja ( pregled podnih uložaka koji se stavaljaju ispod mreže u podnjači ). Ako pada više od 5 krpelja dnevno mora da se primeni lečenje.

Postupci sa mravljom kiselinom:

Koristi se platno odnosno marama koja upija mravlju kiselinu. Može da se koristi i krpa za pranje posuđa ( truleks 20x20x0,5 ), a takođe i parče itisona. Preporučuje se korišćenje 60% mravlje kiseline. Kiselina može da se stavi u zamrzivač, jer kad je hladna ne isparava. Tako hladna se nakape na krpu i stavi u košnicu. Za pola sata se kiselina zagreje i počne da isparava. Na ovaj način se pčele lakše prilagođavaju i nema šoka.

Drugi predlog: kiselina se nakape na krpu i nakon toga se nekoliko krpa stavi u kesu i zamrzne, a nakon toga stavlja u košnice. Ovako pripremljena krpa može da se stavi ispod mrežaste podnjače ili na satonoše. Ako se stavlja na podnjaču koristiti po 2 ml kiseline a ako se stavlja na satonoše  po 3 ml po ramu odnosno ulici pčela (za LR). Za DB dozu malo povećati ( otprilike za 1/3 ). Tretman treba primeniti 3-4 puta u razmaku od 4-7 dana. Prilikom rada pčelar mora da koristi zaštitna sredstva – rukavice, naočari, zaštitno odelo.  Minimalna temperatura 120C, ako je temperatura preko 250C tretman se obavlja uveče.

Dugotrajni tretman mravljom kiselinom  se koristi kada su temperature visoke – Koristi se oko 3 litara 15% mravlje kiseline koja isparava kontinuirano 4 nedelje. Kiselina se sipa u plastičnu činiju koja se postavlja na podnjaču. Činija treba da pokriva 80% podnjače. Činija odozgo ima mrežu da pčele ne bi mogle da upadnu. Ovaj metod je primenljiv i na temperaturama preko 350C, a uspešnost je do 95%.

TREBA IMATI U VIDU DA PRILIKOM TRETMANA MRAVLJOM KISELINOM DRUŠTVO SMANJUJE KOLIČINU LEGLA.

 

3. Zimski tretman – društvo bez legla

Mlečna kiselina – upotreba je komplikovna sa mogućim posledicama koje su štetne po zdravlje. Koristi se po 8 ml 15% mlečne kiseline po strani rama. Direktno se sve pčele prskaju raspršenim sprejem ali treba voditi računa da se pčele ne navlaže. Ako su društva dosta zaražena tretman treba ponoviti za 2 nedelje. Spoljna temperatura treba da bude najmanje 40C. Kiselina ne šteti pčelama. Pčelar ne sme da udiše paru i da zaštiti oči i ruke.

Oksalna kiselina – dovoljno je da se ova kiselina nakape na nekoliko pčela a one će je preneti na ostale. 35 grama hidrata oksalne kiseline se rastvori u 1 litar šećernog sirupa (1:1) koji je zagrejan na 400C i intenzivno promeša. Zatim se 30 do 50 ml ovog rastvora nakape na pčele. Tretman se primenjuje jednom, ako se ponovi društvo slabi i može da ugine. Prah koji se koristi ne sme da se udiše, a rastvor ne sme da dođe u dodir sa kožom. Napomena: nisu izvršene detaljne analize i nije dozvoljena u svim evropskim zemljama.

 

TRETMAN OKSALNOM KISELINOM

Austrijske vlasti su odobrile prošle godine upotrebu oksalne kiseline kao legalno sredstvo u borbi protiv varoe, uz uslov da se kiselina u kristalu aplikuje pomoću 12-to voltnog grejača. U tom slučaju je aplikacija bezopasna za pčelara. Za jedno telo LR-ke se dozira 1.5-2 grama. Grejač se uključi i nakon 3 minuta kristali se otope i košnica se zadimi, a fina prašina oksalne kiseline se rasporedi u tankom sloju po celoj košnici i pčelama. Varoa pada sledećih 6 nedelja. Ubija prema njihovim 3-godišnjim rezultatima oko 97% varoe. Rezidua u medu i vosku ima do 7 mg, a dozvoljeno je do 40 mg. Varoa nema rezistenciju na oksalnu.

Grejač u Evropi staje 120 eura. Proizveo sam ga u kućnoj radinosti-spirala zalivena samotom. Prosto izvedeno ali radi. Jedino što vreme topljenja i isparavanja traje oko 5 min.

Sam izgled grejača i opis možete naći na sajtu g.Gustafsona  www.algonet.se/čbeeman/index-f.html

Nakon što dođete na sajt: menu-researc-varoa-oxsalic.

 

AEROSOL

Što se tiče aerosola koji sam video u Češkoj i koji sam zajedno sa Lazovićem iz Kraljeva kupio mogu da kažem sledeće: To je jedna naprava koja se upotrebljava uz pomoć kompresora. Ona ima bočicu u kojoj se sa vodom mešaju tri kapi amitraza  po košnici. Upotrebljava se zimi na temperaturi do -5 stepeni. NJenom upotrebom se stvara magla koja dospeva do svake pčelice odnosno varoe u klubetu. Ne pravi kapljice pa ne zagađuje med i vosak. Jednom upotrebom društvo se čisti skoro 100%. Cilj je znači da se sa što manje amitraza izvrši zaštita. Aparat je u Češkoj oko 160 EVRA, a mi smo kupili sajamski eksponat koji smo platili 110 EVRA. Čuo sad da u Slovačkoj može da se kupi jevtinije. Proizvođač je Pčelarski institut Dol, telefon +420 2 20940480, fax +420 2 20941252, sajt www.beedol.cz, e-mail: beedol@alphanet.cz,  a ima predstavništvo u Hrvatskoj “Herba aurea'' doo Požega i BIH “Medicom''s po Grude tel/fax 088 662312. Ovakav aparat pod nazivom ,,EKO-FOG'' demonstrirao je na Tašmajdanskoj izložbi Andrej Zajc iz Ljubljane. To je njegov patentirani proizvod sa cenom 250 EURA. Njegov predstavnik u Jugoslaviji je Živko Marković iz Loznice telefon 015/872-696. Taj aparat u BIH kupuju udruženja i sa njim se tretiraju pčele celog udruženja. U našoj zemlji prema mojim podacima ovaj apatrat ima Jan Slivka iz Padine i PIK ,,BECEJ'' i pokazali su se izuzetno dobro.

U vezi s gornjim člankom, želim vam dati informaciju što ja koristim za tretman pčela amitrazom (MITAC). Kod nas u HR. postoji uređaj sa malim grijačem, na koji se nakapa 3-5 kapi sredstva. Prvi dio aplikatora je u obliku spljoštene cijevi, i taj se dio ugura kroz leto duboko u košnicu. Kako se sredstvo na grijacu zagrijava, dolazi do stvaranja dima, koji se pomoću ventilatora u uređaju upuhava u košnicu, oko pola minute. Znači, sa pripremom tretman jedne košnice traje ispod jedne minute. A tretman ima zaista veliku efikasnost, jer se dim sa sredstvom može usmjeravati u sve delove košnice. O praktičnosti jer ne moramo otvarati košnicu, i zbog brzine tretmana, da i ne govorim. Kod nas postoje dva modela tog aplikatora. Prvi je sa grijačem na početku cijevi i bez ventilatora, ali taj nije zadovoljio moje potrebe. Ima previše loših strana. No, ovaj drugi sa ventilatorom, je savršen. Cijena mu je oko 60 eura.

U pogledu ekološkog tretmana, ovi aparati su neuporedivi, ali interesantno je kakvo je napajanje ovog aparata (pretpostavljam da se napaja iz akumulatora automobola). Ko je proizvođač i dali se može naći van HR? Moj kolega je u samogradnji od motora fena za kosu napravio improvizovanu duvaljku, prozirni deo sa mrežom gde se pali listić, tanku cev koja se uvuče u košnicu i preko malog akumulatora za svetiljke (mislim da je 6V) vrši tretiranje amitrazom, ali je dosta

sporo.

Nešto bolja varijanta za dimljenje amitrazom (koji inače nije preporučljiv za tretiranje varoe zbog rezidua ali je efikasan), je ako se sa pogodnog fena izbaci grejač a odole u cevi probuši rupa i u nju ugradi upaljač za cigarete iz kola i uveže na prekidač na kom ostaje  i posebno uključenje ventilatora (koji se inače u fenovima pogone sa 12 V motorom). Na izlaznu cev od fena navuče se providna plastična cev (od  pogodnih plastičnih boca od 0,5 l ili veće), a na nju pogodna spljoštena cev za ulaz kroz leto. Na gornjem delu fena pričvrsti se špric za injekcije čija je igla povijena prema dole i prolazi unutar fena iznad upaljača – grejača za cigarete, a iza njega vijak  koji pomera klip šprica. Prethodnom proverom utvrdi se za koliko obrta treba okrenuti vijak da bi se dobio potreban broj kapi. Funkcioniše tako da se priključi na akumulator od 12 V, uključi se grejač da radi oko 10 sekundi, obrne se vijak za potrebnih 3 - 5 kapi u zavisnosti o snage društva, mitak ispari i ispuni beličastim dimom plastičnu cev, potom se ukluči na kratko ventilator i to je to. Čitav proces traje oko 15 sekundi po društvu. Aparat je napravio po uzoru na neko Mađarsko rešenje Lulić Antun, prethodni predsednik pčelarskog udruženja iz Subotice, koji je pored pčelarenja poznat i po prohromskim vrcaljkama, a mislim da je i spreman proizvesti ili pomoći ako se nekom dopada ovo rešenje. Mislim da je i Vladimir pišući o tretiranju u Hrvatskoj pisao upravo o ovakvom aparatu. O onom aerosolnom pročitao sam u Miljkovom opisu ali obzirom da ubacuje istu količinu otrova u tom pogledu nema razlike. Jedino je razlika u tvrdnji da kad mitak unosiš sa vodom on ne ostavlja rezidue za razliku kad ga unosiš sa dimom. Dali neko to može i da dokaže ili da u duhu onoga komentara u Pčelaru da se oglasi ne mogu selektirati, svaki od nas donese svoju odluku šta je bolje od dva zla.

 

LEČENJE PČELA I PČELINJEG LEGLA

govorio Dr Sergej Nikolajevič Luganski iz Rusije

 

U svom izlaganju o lečenju pčelinjeg legla obuhvaćeno je lečenje od: varooze, nozemoze, krečnog legla i američke kuge.

Dana 7. decebra 2002. godine u punoj sali NU "Veselin Masleša" govorio je gost Društva pčelara "Beograd", dr Sergej Luganski, iz Moskve. Predsednik Društva pčelara "Beograd" Boža Petrović, izrazio je zadovoljstvo što će pčelarima Beograda govoriti o lečenju pčela i pčelinjeg legla stručnjak koji se godinama bavi tom problematikom.

 

VAROA

Pre nego što pristupimo tretiranju pčelinjih društava protiv varoe moramo da saznamo koliko varoe ima u društvu. Ako varoe ima ispod 5% u jesen, ne moramo društvo tretirati; ako u proleće ima oko 5% - treba. Opasno je tretirati pčelinja društva protiv varoe ako ne treba.

Da bismo saznali koliko varoe ima u pčelinjem društvu treba uraditi sledeće: uzeti 50 do 100 mladih pčela, pčele koje ne izleću, sa rama sa leglom iz centra gnezda, staviti ih u veći stakleni sud, sipati u sud vrelu vodu sa malo deterxenta, sve to promućkati. Pčele će isplivati na površinu tečnosti a varoe će pasti na dno suda i tada se može lako izbrojati i utvrditi procenat zaraze. Ako je na 50 pčela izbrojano oko dva, na 60 oko tri a na 80 oko četiri krpelja procenat zaraženosti varoom je do 5%.

Ovakvu kontrolu treba izvršiti i 2-3 dana posle tretiranja.

Procenat zaraženosti se izračunava tako što se broj izbrojanih varoa sa dna staklenog suda podeli sa brojem uginulih pčela u čaši i pomnoži sa 100.

Nikada se ne uzdati u procenu - koliko se varoe vidi okom na pčelama.

Oksalna kiselina se u Rusiji mnogo i uspešno upotrebljavala protiv varoe pre dvadesetak godina. Onda su se pojavili preparati (Apistan, Amitraz) sa kojim se lakše (takođe uspešno) radi.

Preporučuje se oksalna kiselina ali samo hemijski čista. Nikako oksalna kiselina nepoznate čistoće. Kako? Napravi se 2% rastvor čiste oksalane kiseline (dva grama čiste oksalne kiseline se rastvori u 100 grama vode). Rastvor se stavi u prskalicu (sa finim raspršivanjem) i prska se svaki ram sa pčelama, odozdo na gore. Dobro je nadimiti pčele da se one sakupe u gornjem delu rama. Ramovi sa pčelama se isprskaju sa po 1,5 do 2 ml rastvora. Ne treba ih kupati, ne treba ih mnogo kvasiti, treba ih ravnomerno isprskati. Ako se tretira pčelinje društvo sa 2-3 nastavka, onda se pčele prskaju najpre u gornjem nastavku na niže. Dobro je da ovaj posao rade dvojica: jedan vadi ram sa pčelama a drugi prska ram. Inače obavezna je zaštita od oksalne kiseline: gumene rukavice na rukama, naočare na očima, raditi napolje na pčelinjaku, niz vetar, itd. Najbolje je napraviti uređaj: čaša sa dva grama oksalne kiseline i 100 grama vode, iz koje se pod pritiskom (iz posebne boce) ubacuje u košnicu mlaz rasprašene tečnosti (rastvor oksalne kiseline).

Mravlja kiselina je dobra u borbi protiv varoe, ali ona mora da bude hemijski čista, koncentrovana, nikako razblažena i sumnjivog rastvora i kvaliteta (85% do 99%). Treba obezbediti takvu kiselinu čijih 10 ml ispari za jedan dan. Ako nije čista onda će 10 ml isparavati 2-3 dana, i to nije dobra kiselina. Mravlja kiselina se upotrebljava pri temperaturi od 15 do 250C i to posle vrcanja meda i u proleće. Nikako za vreme paše, leti, jer će kiselina ući u med. Pčelinje društvo se tretira u proleće dva puta i jedanput s jeseni. Gornja leta treba da su otvorena.

Upotreba mravlje kiseline;

U najlon kesu stave se 2-3 kartona (20x30 cm, debljine 3-5 mm). U najlon kesu se ulije 30-50 ml koncentrovane mravlje kiseline, odozgo, da svu kiselinu upiju kartoni u kesi. Kese se, zatim, zatvore (zavare ili na drugi način). Sve se radi obavezno napolju, na vazduhu. Kod upotrebe, na kesi se s jedne strane naprave 3-5 otvora (za jača društva 5 a slabija 3) prečnika 3-4 cm i kesa se stavi na satonoše preko dve letvice, tako da otvorene rupe budu na dole. Kesa se stavlja na zadnjem delu košnice. Za 3 do 5 dana kiselina ispari.

Ako se koriste bočice 30 do 50 ml, u njih se sipa kiselina do vrha i pričvrsti fitilj kojim kiselina iz bočice ulazi u košnicu i isparava. Bočica se obično pričvrsti za neki (prazan) ram.

Ako se koristi poklopac za tegle, koji se stavlja odozgo na satonoše u zadnji deo košnice, i u koji se sipa oko 30 ml koncentrovane kiseline, preko poklopca se stavlja karton većeg prečnika od poklopca da pčele ne bi ulazile u poklopac sa kiselinom. Povremeno treba pomerati karton iznad poklopca, jer ga pčele propolisom zalepe. Kod upotrebe mravlje kiseline obavezna je upotreba rukavica, naočara itd.

Dr Sergej Luganski preporučuje mravlju i oksalnu kiselinu u borbi protiv varoe, a mlečnu kiselinu ne preporučuje. I stalno upozorava na mere zaštite pčelara pri radu sa ovim kiselinama.

U Rusiji se dosta upotrebljavaju preparati na bazi amitraza, bilo da se ubacuju raspršivanjem tečnosti između ulica, bilo isparavanjem, bilo dimljenjem. Obično se rastvorom (1 ml amitraza na 2 l vode) polivaju ulice (10 ml rastvora po jednoj ulici). Bitno je da se tim rastvorom doboro nakvase pčele u ulici. Prskanje ulica bez pčela nije racionalno.

Može se preparat sa amitrazom nanositi na papirić (po dve kapi) i dimljenjem (sagorevanjem papirića) tretirati pčele.

Za AMITRAZ kažu da je kancerogen, ali do danas niko to nije potvrdio. Kod upotrebe amitraza leta su otvorena.

U Rusiji se najviše koristi APISTAN. On je veoma uspešan ali i skup. To su plastične trake na koje se nanosi KLARTAN posebnom tehnologijom. Mnogi su pokušavali da nanose KLARTAN (Fluvalinat) na razne trake (drvene i sl.) ali to nije ni izdaleka ono što je Apistan, i to je mnogima nanelo velike štete. APISTAN se upotrebljava po uputstvu proizvođača.

APITOL je jedno vreme bio u upotrebi u Rusiji. Danas se ne upotrebljava. Dr Luganski o Apitolu nema ni jednu pozitivnu preporuku.

Za KAS-81, Dr Luganski kaže da je to dobar preparat za stimulisanje razvoja pčelinjeg društva i ništa više od toga. Taj preparat nije opasan, ali nije ni efikasan protiv varoe. Možda obara do 30% varoe.

 

2003. godina

 

VAROA

Posle duzeg vremena javljam se pitanjem: DA LI JE NEKO OD CLANOVA GRUPE NESTO CUO O UNISTAVANJU VAROE U  PCELINJIM DRUSTAVIMA POMOCU ELEKTRONIKE? Informaciju sam dobio od Dobrivoja-Doce Radovanovica, pcelara iz Vranica. On je do tog podatka dosao na predavanju koje je odrzano u Beogradu (subota, 22. 02. 03. sala Veselin Maslesa), a isti je lansiran navodno od firme MATISAN iz Sapca. Prema toj varijanti elektronski uredaj se montira u jedan ram i postavi u kosnicu. Verovatno on stvara radio talase odredjene frekvencije koji stupaju u rezonansu sa nekim unutrasnjim talasima od zivotnog znacaja za varou i tako je unistava. (Nesto poput elektronskog rasterivaca komaraca). Sve je navodno provereno i vec ima rezultate u Americi. Navodno na nekom sajtu na internetu postoje detaljna uputstva za izradu takvog uredaja. Vest je neproverena i po mom misljenju u domenu fantastike, ali ko zna sve je moguce! Ako neko sa grupe o tome nesto zna bilo bi jako interesantno o tome razmeniti misljenja.

  

U Politikinom dodatku sam citao pre 1-2 godine o nekom nasem inovatoru koji je patentirao slican uredjaj, dakle radio talasi odredjene frekvencije. Primena je mnogo sira, izmedju ostalog u vocnjacima za unistavanje raznih gamadi umesto pesticida. Stvar je u svakom slucaju vrlo zanimljiva. Ne mogu se setiti imena autora ni tacnog naziva tog "sokochala".

 

Prilikom zakasnelog pregleda drustva zatekao sam praznu kosnicu. Zasto to pcele cine - da li to mozda neki vid prirodnog odbrambenog mehanizma? Mislim da je to. One napustaju kosnicu i kod drugih bolesti a ne samo kod varoe.

 

Ako je drustvo previse napadnuto varoom pcele u jesen napustaju kosnicu i u njoj ostaje matica sa stotinak pcela. Ako je drustvo umereno napadnuto pcele preko zime stradaju od bolesti koje se prenose putem varoe.Te bolesti se razvijaju uz druge ne povoljne uslove (vlagu, losu hranu...). Pcela koja na sebi ima varou koje je kasnije napusti je obogaljena i mnogo krace zivi tako da ne moze da prezivi zimu.

 

U svetu postoje osnove sa manjim celijama ali toga jos nema kod nas. Iz takvih ramova se legu pcele koje varoa skoro i ne napada. One su manje pa se misli da one nisu efikasne u medobranju kao pcele koje se legu iz normalnih celija i koje su vece. Prirodna drustva uspesno opstaju zahvaljujuci tome sto se u istim satovima legu generacije pcela pa se vremenom celije smanje na tih 4.9mm jer svaka izlegnuta pcela ostavlja kokon u celiji i tako je smanjuje.

 

Posto se, kada se govori o zastiti pcela od varoe, u zadnjih par godina, potencira rezistentnost na fluvalinat, ove jeseni sam se odlucio na Mitak. Daleko od toga da je bezazlen, ali nesto se mora.

 

Poceo sam sa tretiranjem odmah po skidanju polunastavaka, tako da sam u Pecenjevcu juce tretirao cetvrti put, a u Brestovcu i Dobroj Vodi planiram danas posle podne, po drugi put jer sam polunastavke skinuo pre deset dana. Mogu reci da je situacija dosta sarena. Interesantno je da sam kod dva drustva, od tridesetak, imao na fioci preko tri stotine opalih varoa, prilikom cetvrtog tretiranja, i da je priblizan broj bio i prilikom prethodnih tretiranja, dok su ostala drustva bila u granicama normale od dve do deset otpale jedinke. Tretiranje sam vrsio u jutarnjim casovima a kontrolu posle pet do sest casova. Posle tog termina mravi ociste fioku, tako da kontrola nije merodavna.

 

Citao sam nekoliko puta, o odvaru od ljute paprike , alternativnom sredstvu za borbu protiv varoe, pa posto toga ima dosta u Leskovcu { mislim na ljute papricice}, ako je neko imao licnog iskustva sa tim, molio bih da kaze nesto o tome.

 

Ne znam kakvi su efekti tretiranja pcela ljutom papricicom, znam samo da sam se susretao sa nekim tekstovima koji su afirmativno govorili o ovoj biljci. Ono sto sam hteo da kazem je da sam pcele svom pcelinjaku poceo da tretiram ovog vikenda ("Heomovar") i da ima u proseku oko 50 otpalih jedinki. Ja sam tretiranja vrsio u ranim predvecernjim satima (oko 19 h) pri spoljasnjoj temperaturi od 14 stepeni C), a kontrolu u ranim jutarnjim (oko 6h).

 

Sredinom jula mjeseca tretirajući pčele protiv varoe ( ja KAS- om, a moj rođak stapićima), zaključili smo da su potpuno čiste tj. da su tropske temperature ( bilo je i do 40°C) vjerovatno pogubno djelovale na varou. Da li sada pred zimu treba ponoviti tretman i sa cime? Ja se razmisljam izmedju Apitola i Apihema. (U jednoj brosuri sam naisao na podatak da su pcelari u Baru istovremenim tretmanom Apihemom potpuno unistili varou. Mozda neko sa grupe iz Bara vise zna o tome.)

 

Verovatno ce ti i neko drugi odgovoriti. Ako ne, ja ti preporucujem da tretiras. Cime? Vidi, sam isprobaj, ali ako do sada varoa nije padala ne znaci da je nema. Juce sam cuo od jednog kolege da mu je za poslednjih desetak dana stradalo 7 drustava od toga 2 vrlo jaka, sa ocenom 5+ (ocene od 1-5). Imao je i neko trovanje (krastavcici?) sto ga je prvo navelo na pogresan trag. Stavio je stapice sa fluvalinatom koje privatno pravi neki covek ovde i koji su mu prosle godine davali dobre rezultate. Sada je od njih malo varoe palo, a kada je upotrebio Amitraz, palo je puno i video je kako je pravo stanje, samo nazalost kasno.

 

Pre neki dan svratio mi je jedan pcelar iz Bavanista, ko je selio u okolinu Kovina na suncokret zna gde je to, ima dvadeset drustava na jednom mestu i jos toliko kod kuce. Tretirao je MK, sve po uputstvu i kako treba, kiselinu je kupio u Bgd u Maji, i s obzirom da ima zicane podnjace, nasao je otpalu JEDNU varou. Bio je u pocetku srecan, ali kako je rodom Vranjanac, ipak je bio sumnjicav. Ponovio je tretman amitrazom, dimljenjem i u tacni ih je bilo jako mnogo. S obzirom da se petljao sa MK i onolikim merama zastite, i rukavice i maska, resio je, kaze, da na Tasu kupi floreto i da radi amitrazom.

 

Drugi pcelar, iz Gaja, poznat po tome sto radi sa AZ kosnicama sa ramom 30x40 cm, jako je zadovoljan zastitim od varoe: on primenjuje svaki put drugi preparat - koristio je: apihelt( fluvalinat), varozan(norpiritraktakrinatrin), superstrips i varolik(amitraz) – trgovacki nazivi su prema proizvodjacu Apivet NSad, pogon Ljukovo. Za jednu sezonu on cak ni ne stigne da izredja sve preparate, posto amitrazom i prska i dimi.

 

Prica treca: na oglednom pcelinjaku (veterinarski) u varoom napadnuto drustvo stavljen je ram sa izgradjenim sacem koje je bilo u kosnici iz koje skoro da nisu ni vadjeni stapici tj. jako dugo su drzani. Na podnjaci je pronadjeno mnostvo varoa koje su otpale. Preparat je delovao kao rezidua iz voska - kakav li je tek bio med iz takvog saca.

 

Dobar je primer i sa stanovista komunikacije na engleskom na grupi, o cemu sam ranije govorio. Da bi se sto veci broj pcelara mogao eventualno ukljuciti, pokusacu da prevedem deo teksta:

 

Krpelj Varoa je prvi put otkriven u Granadi 1994. i u pocetku je napravio pustos medju pcelinjim drustvima, kako odgajanim, tako i divljim, posebno sto se tice vezi virusa koje prenose zglavkari. (to mi nije najasnije, predpostavljam da se naglasava da su virusi napravili posebno veliku stetu) Ipak, posle nekoliko godina, populacija pcela koja je prezivela izgleda da se prilagodila na to i pocetni katastrofalni efekti napada nisu se nikada vise desavali, posebno u kosnicama koje su bile na niskim, suvljim oblastima. Mi sprovodimo lecenje koriscenjem organskih etarskih ulja sa izvanrednim rezultatima, ali posle pet ili sest godina niko se vise ne brine mnogo zbog varoe, iako je ona prisutna na ostrvu. Do sada, afrikanizovane pcele nisu dospele u Granadu, ali egzistiraju na nekim ostrvima u regionu.

 

Moj komentar nije nista posebno, a nisam bas ni u nekoj ozbiljnijoj meri ni upoznat sa stanjem u svetu sa varoom, jos ne stizem u to da zagazim (dok stignem mozda varoe vise i nece biti :) ). Mozda ce jos neko komentarisati. Sto se tice uticaja vlage, znamo da varoe vise ima na vlaznim mestima, sto se slaze sa ovim iz teksta. Sta je drugo moglo presudno da utice, izvesna izolovanost, soj pcela, koriscenje etarskih ulja, strategija borbe protiv varoe, ne znam. Nije iskljuceno ni da je eventualna jako dobra stategija znacajnije pomogla. Ili su pcele u prvi mah toliko stradale da je selekcija izdvojila najotpornije? Jer, lecenjem se stite i one otpornije i one koje to nisu a kada se pusti, ostaju samo otpornije pcele. Dobro bi radi potpunijeg komentara bilo jos nesto saznati o pcelarstvu u Granadi.

 

Važimo za (naj)aktivnije društvo u CG, ovo je treća godina-sezona kako je Apichem prisutan kod nas. Jedna smo od retkih opština koja nije imala gubitaka društava od varoe. Zagovornik sam teritorijalne zaštite i uz veliki trud smo uspeli da tretmanom Apichemom obuhvatimo skoro sve pčelinjake. Nastojimo da se približimo organskim principima pčelarstva te smo ove godine iza vrcanja krenuli sa upotrebom Mkiseline /čemu su prethodila dva predavanja vezana za isto/. Nezgodno je samo što varoe nema /:-)) / još uvek, pa svakom sugerišem pre tretmana, proveru stanja nekom od metoda određivanja stepena infestacije varoom npr. zadimljvanjem (amitraz) par društava.

 

Znaš da 'lekovi' na bazi fluvalinata i amitraza ostavljaju rezidue i da je EU potpisala dokument po kome se ta sredstva od 1.Avgusta2004-e ne smeju ni koristiti ni proizvoditi u zemljama članicama EU. Naša budućnost zavisi od nas samih. Apichem jeste hemikalija ali ona se ne odlaže ni u vosku ni u medu /sistemik/ a ima efikasnost do 99% ako se primeni u Zimskom tretiranju.

 

Mislim da je tvoja opaska o uticaju temperature potpuno na mestu i pokazuje da iako 'mlad' pčelar promišljaš na pčelarski način.

 

Prica u tri slike je zaista poucna, ali bi mogla da izazove pogresne zakljucke da je MK nedelotvorna, sto nikako nije tacno jer je ja primenjujem vec vise godina i zadoljan sam ucinkom. Pre bih rekao da je problem u koncentraciji, nacinu aplikacije, temperature okoline i jos puno faktora. U knjizi J. Kantara "Sa zdravim pcelama u XXI vek" ima o MK i nacina aplikacije, a glavna poenta te knjige je da u Evropi, nema mesta svim ovim preparatima iz druge slike, sto je kao zakljucak u trecoj slici jasno potvrdjeno. Borba sa varoom mora da bude kompleksna preko cele godine kako bi upotreba stetnih otrova koji ostavljaju rezidue u vosku i medu bila sto manja, mada nama uvek ponestaje vreme, pa jednostavnije je upotrebiti otrove, ali jos koliko ce se to tolerisati?

 

 

Posto je par poruka na grupi makar delimicno ukazivalo na to da mravlja kiselina moze biti, ili je neefikasna, moram da kazem par reci. Tacno je da mravlja kiselina MOZE BITI neefikasna. To se dogadja kod loseg nacina upotrebe, LOSE KISELINE NEODGOVARAJUCE KONCENTRACIJE, nepovoljnih uslova najrazlicitijih vrsta i slicno. Medjutim, vise je nego tacno da ona ima niz prednosti i da moze biti jako efikasna. Iako je skoro u casopisu Pcelar objavljeno da nije dokazano da mravlja kiselina ubija varou u zatvorenom leglu, moram da kazem da je to glupost, jer jednostavno nije istina! To je velika prednost MK. I ima naucnih radova gde jasno pise o ovoj osobini MK, ali ih neki ocigledno nisu procitali, i vode negativnu kampanju, sto ne samo da je nedopustivo, vec je i sramota i bruka, ako se vec zalazemo za nesto napredno i za zdrav med

 

Lecenje VAROOZE pcela. Imam instrukciju Varolika za dimljenje samogorivog listica. To je u redu sve razumem. Ali donji red ovako pise. I nikako nije mi jasno: Prilikom sagorevanja listica leto kosnice se ne zatvara nego se suzava za sat??? Molim neko da mi objasni na jednostavni nacin (suzava za sat)

 

Mislim da se radi o vremenskom suzavanju leta, tokom 1 casa (sata) da bude suzeno da bi pcele teze ventilirale dim. Znaci suzi leto i neka tako ostane 1 sat posle paljenja listica.

 

Pratim jos poneku diskusionu grupu na internetu i pronasao sam pcelara Dennisa iz USA koji tvrdi da se sa Varroom bori isključivo sećerom i to onim u prahu. Čovjek je smislio varroa blaster ili u vrlo slobodnom prijevodu top za varou. U principu to je boca od omeksivaca za rublje na cijem se vrhu probuse iglom rupice i stavi zenska carapa te se napuni secerom i onda ispuhivanjem izbacuje secer na odredjen nacin po pcelama. Procedura je opisana na www.geocities.com/usbwrangler/blas.htm sa detaljnim fotografijama postupka. Ocito je da postoje neka ogranicenja, koja se i spominju (utjecaj vjetra, radno intezivno), ali i dosta prednosti (ekoloski aspekti, neopasnost za pcelara – cak i ukusno, jeftino, moze se provesti i u pasnom razdoblju). Jučer sam kupio sećer i probat ću na nekoliko kosnica, no ako je netko od Vas vec probao JAVITE.

 

Surfajući dalje naisao sam na članke pod naslovom using powdered sugar to detect varroa ili koristenje sećera u prahu za utvrdjivanje razine napada varroe. Proces sa fotkama se nalazi na http://entomology.unl.edu/beekpg/tidings/btid2000/btdjan00.htm ili www.mainebee.com/articles/March.php. Ukratko uzmu se konzerva koja se otklopi, na poklopac joj se ugradi zicana mrezica (poput onih na zic.podnicama) koja propusta varrou, ali ne i pcelu. Uzmu se 200-300 pcela ubace u konzervu, zatim se pospu sa šecerom (cca 1 veća kasika). Ostavi se tako 10-ak minuta i nakon toga okrene se konzerva i istrese se sećer sa varoama na papir. Sa finijom mrezom odvoji se sećer od jedinki varoe i to je to. Kazu da se odvoji 70-90% grinja sa pčela I to se uzme u obzir kod izracunavanja postotka invadiranosti pčelinjeg drustva. Naravno da se sve mora raditi kad nema legla kad su varoe samo na pcelema. Uz sve da ovaj postupak odlično radi u tzv. laboratorijskim uvjetima dok se primjena sećera direktno na pčele u kosnici (vidi br.1) nije pokazala dobrom. Uglavnom, pcele ostaju zive

 

Da obavestim clanove grupe da se sve vise radi na upotrebi secera u prahu protiv varoe. Na kongresu u Sloveniji je jedan naucnik iz Finske kontaktirao mr Jevrosimu Stevanovic sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu, i dogovorili su izvrsnu saradnju. On je u Finskoj radio na primeni secernog praha protiv varoe, ali zeli da se to isproba i na nasim pcelama i u nasim uslovima.

 

Prosle godine na Tasu, na standu pcelara ...... video sam neku staru predratnu pozutelu knjigu bez korica, svu raskupusanu. Zamolio sam kao urednik BP da mi kolega posalje clanak o toj knjizi (autor, naslov, izdanje... ). Nazalost clanak nikada nije stigao. Podatke o pcelaru predao sam novom uredniku.

 

Sta je meni bilo interesantno u toj knjizi:

U poglavlju o bolestima, predratni autor je opisao neku grinju koja bi mogla da odgovara varoi. On je nije ubrajao u velike stetocine.

 

Ja sam se upitao da li je varoa "uvezena" sredinom sedamdesetih, ili je mozda postojala kod nas od ranije. Poznato je da su ekoloski poremecaju u novije vreme poremetili mnoge prirodne tokove. Prirodna ravnoteza je narusena, klima se menja, neki zivotni oblici (uglavnom korisni) nestaju ili su ugrozeni, dok su se drugi (pretezno stetni) namnozili i jos gore mutirali (bakterije, virusi, prioni- sacuvaj nas Boze) do fatalno ozbiljnih razmera.

 

Da li je neko nasao neki slican opis koji bi vodio na pomisao da varoa nije gost kod nas?

 

Da napomenem da je varoa otkrivena 1906 na dalekom istoku, ali to jos uvek ne znaci da nije postojala i na drugim prostorima.

 

Sto se tice pcelinjih bolesti, ocigledna je korelacija navale bolesti i "tehnoloskog progresa". U krajnjoj liniji lecenje prirode ce doprineti i lecenju pcela, i ne samo njih. Do tada odolevacemo i boricemo se kako znamo i umemo, dok se ne pojavi neki "NAD tehnoloski progres" koji ce pomiriti potrebe civilizacije i potrebe prirode.

 

Ja vec 12 god. ne tretiram pcele ali nicim, kao u prirodi, varou ne drzim pod kontrolom, jer kako bi bez ikakvog tretiranja, pa cak ni bioloskom borbom, koju smatram dobrom metodom, ali da sam u Rumuniji bilo bi isplativo da larve prodam za proizvodnju APILARINILA ovako meni je zao da trutovske larve dajem pilicima, mada pilici strasno napreduju, a zatim ti odrasli pilici kao kokoske zive mnogo duze i zdrave su netreba im nista od preventive.

 

Pre petnaestak godina poslusao sam savet Pr.Dr. Jovana Kulincevica i pokusao sam da odabiram matice koje prestaju rano ujesen da polazu jaja, i to je jedna od borbi protiv varoe.

 

Kada su u pitanju bolesti odraslih pcela i legla tu sam postigao ogromne rezultate ali Vi ste navalili na varou i samo se tu polemise, moje pcele nikada nisu imale nozemu, ja neznam za taj problem, krecno leglo sam imao kao i svi a prosle godine to jest ove samo na jedno drustvo, i do jesenas mislim na ranu jesen ocistile su krecno leglo usle u zimu danas sam kontrolisao sa mnogo vise pcela nego sto sam ocekivao, a bez zamene matice bez ikakvih tzv. lekova a matica stara 4 god.

 

MRAVLJA KISELINA

Mi smo nabavili sad MK-u da bi krenuli sa 'cistim' sredstvima protiv varoe. Medutim i povrh predavanja, uputstva na isparivacu sa kartoncicima, clanku u Pcelaru i raznovrsnim preporukama onih koji je nisu probali, ne znam koji je metod ispravan (!).

 

Evo zasto, na predavanju se svelo da svako prema velicini kosnice, spoljasnjoj temperaturi i jacini MK-e upotrebi 20-25 ml po drustvu. Na uputstvu plasticnog isparivaca koji se reklamira u pcelaru stoji 120 ml ako je 60%, 90 ml ako je 80% i uzi karton ako je preko 25*C i siri ako je manje od 25*C stim sto se sugerise septembar-oktobar za aplikaciju (?). Mnogi isterali pcele iz kosnica nestrucnim rukovanjem /sam Vinc je izgubio neka drustva/ ostajem na raskrsnici bez oznake koji je put-metod ispravan.

 

Na samoj flasi 85% MK-e za pcelare stoji 15 ml (?) po drustvu, a ne kaze nista o spoljasnjoj temperaturi ili o nacinu dodavanja tih 15 ml, je li to neko isprobao?

 

Cuo sam da je neko drustvo u okolini Bgd-a masovno koristilo MK-u / mozda Lazarevac/  pa ako neko zna njihova prakticna iskustva bilo bi dobro da nam ih saopsti. Kako sam ja  zagovornik upotrebe MK-e /dok ima legla/ osecam odgovornost prema clanovima svog udruzenja i zele bih da im saopstim ono sto je provereno. Posebno mi je vazno jer je ovde temperatura stalno oko 30-35*C .

 

Slovenci u svojoj "Doktrini" ne preporucaju primjenu sok terapije, vec samo dugotrajno ishlapljivanje, razlog je sto je autor osmislio ishlapljivac koji  ne bi trebao biti osjetljiv na temperaturu. Medjutim praksa je pokazala  suprotno, ishlapljivac je ipak osjetljiv i za sada dok su temperature ovako  visoke nije preporucljivo upotrebljavati ga jer ishlapi previse kiseline i onda dobijete "rojeve". Za sada je ipak bolje rjesenje sok terapija. Neki kazu dva ml po ulici, ja sam to prvi puta izveo jucer, az kosnice, stavio sam 12 ml po kosnici iako mi je proizvodac ishlapljivaca preporucio 10, ali pcelari kazu da je optimum oko 15 ml. Znaci, sok terapija: na viledu koju stavite ili na podnicu ili u mediste nakapate dozu mk (ja sam 12 ml) i nema bojazni, vise od toga ne moze ishlapiti. Najbolje je to napraviti u vecernjim satima i nakon 24 sata izvadite vileda krpu. Promatrajte pcele minimalno pola sata nakon umetanja, ako izlaze u velikom broju na leto, otvorite vrata. Kod mene je reakcija bila blaga uznemirenenost (setkanje po letu i povlacenje u kosnicu), danas provjerio otpad varoe. MK oshladite na +4, tako cete najlakse raditi s njom i dobro se zastitite, masku na lice, naocale i gumene rukavice+kanta vode u pripremi za svaki slucaj . Sto se tice dugotrajnog ishlapljivanja, pricekajte da temperature padnu na 25 (dnevne).

 

Moja iskustva sa MK odnose se na nastavljacu, (nestandardna kosnica, okviri velicine AZ no sanduci slozeni po prinicpu nastavljace). Sluzim se sok terapijom, vileda krpa iznad satonosa (zbog jednostavnosti primjene). Koncentracija: obavezno 60-65%, nikako veca (preporuka Njemaca) zbog moguceg gubitaka matica.

 

Doza: 2 ml po okupiranom okviru pcela (primjena kiseline iznad satonosa), a 3 ml po okupiranom okviru pcela (primjena kiseline ispod okvira) – Njemacka preporuka. Svicarci dozu odredjuju prema volumenu nastavka, i za jedan nastavak uzimaju 20 ml (60 % kiselina ako se primjenjuje iznad satonosa, 85 % kiselina ako se primjenjuje ispod okvira). Meni je logicnija preporuka nemaca u dozi po okupiranom oviru. Broj tretmana: 3-4 Razmak izmedju tretmana: nije fiksan, moze biti od 4 - 7 dana. Kiselinu obavezno ohladiti prije primjene (u frizeru). Posto je primjena kiseline na pcelinjaku opasna zbog mogucnosti proljevanja pametno je vileda krpe sloziti kod kuce, staviti ih u najlon i u skrinju. Gotove krpe samo stavljate na satonose. Iznad vileda krpe staviti najlon, kako se ne bi gubilo isparavanje. Vileda krpu ne stavljam direktno na satonose, vec ispod krova imam okvir sa napetom plasticnom mrezom (za komarce) i kiselinu stavljam na tu mrezu, tako da nemam direktan dodir sa pcelama, i radim bez dima. Vrijeme tretmana: Tretman navecer kada su pcele u kosnici. (njemacka preporuka).

 

Indikatori krive primjene: ako je koncentracija kiseline prevelika ili ispravanje prenaglo (pretopla kiselina) pcele izlaze iz kosnice. Ukoliko ste pravilno primjenili kiselinu, pcele nece izlaziti iz kosnice.

 

Za vrijeme tretmana varoe padaju na testni ulozak, neke mrtve neke omamljene, zato obavezno imati sistem uloska u kome pcele nemaju kontakt sa testnim limom (kartonom).  4 dana poslije zadnjeg tretmana pratiti prirodni pad varoe u trajanju 2 tjedna, i ako opada vise od 1 varoe na dan potrebno je tretirati pcele sa oksalnom kielinom (svicarska preporuka).

 

Mjere zastite: U radu sa MK treba biti pazljiv, smiren i oprezan. Uvijek imati uz sebe otvorenu posudu sa vodom. Plasticne rukavice su neophodne, dobre su i kucne (one deblje) uz uvjet da ako dodjete u dodir sa kiselinom da rukavice isperete u posudi sa vodom (naravno bez skidanja).

 

Ispitivanja sa MK 15% otopine, u kolicini 3 i ispod okvira u trajanju 4 tjedna su se pokazala vrlo dobra. Za tu primjenu je potrebno imati podnicu dizajniranu tako da moze prihvatiti posude sa kiselinom. Ova primjena je jeftinija i manje opasna. No podnica mora biti prilagodjena... Nov trosak koji se svakako isplati.

 

Sto se tice nacina rastvaranja, sipa se iskljucivo kiselina u vodu a ne suprotno.

 

Evo dela teksta iz "Panorame iz sveta" br. 7 sa sajta koji uredjujem www.pcela.co.yu koji se odnosi na te podnjace i nacin tretiranja.

 

Prema informacijama sa hrvatske diskusione grupe, na Poljoprivrednom fakultetu u Osjeku razrađena je konstrukcija žičane podnjače pogodne za tretman mravljom kiselinom. Zanimljivo je da je tretiranje vršeno 15% mravljom kiselinom, u količini od 3 litara po košnici, koja je isparavala sa cele površine posude ispod mreže tokom 28 dana. Navodi se da je rađeno po normama EU i da je efikasnost iznosila čak 95%. Na kraju tretiranja, količina legla u tretiranim košnicama se smanjila za 30-40% u odnosu na netretirane, ali se već za desetak dana stanje legla u izjednačilo. Gubici matica nisu zabeleženi. Podnjača je napravljena u saradnji sa Agronomskim fakultetom i dve privatne firme, kao deo tehnološkog projekta ministarstva nauke.

 

Radi se o resetki s tzv.antivaroznom mrezom, predstavljenoj kao jedna od osnova ekoloskog pcelarenja. Ima li tko nacrt izrade ili bar okvirne upute za izradu - mozda cak i link na neku od stranica na internetu?

 

Idi na www.google.com i ukucaj open mesh floor ili screened bottom board i nacices dosta podataka a verovatno i planova.

 

Ja sam, kao i vi, pretpostavljam imao velike strahove vezane uz MK, proucavao sam literatutu oko pola godine i stvarno brdo toga procitao, ali sve do zadnjeg nisam bio siguran da znam sto radim. A sve je to zato sto nisam imao nikoga tko bi mi to prakticno pokazao. Dosta su mi pomogli pcelari iz slo. grupa Cebelarji i Cebelar.

 

Prema njihovoj "Doktrini" preporucuje se iskljucivo dugotrajno ishlapljivanje i to dva puta jednom nakon zadnjeg vrcanja, otprilike sada i drugo napon zimske prihrane, pocetkom rujna. Sok terapija tj. kratkotrajno ishlapljivanje se ne preporucuje, ali svi pcelari to rade. Sok terapija ne djeluje na pcele u zatvorenom leglu i to je problem, ali sok terapiju provodite nekoliko puta u razmacima min. tri dana. Literatura kaze da nakon 3-4 tretiranja pcele bi trebale biti ociscene, sto je i logicno jer ste zatvorili, vise manje, ciklus razvoja pcele, 21 dan. Sok terapija je dobra jer neovisno o temperaturi ishlapi max. onoliko kiseline koliko ste stavili znaci nema bojazni da ce vam na 40 stupnjeva ishlapiti pola dcl. Nakon nekoliko sok terapija u rujnu nakon prihrane primijenite ishlapljivace. Kod sok terapije, ako su temperature visoke, a ja to uvijek tako radim, stavite predvecer, oko sat vremena prije smracenja MK u kosnice. Promatrajte pcele, ako bjeze masovno van, vadite krpu, ali ako ste stavili pravu dozu nece biti problema. Jos jedna stvar, prije primjene stavite MK nekoliko sati u frizider (i pazite da ju netko ne popije) jer se sa hladnom puno lakse radi, a i sok je manji jer pocinje pomalo ishlapljivati. Obavezno se zastitite, masku na lice, naocale, rukavice, pripremite za svaki slucaj kantu sa vodom, a na kraju sve sto je bilo