Nivoi antibiotika, ispod terapeutskih doza, uveliko mogu poboljšati stepen iskorišćenja hranljivih materija i stimulisati proizvodna svojstva grla. Njihovo dejstvo je mnogostruko, npr.: viša je konzumacija hrane i apsorpcija svarenih materija sa kraćim zadržavanjem hrane u probavnom traktu; bolja je metabolička retencija energije i azota u telu; manji je gubitak energije tokom varenja; povišava se nivo proteina u jetri kao i alkalne fosfataze u crevima; izmet je suvlji, sa manje masti, toksičnih amina, aromatičnih fenola i amonijaka; kvalitetniji su imunološki procesi; smanjuje se sinteza vitamina (moraju se dodavati u hranu) te mikrobiološke ureaze i pojava sekundarnih oboljenja izazvanih E. coli i Clostridium perfringens.

Nevolja je da su ovi antibiotski dodaci slični onim za lečenje ljudi. Njihovi ostaci (rezidue) u proizvodima za ishranu ljudi blokiraju proces lečenja najverovatnije zbog sličnosti nosača koji služi kao disperzivno sredstvo aktivnih jedinjenja. Stoga su antibiotici u mnogim državama zabranjeni kao aditivi hrani odn. nespecifični stimulatori metaboličkih procesa.

Gajenje živine je posebno opterećeno stresnim činiocima okoline (kompletne smeše koncentrovane hrane, neprirodni smeštajni i klimatski uslovi u objektu, veliki broj grla koncentrisan na skučenoj površini, enormna proizvodnost po grlu...). Stoga naučnici čine napore da u smeše koncentrata uvedu organske kiseline koje bi trebalo da zamene upotrebu antibiotika, čineći grla otpornijim i proizvodnijim a bez štetnih uticaja njihovih proizvoda na zdravlje ljudi. Donosim sažet, pristupačan pregled upotrebe ovih kiselina što se može uspešno iskoristiti u našoj živinarskoj praksi. [Priložena slika pripada prošlosti – kokoš je slobodna u prirodnom ambijentu (Loznica, maj ’05.).]

Uloga, efekti i tehnologija dodavanja organskih kiselina smešama

Dodate kiseline uspešno održavaju poželjan mikrobiološki balans u probavnom traktu grla odn. odnos gram-pozitivnih i enteropatogenih (gram-negativnih) mikroorganizama. U isto vreme poboljšavaju održivost hrane izložene vazduhu tokom manipulacije i neutrališu toksične hemijske i hemoterapeutske agense koji se, eventualno, nalaze u njoj. Ovaj aspekt je od posebne važnosti imajući u vidu mikroklimatske uslove u živinarniku (visoka vlažnost i temperatura vazduha, zaprašenost, prisustvo nepoželjnih mikroorganizama, produkti razlaganja izmeta). Snižavajući pH vrednost hrane, probavnog sistema i mikrobne citoplazme koče razvoj patogena, smanjujući konkurentnost mikroflore za hranom domaćina, što rezultira boljim rastom i performansama grla.

Samostalno ili u različitim kombinacijama, proučavane su: mravlja, sirćetna, propionska, buterna, mlečna, limunska, jabučna, sorbinska, fumarna, vinska i benzoeva kiselina. Posmatrani su efekti kako na mikroorganizme tako i na proizvodne pokazatelje.

U oba pogleda najbolje rezultate pokazala je smeša benzoeve, fumarne, mlečne, buterne, mravlje i propionske kiseline.

Pojedinačno posmatrano, benzoeva i mlečna kiselina su superiorne zbog izraženog uticaja na koliformne oblike, kako u želucu tako i u tankim crevima.

Zaključeno je da treba koristiti mešavine sinergističkih kiselina i njihovih soli.

Korisno je upoznati se sa pojedinačnim svojstvima organskih kiselina na grlo i njihovim procentualnim učešćem u smešama. Ovi podaci mogu dobro doći poljoprivrednim stručnjacima, nutricionistima, da sa više pouzdanja i sami pristupe formiranju dodataka i primeni ovih aditiva u svakodnevnoj praksi. Korist je i što se mogu uneti u računarske baze podataka jer su dobijeni egzaktnim, višegodišnjim, proučavanjima. Prikazani procenti su znatno niži ukoliko se koriste mešavine kiselina, što je uobičajeno.

Organska kiselina (efekat)/koncentracija u smeši (%):

- fumarna (veći prirast brojlera; bolja konverzija hrane brojlera i nosilja)/0,50-1,00;

-propionska (poboljšanje randmana ženskih brojlera i redukcija abdominalne masti kod muških)/0,15-0,20;

- jabučna (bolji prirast)/0,50-2,00;

- sorbinska (bolja konverzija hrane)/1,12;

- vinska (bolji prirast)/0,33;

- mlečna (značajno poboljšana konverzija hrane i prirast)/2,00;

- mravlja (redukcija pH u cekumu i uticaj na salmonele)/0,50-1,00;

- benzoeva (uticaj na rast grla)/0,20;

- buterna (održavanje poželjne mikroflore i povećanje proliferacije i sazrevanja intestinalnih ćelija) / 0,15.

Npr., dodatkom patentiranog aditiva Acid LAC u iznosu od 0,25 % u hranu koka nosilja postignuti su rezultati u poboljšanju kvaliteta ljuske jaja. Posmatrani su parametri - tanka ljuska/polomljena/gruba površina ljuske, 5 nedelja pre tretmana/5 nedelja posle primene, respektivno, (%):

3,64-1,18-1,26 prema 3,46-0,98-1,10. 

Zaključak

Fiziološki efekti dodavanja mešavina organskih kiselina smešama hrane ogledaju se u sledećem:

- održava se optimalni pH u želucu, što stvara uslove za normalnu aktivaciju i funkciju proteolitičkih enzima čime je unapređeno varenje proteina;

- povećanom ukusnošću stimuliše se konzumiranje hrane;

- inhibira se rast patogena (bakterije osetljive na pH vrednost okoline: E. coli, Salmonella spp., Listeria monocytogenes, Clostridium perfringens; manje ili neosetljive su: Bifidobacteria, Lactobacillus spp.)

- poboljšava se svarljivost energije i proteina uz manji gubitak azota;

- smanjuje se pojava sub-kliničkih simptoma oboljenja;

- smanjuje se produkcija amonijaka i mikrobnih metabolita;

- povećava se sekrecija pankreasa i dobar je uticaj na morfologiju i funkciju gastrointestinalne mukoze;

- zbog idealnog pH creva unapređena je apsorpcija minerala što je od posebne važnosti za koke nosilje i grla koja brzo rastu.