Urea u obrocima goveda može značajno sniziti troškove proizvodnje mleka i mesa. Ovo iziskuje njeno protektiranje u cilju usporavanja obrazovanja amonijaka koji koriste mikroorganizmi buraga za stvaranje sopstvenih proteina.

Ogroman doprinos proučavanju proteinske ishrane preživara dao je finski naučnik, nobelovac, A.I. Virtanen. U razdoblju od 1965.-’69. godine vršio je istraživanje ishrane 3 grupe muznih krava (finski Ayrshire) bazirano na upotrebi uree* i amonijumovih soli (maksimalna dnevna količina neproteinskih azotnih materija /NPN/ po kravi bila je 600 grama). [*Karbamid: CO/NH2/2; oko 45% azota (N); proteinski ekvivalent = %N x 6,25]

Ove komponente su, praktično, bile jedini izvor azota prvoj grupi krava koje su dobijale i sledeća hraniva: skrob, celuloza, biljna ulja, mineralna smeša, granule polietilena te vitamini A, D2+D3 i E. Životinje su privikavane na ovakvu ishranu od uzrasta junice pa, čak, i u drugoj polovini šeste laktacije. Druga grupa je navikavana na ishranu bogatu ureom i sniženim učešćem proteina od uzrasta junice ili kada su bile u drugoj laktaciji. Korišćena su hraniva: sirov krompir, suvi rezanci šećerne repe, zob, ječam, A.I.V. silaža (patentirana tehnologija siliranja po metodi Virtanena), seno, ječmena slama, prah hemiceluloze, biljna ulja, urea, mineralna smeša i navedeni vitamini. Treća grupa je bila kontrolna, normalnog režima ishrane, u štali ili na pašnjaku: seno, silaža, cerealije, ječmena slama i mineralna smeša.

Standardizovanjem i upoređivanjem prinosa i kompozicije mleka, utvrđeno je da, uglavnom, nema statistički značajnih razlika između grupa krava. Ovakva ishrana omogućava proizvodnju do 5000 kg mleka u laktaciji dok je viša mlečnost ograničena sposobnošću krave za konzumiranje hrane i kapacitetom bakterija rumena za sintezu proteina.

Prva grupa krava, iako drastično hranjena, imala je normalne reproduktivne pokazatelje. Samo je koncentracija histidina u krvi bila snižena i iščezle su protozoe buraga (rumena), dok je broj bakterija znatno porastao, što svedoči da mikrofauna ne koristi NPN materije za svoj razvoj. Histidin je, ionako, zastupljen u niskoj koncentraciji u bakterijskim belančevinama.

Skorašnja istraživanja pokazuju da je mlečna krava sposobna, ukoliko konzumira više od 200 grama uree dnevno (oko 90 g čistog azota), za godišnju proizvodnju od 200 kg sirovih proteina. Ovo, posmatrajući kroz sirove proteine, jednako je 2 tone pšeničnog zrna, jednoj toni pogača pamukovog semena ili 600 kg sojinog zrna. Drugim rečima, u rumenu/buragu mlečne krave može se postići proizvodnja proteina kao na 1 hektaru oranice. Manje korišćenje zrna žitarica u ishrani preživara, u većini zemalja u razvoju, dovodi do smanjenja količine dostupne energije za sintezu mikrobiološkog proteina u buragu. U ovom slučaju, zbog više doze uree a slabije ishrane grla, dolazi do pojave trovanja amonijakom i alkaloze. Optimalno iskorišćenje NPN materija zavisi, osim prisustva lako svarljivih ugljenih hidrata, i od prisustva proteina u hrani te od njihove razgradivosti. Metabolizam preživara je specifičan jer se 60 % sirovih proteina hrane transformiše u isparljive masne kiseline i amonijak procesom dezaminacije pod uticajem mikroorganizama dok se ostatak vari i apsorbuje u crevima. Manje je istražen uticaj fizičke forme i trajanja prisutnosti čestica hrane u predželucima na iskorišćavanje NPN dodataka obroku.

Tehnologija usporavanja razgradnje NPN materija

Tokom metabolizma u rumenu NPN materije se potpuno otapaju, brzo povišavajući koncentraciju amonijaka u buražnoj tečnosti.

1970. godine, zahvaljujući radovima Bartleya i Deyoea (Kansas State University), na tržištu se pojavila Starea i drugi NPN dodaci, posebnom tehologijom zaštićeni od prebrzog rastvaranja (smanjen je i destruktivni uticaj vlage tokom skladištenja i manipulacije te gorčina obroka). Ovi proizvodi, pored 20-32% uree, sadrže različite mešavine prekrupljenog zrna žitarica (odličan rezultat je pokazao ječam), osušen krompir i lucerkino brašno, manju količinu bentonita ili ilovače radi bolje disperzije čestica u smeši i propionsku ili neku drugu organsku kiselinu kao konzervans. Najbolji je ekstrudirani oblik smeše; jer se, uticajem visoke temperature i pritiska, skrob sjedinjava sa ureom u želatinoznu, homogenu masu koja se u buragu postepeno rastvara oslobađajući, simultano, poželjan odnos uree i ugljenih hidrata za bakterijsku sintezu proteina. U ovom slučaju se smanjuje nakupljanje slobodnog amonijaka u medijumu i direktna resorpcija u krv. Sličnim postupkom se dobija smeša na bazi melase. Kod nas se sa uspehom radilo na proizvodnji veštačke sačme (meša se urea sa 46,2% N i kukuruzno brašno u odnosu 1:4 te termički tretira na 100°C u prisustvu tzv. „suve pare”) koja se dodaje u smešu koncentrata za krave od 5-10%.

 Konzumacija ovih proizvoda je povećana zbog ukusnosti i ide, često, do 1 grama po kg telesne mase grla uz minimalni rizik od toksičnog dejstva. Uz održanje dobrog zdravlja i normalne reprodukcije, mlečnost grla prelazi 6900 kg u laktaciji. Poslednje dve godine ubrzano se razvija tehnologija kapsuliranja NPN materija polimerima (Optigen 1200) u cilju bolje kontrole razgradnje, čemu posebno pogoduje rast cena proteinskih hraniva a naročito sojinog brašna.

Praktične preporuke

Pre nego se pristupi dodavanju NPN materija obroku potrebno je valjano proceniti hraniva u pogledu sadržaja i kvaliteta proteina. Najuspešnije dodavanje je kod kukuruza i kukuruzne silaže kao visokoenergetskih a niskoproteinskih hraniva (kukuruzna silaža od biljaka pogođenih sušom i od jako đubrenog kukuruza može sadržavati znatne količine NPN-a!!!).

Preporučena količina uree u smeši koncentrata je 1% a 0,5% u kukuruznoj silaži (5 kg/t). Ako se silaži doda 0,5% uree treba smanjiti količinu zrnaste hrane. Dodavanje 5 kg uree po toni kukuruzne silaže povećaće sadržaj proteina od 8 na 11-12% na bazi suve materije.

U proseku, grlu se daje 180-230 grama uree dnevno. Pošto nije ukusna treba je temeljno izmešati sa koncentratom, silažom ili melasom. Ne posipati je po drugim hranivima zbog gorčine!

Tokom perioda privikavanja grla potrebno je 7-10 dana postepeno povećavati količinu uree te neće doći do smanjenja konzumiranja hrane odn. prozvodnje.

U ranoj laktaciji treba grlu ograničiti količinu uree.

Prva pomoć u slučaju trovanja grla ureom: kod pojave prvih simptoma, grlu ulijte u burag 5 ili 10% rastvor sirćetne kiseline a 2-3 časa posle ponovite tretman sa polovinom prvobitne količine rastvora. Da bi izbegli ovakve neugodnosti uputno je u ishranu grla uvesti, bar povremeno, domaće jabukovo sirće!!!

Dve smeše koncentrata sa industrijskim NPN dodatkom, tipa naše veštačke sačme ili američke Staree, za ishranu priplodnih junica od šestog meseca starosti pa do partusa.

Smeša #1 i #2, respektivno (u %): mleveni kukuruz 61,5/70,0; pogače suncokreta 10,0/0,00; sačma uljane repice 15,0/11,0; suvi kvasac 0,00/2,0; NPN dodatak 2,5/6,0; pšenične mekinje 8,0/8,0; premiks minerala 2,0/2,0 i premiks vitamina 1,0/1,0.

Interesantan je ogledni tov tri grupe zebu junadi glavama i lišćem šećerne repe (gšr); gšr sa dodatkom 1,8 kg suve materije NPN preparata te smešom gšr i kukuruza (40:60) sa istovetnim dodatkom. Na prvom obroku, prosečan dnevni prirast grla je bio 125 g, na drugom 708 g a na trećem 641 g (P<0.05). (Galina et al.,2003.)

Primena NPN dodataka je uspešna i u tovu ovaca za proizvodnju mesa.

Zaključak

Ishrana preživara može se vršiti dodatkom NPN materija obroku, uz dovoljno prisustvo lako svarljivih ugljenih hidrata (prekursori ugljeničnih skeleta odn. keto kiselina za sintezu mikrobnih proteina) i mineralnih materija. Ne treba zaboraviti ulogu grubih, biljnih vlakana u obroku za pravilan motilitet predželudaca - redovno davanje sena a junadima u intenzivnom tovu bar 1-2 kg dnevno. Kod komponovanja obroka treba obratiti pažnju na sadržaj sumpora u hranivima i njegov odnos prema azotu!

Pažljivim balansiranjem obroka može se postići rentabilna i sigurna proizvodnja mleka i mesa, za šta treba upotrebiti proverena naučna saznanja i računarsku tehniku.