Probiotici u ishrani nasuprot sub-terapiji antibioticima
Peter Kiirti, DVM

 

Postoji zakonski pritisak koji stalno raste da se izbaci navika hranjenja životinja hranivima koja sadrže nizak nivo antibiotika kao aditiva. Evropska Unija je već uvela totalnu zabranu antibiotskih promotera rasta koji stupa na snagu januara 2006. I zato, u međuvremenu treba tražiti alternativne solucije. Antimikrobiali, kada se koriste kao promoteri rasta, kako se tvrdi, potpomažu dnevni prirast 3-9% i iskorišćenje hrane 2-7%, i samim tim manje problema čišćenja. Zbog tih razloga oni se uobičajeno koriste čak i na. farmama koje imaju visok zdravstveni status. Čini se da oni deluju tako što smanjuju broj patogenih bakterija, i menjajući mikrofloru u crevima, omogućavajući da sama životinja iskoristi hranljive materije, ostavljajući manje supstrata koji bi bakterijski organizmi koristili za sopstveni rast.

Uprkos ovim korisnim efektima, nedavna zabrinutost u pogledu prisustva ostataka lekova u jestivim proizvodima od životinja i u životnoj sredini, i mogućnost transfera otpornosti antibiotika na humane patogene (uzročnike bolesti, prim. prev.) je usmerilo istraživanja ka alternativnim solucijama kao što su probiotici.

Probiotici su žive kulture bezazlenih mikroorganizama koji korisno utiču na ravnotežu intestinalne mikroflore životinja. Oni mogu povećati prirast takmičeći se sa štetnom crevnom florom i stimulišući imuni sistem životinje i, na taj način, povećavajući otpornost na infektivne agense.

Nekoliko studija je pokazalo da su prosečni dnevni prirast (ADG) i stepen iskorištenosti hrane (FCR) značajno poboljšani nakon tretmana probioticima. Naredni deo ovog članka opisuje studiju procene sposobnosti probiotika da deluju kao zamena za antibiotske pospešivače (promotere) rasta po pitanju zdravlja i produktivnosti kod odlučenih svinja na jednoj farmi sa visokim zdravstvenim statusom.

 

Materijal i metoda ogleda

Studija je izvedena na jednoj komercijalnoj proizvodnoj farmi sa 1.600 krmača u Minesoti, SAD.

Sve priplodne životinje su bile iste rase i bile su vakcinisane protiv Aujeckijeve bolesti, svinjskog reproduktivnog i

respiratornog sindroma, parvovirusne infekcije, erysipela, leptospiroza i E. coli. Prasad na farmi su odlučivana u nedeljnim grupama od po 520 životinja u starosti od 20 dana i, nakon odvajanja po polu i težini, premeštani na dva susedna uzgajališta u blizini, gde su ostajala do starosti od 64 dana. Svako uzgajalište je imalo četiri male prostorije sa po 16 obora, i dve velike prostorije sa po 32 obora, sa približno 22 praseta po oboru.

Uzgajališta su se popunjavala redom jedno za drugim, i svaka mala prostorija je sadržala prasad oprašena iste sedmice, a velika prasad oprašena u dve susedne sedmice. Zajednički spoljni hodnik spajao je prostorije u svakom od uzgajališta i korišćena je dezinfekcija obuće u hodniku ispred svake prostorije pre nego što bi svaki radnik ušao.

Poseban silos za hranu snabdevao je svaku od prostorija. Prasad je hranjena obrocima  „po volji” (ad libitum) koji su sadržali malu dozu antibiotika - 400 ppm neomycina prvih 5-7 dana po odlučivanju, 100 ppm neomycin plus, 100 ppm oxytetracycline sledećih sedam dana, i nakon toga 20 ppm tylosina do starosti od 70 dana. Mortalitet po odlučivanju u uzgajalištima bio je istorijski nizak (<2%).

Da bi testirali probiotike u poređenju sa sub-terapeutskim antibioticima, korišćen je probiotik za prasad, krmače i završni grover za tovljenike. Proizvod je uključen u uobičajene obroke u uzgajalištima za taj uzrast i koji odgovara 400 g/tona kompletne hrane.

Korišćene su neke 42 prostorije uzgajališta hronološkim redom ali u naizmeničnom modulu, na primer, prasad iz prve prostorije dobijala je hranu sa probioticima, oni u drugoj prostoriji su dobijali hranu sa antibioticima, oni u trećoj prostoriji hranjeni su probioticima, i tako dalje. Na kraju ovog probnog perioda, dve tretirane grupe su poređene, to jest, prasad koja su dobijala uobičajenu hranu koja je sadržala antibiotike (21 prostorija), i prasad koja je dobijala istu vrstu hrane, ali koja je sadržala probiotike umesto antibiotika za isti vremenski period (21 prostorija). Kao što je pokazano u Tabeli 1, prosečna starost i težina prasadi nije se bitno razlikovala između grupa na početku ogleda.

 

Tabela 1.

Zdravstveno i prirasno postignuće kod grupa uzgojnih svinja hranjenih sub-terapeutskim dozama antibiotika ili probioticima

 

Parametar

Antibiotik

Probiotik

Početna starost (dani)

18.86 (± 0.73)

18.86 (±0.79)

Period (u danima)

46.10 (± 4.05)

47.19 (± 4.02)

Mortalitet (%)

  2.33 (± 1.50)

  1.97 (± 1.35)

Početna težina (kg)

  5.52 (± 0.54)

  5.56 (± 0.59)

Promena u težini (kg)

26.02 (± 1.87)

26.24 (± 1.93)

Težina uginulih prasadi (kg)

  9.24 (± 2.83)

  7.90 (± 1.63)

Dnevni prirast (kg)

  0.425 (± 0.023)

  0.423 (± 0.021)

Dnevni unos hrane (kg hrane)

  0.621 (± 0.071)

  0.642 (± 0.072)

Stepen konverzije hrane

  1.48 (± 0.18)

  1.54 (± 0.16)

 

Mortalitet i razlozi uginuća su beleženi od strane farmera za svaku grupu prasadi do kraja uzgojnog perioda. Tada su prasad ponovo izmerena. Utrošak hrane po grupi je takođe beležen za vreme ovog perioda, a izračunati su ADG i FCR.

 

Rezultati

Rezultati prikazani u Tabeli 1. su izvedeni od ukupno 10.955 prasadi u 21 probiotičkoj prostoriji, i 10.800 prasadi u 21 antibiotičkoj prostoriji.

Kod obe tretirane grupe, uzgojni period je imao istu prosečnu dužinu. Težina prasadi na kraju uzgojnog perioda, ADG, ADFI (average daily feed intake-prosečan dnevni unos hrane) i FCR su bili slični za obe grupe: P>0.05. Nije bilo razlike u stepenu smrtnosti, i ispostavilo se da su i razlozi smrtnosti bili isti za obe grupe.

 

Diskusija

Ovi rezultati pokazuju da probiotici mogu da deluju slično antibioticima kod odlučenih prasadi na farmama sa visokim zdravstvenim režimom. Na ovaj način, farmeri mogu da održe izgled svojih uzgojnih grla gde bi antibiotici bili primenjivani kroz ishranu samo radi terapije ili u slučajevima ozbiljno narušenog zdravlja.

Izložena studija pokazuje da probiotici mogu zameniti hraniva bazirana na antibioticima u uzgajalištima sa visokim zdravstvenim režimom bez izazivanja bilo kakvih, po zdravlje svinja ili produktivnost, negativnih posledica.

 

Kritas K. and Morrison R. B. (2004)

Can probiotics substitute for subtherapeutic antibiotics?

Nastavak 18-tog internacionalnog Kongresa Društva Veterinara za svinje, Hamburg: 739.

 

Peter Kiirti, DVM, Chr. Hansen A/S, Denmark

 

Izvor:

Euro farmer, # 3-4, Aranđelovac, 2005.

www.eurofarmer.net  info@eurofarmer.net

Ljubaznošću:

www.cenzone-europe.com