Probiotici u ishrani stoke
Dušan N. Kovačević, dipl.inž.

 

70% mešavina stočne hrane sadrži antibiotike, bez obzira da li su životinji potrebni ili ne. Njihovom konstantnom upotrebom dolazi do mutacije bakterija i rezidue završavaju u mleku i mesu. Zato se moderna industrija stočne hrane okreće ka upotrebi prirodnih aditiva - probiotika.

 

Izrazprobiotički preparat se koristi za dodatke hrani sa živim mikroorganizmima, koji se koriste za zamenu ili dopunu mikroflore probavnog trakta i očuvanje zdravlja životinje. Cilj njihovog korišćenja je da smanji upotrebu antibiotika u ishrani grla, što je više moguće, i da proizvodi budu lišeni štetnih rezidua. Kao rezultat dobijamo povećanje mlečnosti, telesne mase, otpornosti životinja, bolje iskorišćenje hranljivih materija, kvalitetnije proizvode stočarstva i ekološki bolju okolinu. Za postizanje ovih ciljeva potrebno je primeniti najnovija naučna saznanja i tehnologiju uz stalnu obuku i usavršavanje poljoprivrednih stručnjaka i odgajivača u praksi i redovnu kontrolu proizvodnih pokazatelja gajenih životinja. [Sledeće dve fotografije rečito govore u prilog ovoj tezi. Na prvoj slici su čiste koze bez karakterističnog mirisa tela i mleka, pažljivo hranjene, relativno mirnog temperamenta - koje su u hrani, povremeno, dobijale svež pekarski kvasac i jabukovo sirće. Druga slika predstavlja, takoreći, divlje koze: plašljive, neprijatnog mirisa tela i mleka iako su ishranom dobijale kvalitetno bilje bez prisustva smrdljivih korova. Prvi odgajivač je rado prihvatao agronomske savete. (Loznica, maj 05. i novembar 04, respektivno.)]

 

Dodavanje živih ćelija kvasca u proizvodnji mleka

Žive ćelije kvasca su deo ishrane muzne stoke više od pola stoleća, a primena se naglo povećava u poslednjem periodu. One su nuzproizvodi ili proizvodi vrenja u pivarstvu i gajenja u prisustvu kiseonika na organskim podlogama. Zbog visoke hranljive vrednosti (40% suve materije su aminokiseline) korist dodavanja u hrani je sledeća: povećava se količina mleka, proteina i masti; bolje je konzumiranje suve materije hrane i veća je telesna masa mladih teladi. U buragu životinje stvaraju se optimalni pH uslovi tokom varenja ugljenih hidrata; povećana je proizvodnja propionata a smanjena emisija metana i gubici svarljive energije; biološki postaju dostupni, u helatnoj formi, mikroelementi hrane – magnezijum, cink, bakar, mangan, selen, kobalt i kalijum – što poboljšava razvoj i otpornost grla; broj anaerobnih celulo- i hemicelulolitičkih bakterija se povećava za 10 puta i bolje je varenje celulozne biomase; poboljšava se protok tečnog medijuma iz buraga u creva kao i apsorpcija svarenih materija. U smeše koncentrata za muzna grla se dodaje npr. preparat Yeasture u količini od 1 kg po toni. (Wu, J.F., Stanoylovic, R.R.)

 

Uticaj probiotika na rast grla i proizvodnju mesa

Zanimljiva su istraživanja uticaja probiotika od strane litvanskih naučnika u razdoblju od 1999. do 2002. godine. Posebno su nam zanimljiva jer su provođena u zootehničkim uslovima sličnim našim te su primenljiva u praksi. Proučavanja su vršena na crnobeloj teladi (od 1 do 6 meseci starosti) i svinjama mase od 5,5 do 100 kg (melezi norveškog landrasa i pijetrena).

Pošto je prvih dana po rođenju teladi mleko glavna hrana, čine se napori ka smanjenju njegove količine i što bržem prelasku na ishranu koncentrovanim i kabastim hranivima. Životinje su u eksperimentima hranjene dva puta dnevno, prema planu kojim se postiže dnevni prirast od 750-800 grama. U odnosu na kontrolne grupe (bez dodatka probiotika smeši koncentrata), eksperimentalne su postigle sledeće proizvodne rezultate: smanjenje potrošnje hrane za kilogram prirasta kretala se od 7,7-13,5%; masa teladi je veća za 8,0-15,4%; dnevni prirast je veći za 10,9-18,0%; poboljšanje svarljivosti suve materije, organske materije, proteina i vlakana bila 2,75%, 3,52%, 4,33% i 1,2%, respektivno. Sva grla su imala dobro fiziološko i zdravstveno stanje. Preparat Paciflor je dodavan u količini od 200-300 grama po toni hrane a Yeasture i Lacture 5 kg prvog meseca eksperimenta i 2 kg do uzrasta od 6 meseci.

Dodavanje probiotika koncentratima je, kod eksperimentalnih grupa svinja u odnosu na kontrolne, dovelo do poboljšanja sledećih kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja: telesna masa je povećana u rasponu od 14,5-23%; dnevni prirast je veći od 15,4-25%; svinje su završnu telesnu masu postizale za 28-42 dana pre; randman klanja je poboljšan za 2,02-3,03%; udeo šunke i mekih partija mesa je veći za 0,8-1,1%; kontrolom MLD-a utvrđeno je poboljšanje fizičko-hemijskih karakteristika mesa i kulinarske vrednosti (izdržljivost, boja, sposobnost vezivanja vode, manji gubici tokom kuvanja, manje holesterola...).

Sastav osnovnih smeša koncentrata za prasad prva 2 meseca i posle 3 meseca, respektivno (u %): pšenica 66,26/75,48; ječam 15,00/10,00; soja 15,64/11,42 i premiks (za prasad/za tovne svinje) 10,00/10,00. Probiotici (Yeasture, Microbond) dodaju se po toni hrane u količini od 2 kg (do dva meseca uzrasta) a do kraja tova 1,5 kg. (Jukna,V., Simkus, A.)

 

Zaključak

Izneti podaci naučnih provera efikasnosti dodavanja različitih probiotika smešama koncentrata pokazuju nedvosmislen uticaj na proizvodne, zdravstvene i kvalitativne pokazatelje grla. Koncentrati su jednostavnijeg sastava, od domaćih sirovina spravljeni, jeftiniji i lakši za nabavku i manipulaciju. Vrlo je bitno da nema dodataka životinjskog porekla koji su, npr. u Velikoj Britaniji, izazvali epidemiju BSE goveda uzrokujući veliku štetu, što se naknadno ispostavilo.

 

Izvor:

Euro farmer, # 1-2, Aranđelovac, 2005.

www.cenzone-europe.com