|
70% mešavina stočne hrane sadrži antibiotike, bez obzira da li su
životinji potrebni ili ne. Njihovom konstantnom upotrebom dolazi
do mutacije bakterija i rezidue završavaju u mleku i mesu. Zato se
moderna industrija stočne hrane okreće ka upotrebi prirodnih
aditiva - probiotika.
 Izraz
„probiotički
preparat”
se koristi za dodatke hrani sa živim mikroorganizmima, koji se
koriste za zamenu ili dopunu mikroflore probavnog trakta i
očuvanje zdravlja životinje. Cilj njihovog korišćenja je da smanji
upotrebu antibiotika u ishrani grla, što je više moguće, i da
proizvodi budu lišeni štetnih rezidua. Kao rezultat dobijamo
povećanje mlečnosti, telesne mase, otpornosti životinja, bolje
iskorišćenje hranljivih materija, kvalitetnije proizvode
stočarstva i ekološki bolju okolinu. Za postizanje ovih ciljeva
potrebno je primeniti najnovija naučna saznanja i tehnologiju uz
stalnu obuku i usavršavanje poljoprivrednih stručnjaka i
odgajivača u praksi i redovnu kontrolu proizvodnih pokazatelja
gajenih životinja.
[Sledeće dve fotografije rečito govore u prilog ovoj tezi. Na
prvoj slici su čiste koze bez karakterističnog mirisa tela
i mleka, pažljivo hranjene, relativno mirnog temperamenta - koje
su u hrani, povremeno, dobijale svež pekarski kvasac i jabukovo
sirće. Druga slika predstavlja, takoreći, divlje koze: plašljive,
neprijatnog mirisa tela i mleka iako su ishranom dobijale
kvalitetno bilje bez prisustva smrdljivih korova. Prvi odgajivač
je rado prihvatao agronomske savete. (Loznica, maj
’05.
i novembar
’04,
respektivno.)]
Dodavanje živih ćelija kvasca u proizvodnji mleka
Žive ćelije kvasca su deo ishrane muzne stoke više od pola
stoleća, a primena se naglo povećava u poslednjem periodu. One su
nuzproizvodi ili proizvodi vrenja u pivarstvu i gajenja u
prisustvu kiseonika na organskim podlogama. Zbog visoke hranljive
vrednosti (40% suve materije su aminokiseline) korist dodavanja u
hrani je sledeća: povećava se količina mleka, proteina i masti;
bolje je konzumiranje suve materije hrane i veća je telesna masa
mladih teladi. U buragu životinje stvaraju se optimalni pH uslovi
tokom varenja ugljenih hidrata; povećana je proizvodnja propionata
a smanjena emisija metana i gubici svarljive energije; biološki
postaju dostupni, u helatnoj formi, mikroelementi hrane –
magnezijum, cink, bakar, mangan, selen, kobalt i kalijum – što
poboljšava razvoj i otpornost grla; broj anaerobnih celulo- i
hemicelulolitičkih bakterija se povećava za 10 puta i bolje je
varenje celulozne biomase; poboljšava se protok tečnog medijuma iz
buraga u creva kao i apsorpcija svarenih materija. U smeše
koncentrata za muzna grla se dodaje npr. preparat Yeasture u
količini od 1 kg po toni. (Wu, J.F., Stanoylovic, R.R.)
Uticaj probiotika na rast grla i proizvodnju mesa
Zanimljiva su istraživanja uticaja probiotika od strane litvanskih
naučnika u razdoblju od 1999. do 2002. godine. Posebno su nam
zanimljiva jer su provođena u zootehničkim uslovima sličnim našim
te su primenljiva u praksi. Proučavanja su vršena na crnobeloj
teladi (od 1 do 6 meseci starosti) i svinjama mase od 5,5 do 100
kg (melezi norveškog landrasa i pijetrena).
Pošto je prvih dana po rođenju teladi mleko glavna hrana, čine se
napori ka smanjenju njegove količine i što bržem prelasku na
ishranu koncentrovanim i kabastim hranivima. Životinje su u
eksperimentima hranjene dva puta dnevno, prema planu kojim se
postiže dnevni prirast od 750-800 grama. U odnosu na kontrolne
grupe (bez dodatka probiotika smeši koncentrata), eksperimentalne
su postigle sledeće proizvodne rezultate: smanjenje potrošnje
hrane za kilogram prirasta kretala se od 7,7-13,5%; masa teladi je
veća za 8,0-15,4%; dnevni prirast je veći za 10,9-18,0%;
poboljšanje svarljivosti suve materije, organske materije,
proteina i vlakana bila 2,75%, 3,52%, 4,33% i 1,2%, respektivno.
Sva grla su imala dobro fiziološko i zdravstveno stanje. Preparat
Paciflor je dodavan u količini od 200-300 grama po toni hrane a
Yeasture i Lacture 5 kg prvog meseca eksperimenta i 2 kg do
uzrasta od 6 meseci.
Dodavanje probiotika koncentratima je, kod eksperimentalnih grupa
svinja u odnosu na kontrolne, dovelo do poboljšanja sledećih
kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja: telesna masa je
povećana u rasponu od 14,5-23%; dnevni prirast je veći od
15,4-25%; svinje su završnu telesnu masu postizale za 28-42 dana
pre; randman klanja je poboljšan za 2,02-3,03%; udeo šunke i mekih
partija mesa je veći za 0,8-1,1%; kontrolom MLD-a utvrđeno je
poboljšanje fizičko-hemijskih karakteristika mesa i kulinarske
vrednosti (izdržljivost, boja, sposobnost vezivanja vode, manji
gubici tokom kuvanja, manje holesterola...).
Sastav osnovnih smeša koncentrata za prasad prva 2 meseca i posle
3 meseca, respektivno (u %): pšenica 66,26/75,48; ječam
15,00/10,00; soja 15,64/11,42 i premiks (za prasad/za tovne
svinje) 10,00/10,00. Probiotici (Yeasture, Microbond) dodaju se po
toni hrane u količini od 2 kg (do dva meseca uzrasta) a do kraja
tova 1,5 kg. (Jukna,V., Simkus, A.)
Zaključak
Izneti podaci naučnih provera efikasnosti dodavanja različitih
probiotika smešama koncentrata pokazuju nedvosmislen uticaj na
proizvodne, zdravstvene i kvalitativne pokazatelje grla.
Koncentrati su jednostavnijeg sastava, od domaćih sirovina
spravljeni, jeftiniji i lakši za nabavku i manipulaciju. Vrlo je
bitno da nema dodataka životinjskog porekla koji su, npr. u
Velikoj Britaniji, izazvali epidemiju BSE goveda uzrokujući veliku
štetu, što se naknadno ispostavilo.
Izvor:
Euro farmer, # 1-2, Aranđelovac, 2005.
www.cenzone-europe.com
|
