Proteklih desetak godina u našem stočarstvu odomaćila se ponuda i, nešto manje, upotreba „probiotičkih preparata”/„probiotika”, te se koriste kao dodaci mešanoj hrani sa živim ili inaktivisanim mikroorganizmima, koji zamenjuju ili dopunjuju mikrofloru probavnog trakta i čuvaju zdravlje životinje, npr. uspešno sprečavaju pojavu proliva kod mlade prasadi. Ovi preparati su nuzproizvodi/proizvodi vrenja u pivarstvu/pekarstvu i gaje se u prisustvu kiseonika na zdravim organskim podlogama a obogaćuju se i neophodnim mikroelementima kao što su selen ili gvožđe. U principu: ovo je vrlo jeftina i profitabilna proizvodnja.

Cilj korišćenja probiotika je da smanji upotrebu antibiotika u ishrani grlâ, što je više moguće, tako da stočarski proizvodi za ishranu ljudi budu oslobođeni štetnih hemijskih ostataka-rezidua. Kao rezultat dobijamo povećanje mlečnosti, telesne mase, otpornosti životinjâ, bolje iskorišćenje hranljivih materija, kvalitetnije proizvode stočarstva i ekološki bolju okolinu zbog manje emisije gasova iz izmeta.

Ovi preparati su vrlo skupi u maloprodaji i primenjuju se u količini od 1-3 kg na jednu tonu krmne mešavine (0,1-0,3%). U isto vreme, npr. u ishrani svinja i živine koristi se jeftini, klasični, hidrolizovani, stočni kvasac, sličnih osobinâ, u količini od 1-3 pa i 5%, znači: 10-50 kg u toni hrane.

Najnovija, nezavisna, privatna, naučna istraživanja, ishrane krmačâ i odbijene prasadi, u Francuskoj i Danskoj, pokazuju da je moguće vrlo uspešno koristiti hidrolizovani pivarski kvasac u količini od 1-3 kg po toni hrane (0,2% od 21.-42. dana života, 0,1-0,3% u starter smeši/42.-70. dana uzrasta/ i 0,15% za krmače jednu nedelju pred očekivano prašenje i tokom sledeće laktacije a njihova prasad za 70% imaju manju pojavu proliva posle odbijanja u odnosu na kontrolnu grupu u ogledu!!! I ostali eksperimentalni podaci povoljniji su u odnosu na ishranu krmnom smešom sa antibiotikom avilamycinom/40 ppm/).

Sve navedeno poznato je stručnjacima u fabrikama stočne hrane i velikim proizvođačima u svinjarstvu i živinarstvu, kojima su, zapravo, ovi preparati i namenjeni, jer su prisutni obrazovani agronomi-nutricionisti i povoljne su tehnološke mogućnosti da se pravilno pripremi kvalitetna hrana za gajene životinje.

Međutim, medijskim kampanjama, zaodenutim u naučno ruho, želi se prodaja povećati i kod manjih ili malih Stočara, kojih je najveći broj, a koji na jedvite jade zaokružuju finansijsku konstrukciju svoje proizvodnje. Njima se pokušava nametnuti zaključak da se antibiotici iz smeša hrane uspešno menjaju probioticima iako je već u smeši hrane prisutan stočni kvasac. Može se izvesti naučan i praktičan zaključak, da je do sada bila nedovoljno efikasna primena stočnog kvasca zbog prisustva antibiotika i nepravilnog mešanja stočne hrane u vertikalnim mešalicama a trebalo je koristiti horizontalne/protivstrujne uređaje različitog kapaciteta. Koliko je naš Seljak snalažljiv, najbolje svedoči primer upotrebe mešalice za beton tokom pripreme hrane u domaćim uslovima, a koje su vrlo slične horizontalnim.

Slikovit je primer iz siromašnog Podrinja i Rađevine gde je ove zime teško bilo prodati probiotičke preparate!!! Ovo me je ponukalo da, pripremajući ovaj prilog, pokušam izračunati finansijske pokazatelje prosečnog domaćinstva u svinjarskoj proizvodnji - na žalost, rezultat je bio ekonomski valjan tek kada sam izuzeo iz obračuna zaradu zaposlenih(!?), amortizaciju objekta, i slične pokazatelje, koje, ruku na srce, Seljaci nemaju naviku da sagledavaju(!?).

Praktične preporuke Stočarima:

Postavlja se pitanje: šta mogu Seljaci učiniti da poboljšaju ekonomsku/zootehničku efikasnost proizvodnje a da ne budu zavisni od preskupih probiotika inostranog porekla (svaka čast izvesnim prodavcima koji nisu, baš, preterali sa cenom)?

- U ishrani priplodnih krmačâ i nerastova može se, što češće, uz ostalu hranu dodati, po grlu, oko 100 grama testa pripremljenog za pečenje hleba. Kod mlađih životinjâ namenjenih priplodu i svinjâ u tovu, ova količina može se smanjiti na dvadesetak grama po grlu.

- U živinarstvu, na 100 litara vode za napajanje, uspite, u medikator, 1 litar domaćeg jabukovog sirćeta sa oko 4% ukupnih kiselinâ.

- U govedarstvu, ovčarstvu i kozarstvu, trudite se da grlo češće, u napoju, dobije npr. kafenu šoljicu jabukovog sirćeta. 

- Za sitniju svinjarsku i živinarsku proizvodnju interesantno je davanje grlima kukuruzne prekrupe koja je inokulisana svežim pekarskim kvascem. Npr. uzmite 50 grama pekarskog kvasca, razmutite ga u dva litra mlake vode, uz dodatak dve do tri supene kašike šećera i ostavite pola sata da počne fermentacija. Ovo ćete zapaziti kada se površina tečnosti zapeni. Potom, ulijte ovu tečnost u 10 kilograma kukuruzne prekrupe, dobro promešajte, dolijte još malo mlake vode po potrebi, te ostavite preko noći da fermentira i sledećeg jutra higijenski ponudite svinjama i živini. Ova količina dovoljna je za 25 krmača ili 100 tovnih svinja ili 1000 koka nosilja. Broj, odnosno, učestalost davanja ove hrane grlima, samostalno će odrediti Stočar prema stečenom iskustvu.

Sve napisano ima temelj u proverenim naučnim preporukama i povoljnom narodnom iskustvu!!!

Slike: autor (goveda vrhunskog kvaliteta, budućnost našeg stočarstva; slikana su 18. maja ’06. na 73. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu).