Kunići su idealni za proizvodnju mesa zbog gravidnosti od 31 dan, izražene plodnosti, brzog rasta podmlatka i dobre konverzije jeftinih hraniva. Godišnje, ženka može proizvesti do 80 kg mesa uređenih trupova, što je 20 puta više u odnosu na njenu telesnu masu.

Da bi se dobro balansirali obroci kunićâ u intenzivnoj proizvodnji mesa potrebno je ispravno proceniti svarljivost proteina i aminokiselina iz hranivâ. Ovo je izazov naučnicima i praktičarima jer se samo tako mogu optimalno iskoristiti genetski kapaciteti životinjâ za brzi prirast, najbolji odnos mesnog-masnog-koštanog tkiva (poželjan randman) i kvalitet mesa a sve to postignuto u mladom uzrastu.  Nedvosmisleno, proteini su najvažniji i najskuplji deo obroka koji kunić koristi za uzdržne potrebe, rast mišića, rast brojnih fetusa, laktaciju i rast dlake - čineći da je teško sagledati pravu sliku kod optimizacije ishrane pojedinih kategorija jer se radi o produktima različite tržišne i nutritivne vrednosti, što nas posebno interesuje u praksi. Dobro su naučno istražene fiziološke potrebe priplodnih ženki i mladih kunića u tovu - postoje valjane preporuke za praksu, te je šteta ovo ne iskoristiti i proizvesti, doslovno, najkvalitetnije i najekonomičnije meso u stočarstvu.

Ishranom treba postići optimalni odnos između metaboličke potrebe životinje za azotom i njegove dostupnosti iz korišćenih hraniva. U evropskoj intenzivnoj proizvodnji one se zadovoljavaju senom ili brašnom lucerke (30-50%), mlevenim zrnom uljaricâ (30-40%) te žitaricama i njihovim sporednim proizvodima (33%). Mogućnost ovakvih obroka da podmire potrebe kunića u azotu ili amino kiselinama zavisi od tehnike procene svarljivosti i mernih jedinica koje definišu dostupni sadržaj azota u posmatranim krmivima. Obimna istraživanja povećavaju tačnost komponovanja obroka što omogućava bolje podmirivanje nutritivnih potreba i snižavanje ekskrecije azota u okolinu. Od kolike važnosti je tačna procena ove svarljivosti u praksi svedoči savremeni normativ koji zahteva opterećenje od najviše 100 priplodnih kunića po hektaru poljoprivredne površine odnosno ekvivalent od 170 kg azota po hektaru godišnje, što treba da promeni ustaljene obrasce razmišljanja nutricionista (Pravilnik o metodama organske stočarske proizvodnje, Sl. list S.R.J., # 51, 13. septembar 2002.).

Sirovi proteini i ukupne amino kiseline

Sadržaj sirovih proteina (SP) najčešće je merilo za izražavanje potrebe kunića u azotu i vrednosti hraniva i obroka. Glavna mu je prednost široka dostupnost literaturnih podataka kod sagledavanja hranidbenih potreba i sastavljanja obroka. Tada dolazi do pojave viška proteina u obroku, iznad potrebe životinje, i izlučivanja nepotrebnog azota te onečišćenja okoline, uz napomenu da se visoko vredan stajnjak kunića obrađuje drugačijom metodom od klasične, u trajanju od dve do tri godine (prosečan sastav stajnjaka, %: suva masa - 50,7; N - 1,33; P - 0,90; K - 0,98... prosečna godišnja količina stajnjaka, priplodno grlo/kg: srednje velike rase 80-100, velike rase 100-120 i male rase 50-60).

Bolji metod je posmatranje zastupljenosti ukupnih amino kiselina, posebno esencijalnih, čime se postiže snižavanje učešća SP u obroku sa 17% na 15,7% pa i 15% uz snižavanje ekskrecije endogenog/fekalnog azota do 20% a da to ne utiče na proizvodne karakteristike grla. Znači, ovakvim balansiranjem obroka sigurno se poboljšava svarljivost, snižavaju se troškovi i onečišćenje okoline a nutricionistima je olakšano donošenje ispravnih zaključaka - samim tim se tabelarni podaci normativa mnogo šire sagledavaju i potpunije koriste, a računarska tehnika dobija pravo mesto u nauci i praksi ishrane ovih životinja. No, sa fiziološke tačke gledišta, ovim se ne dostiže optimum sagledavanja svarljivosti proteina hraniva iako su poboljšanja očigledna i radi se na tačnijem definisanju ovog pojma zbog specifičnosti varenja hrane kod kunića.

Pojam svarljivosti azota iz hranivâ

Uobičajeno je da se ovaj pojam koristi kao sinonim za dostupnost azota ali svarljivost jedino uzima u obzir varenje potencijalno dostupne hranljive materije iz hraniva u digestivnom traktu i njeno korišćenje od strane ćelijâ za sintezu proteina. Zato se vrše proučavanja u različitim segmentima creva i svarljivost izražava različitim jedinicama.

Svarljivost bazirana na odnosu količine primljene hranljive materije i ukupne fekalne ekskrecije označava se kao prividna fekalna svarljivost. Ova količina posmatrana u odnosu na protok u ileumu (tanko crevo) je prividna ilealna svarljivost. Koristeći ilealni koncept, istraživači su u razmatranje uključili endogene gubitke hranljive materije i razvili dodatne jedinice svarljivosti - práva, standardizovana i realna svarljivost u ileumu.

Fekalna ravnoteža azota

Prividna fekalna svarljivost je najčešći metod određivanja svarljivosti kod kunića. Ovakav pristup omogućava korišćenje dobro istraženih i objavljenih podataka o potrebama za sirovim proteinima koji se koriste kod optimiziranja nivoa prirasta, proizvodnje mleka i kvaliteta mesa a primenjuju se kod intenzivnog odgajivanja priplodnih ženki, tovnih grla i pripreme mešane hrane.

Sledeći normativi su iz 1998. godine, odnose se na koncentracije hranljivih materija u kilogramu hrane korigovano na 90% sadržaja suve materije (legenda: A-priplodne ženke, B-tovna grla, V-mešavina hrane).

Svarljiva energija, A/B/V/MJ: 11,1; 10,5; 10,5. Sirovi proteini, A/B/V/grama: 184(163-198)*; 153(145-162); 159(154-162). Svarljivi proteini, A/B/V/grama: 129(114-139)*; 107(102-113); 111(108-113). Lizin**, ukupan/svarljiv, A/B/V/grama: 8,4(100)***/6,6(100); 7,5(100)/5,9(100); 8,0/6,3. Sumpor**, ukupan/svarljiv, A/B/V/grama: 6,5(77)***/5,0(76); 5,4(72)/4,1(70); 6,0/4,6. Treonin**, ukupan/svarljiv, A/B/V/grama: 7,0(83)***/4,8(73); 6,4(85)/4,4(75); 6,8/4,7.

* U zagradama su minimalne i maksimalne vrednosti. ** Ukupne potrebe u amino kiselinama izračunate su za učešće od 0,15% sintetičkih amino kiselina. *** Vrednosti u zagradama predstavljaju relativan odnos u odnosu na učešće lizina. Napomena: metionin mora da obezbedi minimum 35% ukupnih potreba u sumporu; za priplodne ženke preporučuje se maksimalno 5,2 g/kg svarljivog i 7,6 g/kg ukupnog treonina.

Svarljivost proteina hraniva obroka varira od 15-85% (brašna semena grožđa i soje, respektivno). U principu, najviša svarljivost proteina je u zrnu žitarica, leguminoza, uljarica a najniža tamo gde je viša zastupljenost lignina (krmno bilje i sporedni proizvodi sa dosta vlakana). Za razliku od dobro ispitane svarljivosti SP, mnogo je manje podataka koji se odnose na analize svarljivosti SP hraniva namenjenih ishrani kunića. Štaviše, kod ispitivanja fekalne svarljivosti, postoji dodatno ograničenje jer svarljivost amino kiselina varira između krmiva i različita je od svarljivosti SP u njima. Danas su dostupni podaci o prividnoj fekalnoj svarljivosti lizina, amino kiselina sa sumporom i treonina za laktirajuće ženke i grla u porastu ali ostaju problemi nedostatka ove metode kao merne jedinice zbog nedovoljnog broja podataka o svarljivosti amino kiselina krmiva i pitanje tačnosti ovog metoda i njegove opšte primenljivosti.

Ravnoteža azota u ileumu

U ispitivanju svarljivosti proteina kod nepreživara istraživači češće koriste metodu svarljivosti u ileumu u odnosu na prethodnu metodu. Kod svinjâ i živine za ovakav pristup postoje dobri razlozi: ileum je poslednji segment digestivnog trakta gde se amino kiseline mogu apsorbovati (složen, aktivan transport u ćelije tkiva); većina azota koji nestaje iz tečnog sadržaja tokom prolaska kroz debelo crevo nije upotrebljen za proteinsku sintezu; u ileumu je manja pojava kontaminacije mikrobnim proteinima.

U himusu ileuma, osim ostataka nesvarene hrane, nalaze se značajne količine endogenog azota poreklom iz gastrointestinalnog trakta: proteini, peptidi, amino kiseline i druge azotne materije poreklom iz pljuvačke, žuči, pankreasa, želuca i creva kao i deskvamirane epitelne ćelije. Ekskrecija (izlučivanje) ovih komponenti dovodi do podcenjivanja stepena svarljivosti i apsorpcije azotnih materija iz hraniva. Zato istraživači predlažu korišćenje práve svarljivosti kao najbolje merne jedinice za svinje i živinu jer uzima u obzir i endogene gubitke azota što nije slučaj kod prividne svarljivosti.

Uticaj koprofagije na svarljivost proteina

Za proteinsku sintezu, kunić, kao vrsta, iz mekog izmeta koristi amino kiseline koje su neapsorbovane izašle iz tankog creva, što predstavlja 15-38% ukupnog unosa proteina i amino kiselina. Tako da je ispitivanje svarljivosti izuzetno otežano. Stoga naučnici ispituju metodu baziranu na proceni gubitaka endogenog azota i práve svarljivosti u ileumu. U svakom slučaju, procene na osnovu prividne ilealne i prividne fekalne svarljivosti vode ka podcenjivanju práve svarljivosti u ileumu SP i amino kiselinâ iz hraniva namenjenih kunićima. Ova netačnost nastaje zbog velikih endogenih gubitaka azota i obimne bakterijske aktivnosti u cekumu (slepom crevu). Stoga se smatra da je samo práva svarljivost proteina u ileumu pogodna mera te se vrše obimna istraživanja práve svarljivosti mnogih hraniva čiji podaci se koriste u praktičnom formulisanju obroka.

Umesto zaključka

U svetskoj proizvodnji mesa kunića i njegovoj potrošnji, Evropa učestvuje sa 49%, Azija 41%, Afrika 8% a Južna Amerika 1,5%, dok ova proizvodnja nije popularna u Severnoj i Centralnoj Americi. Za dobijanje jedne tone mesa u Evropi potrebno je 680 grla a u Kini 707. (Rabbit meat and inventories worldwide, FAO, 2004.).

Razmatrajući tabelarne pokazatelje broja zaklanih+priplodnih grla(A) i proizvodnje mesa(B) različitih regiona i država došao sam do praktične ideje za šire sagledavanje efikasnosti kunićarstva (izdvaja se Severna i Centralna Amerika gde se kunići, praktično, koriste samo za zabavu te se navodi zbog bolje orijentacije). Naime, deljenjem (A)/(B), dobijeni su korisni koeficijenti koji, zbog enormnog broja posmatranih jedinica (milioni grla i mnogo hiljada tona mesa), mogu poslužiti za sagledavanje efikasnosti proizvodnje mesa bez obzira na veličinu kunićarske farme (gde je opravdano, zaokrugljeni su brojevi).

Svet - 77; Evropa - 68; Azija - 85,6; Afrika - 84,39; Južna Amerika - 82; Severna i Centralna Amerika - 99; Kina - 70,65; Italija - 66,66(6); Španija - 81,1; Francuska - 66,66(6); Egipat - 83,3; Češka - 52; Nemačka - 62,42; Ukrajina - 60,63; Mađarska - 74,1; Rusija - 46,66(6).