Koncentrati u ishrani muznih krava
Doc. dr Nenad Đordević, Prof. dr Goran Grubić

 

Vrste koncentrata za krave

Koncentrati su hraniva sa visokim sadržajem energije i proteina, kao i niskim sadržajem vlakana (celuloze). Energija je obično zastupljena u obliku skroba, šećera i drugih, lako dostupnih ugljenih hidrata, masti i ulja. U koncentrovana hraniva koja se koriste u ishrani kravâ spadaju zrnasta hraniva i sporedni proizvodi prehrambene industrije, a njihovim mešanjem i dodavanjem mineralnih hraniva i različitih drugih dodataka, nastaju industrijski proizvedene smeše koncentrata.

U grupu zrnastih hraniva koja se koriste pri proizvodnji smešâ spadaju žitarice (kukuruz, sirak, ovas, ječam, pšenica i raž), leguminoze (soja, grašak, lupina, stočni bob, kikiriki), kao i druge biljne vrste (suncokret, pamuk, uljana repica i dr.).

Grupi sporednih proizvoda prehrambene industrije pripadaju sporedni proizvodi industrije ulja (uljane sačme i pogače soje, suncokreta i uljane repice), mlinske industrije (mekinje, obično pšenične, ređe drugih žitaricâ), industrije skroba (gluten, najčešće kukuruzni), industrije piva (pivski trop i pivski kvasac) i proizvodi industrije šećera (rezanci šećerne repe: sveži, suvi ili silirani i melasa).

Hraniva životinjskog porekla (kao sporedni proizvodi prehrambene industrije) su, u većini zemalja sa razvijenim stočarstvom, zabranjena u ishrani preživara zbog mogućnosti prenošenja opasne bolesti „ludih kravâ” ili BSE (Bovine spongiform encephalophaty). Iz istog razloga, zabranjena su i kod nas (Službeni list SR Jugoslavije, 2001). Izuzetak je mleko u prahu koje se koristi pri spremanju zamenâ za mleko za podmladak preživara.

Od mineralnih hraniva, pri spremanju smešâ koncentrata najviše se koriste stočna kreda (kalcijum-karbonat), mono- i dikalcijum-fosfat, a ostala jedinjenja ređe.

Kao dodaci smešama koncentrata koriste se materije sa hranljivim svojstvom (urea, vitamini, mikroelementi, protektirane aminokiseline i masti) i različiti dodaci u cilju preveniranja i optimiziranja fizioloških procesa (puferi i baze, anjonske soli, monensin, kvasci i gljivice, adsorbenti mikotoksina).

 

Smeše koncentrata za goveda (ali i ostale vrste životinjâ) možemo podeliti na: kompletne, dopunske-­proteinske smeše i predsmeše minerala i vitamina. Smeše koje se proizvode za ishranu kravâ i koje se mogu stavljati u promet prema Pravilniku o kvalitetu i drugim zahtevima za hranu za životinje (Službeni list SRJ, 2000) i Pravilniku o izmenama i dopunama pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za hranu za životinje (Službeni list SRJ, 2001) su:

1. Potpuna smeša za krave muzare (12 % ukupnih proteina - UP)

2. Potpuna smeša za krave muzare do 20 litara mleka na dan (15 % UP)

3. Potpuna smeša za krave muzare iznad 20 litara mleka na dan (18 % UP)

4. Dopunska smeša za krave muzare (30 % UP) i

5. Potpuna smeša za visoko steone junice i zasušene krave (14 % UP).

 

Potpune smeše za goveda bi trebalo da svojim sastavom omoguće dopunu osnovnog obroka na bazi kabastih hraniva. Uloga dopunskih smeša je, da svojim hemijskim sastavom, odnosno, visokom koncentracijom proteina, vitamina i minerala, dopune osnovni obrok na bazi kabaste hrane i ugljenohidratnih (najčešće zrnastih) hraniva. Predsmeše (premiksi) služe za proizvodnju potpunih i dopunskih smešâ. Proizvode se dve vrste predsmeša, kao 1 %-ne i 3%-ne. Prve obezbeđuju neophodne vitamine i mikroelemente, a druge vitamine, mikro i makroelemente u obrocima ili smešama.

Nažalost, pri definisanju obaveznog sadržaja ovih smeša, nisu iskorišćena mnoga savremena dostignuća nauke o ishrani. Na primer, potrebe u energiji se još uvek izražavaju u ovsenim jedinicama (umesto u neto energiji), potrebe u proteinima i ukupnim proteinima (umesto u razgradivom i nerazgradivom), potrebe u vlaknima se izražavaju u sirovoj celulozi (umesto u ADF i NDF) i td. Osim toga, smeše za krave u laktaciji sa 15 i 18 % ukupnih proteina su usklađene sa potrebama u pogledu proteina, ali ne i energije. I pored ovakvih „nedostataka”, smeše koncentrata su neophodan deo obroka za krave u cilju visoke proizvodnje mleka. Međutim, proizvođač može da, prema potrebi, proizvede i smeše čiji sastav ne odgovara navedenim zahtevima, ali prema „proizvođačkoj specifikaciji”. Obaveza proizvođača, u tom slučaju, je da na deklaraciji jasno navede hemijski sastav smeše, ali i da sastav smeše realno odgovara navedenim podacima. Prema proizvođačkoj specifikaciji se proizvode i mineralno-vitaminske predsmeše. Za sastavljanje obrokâ i smešâ sve više se koriste odgovarajući kompjuterski programi kojima se dobijaju najekonomičniji obroci.

 

Energija i proteini u smešama koncentrata

Ugljeni hidrati su osnovni izvor energije u obrocima za krave. Oni čine između 50 i 80 % suve materije hraniva biljnog porekla. Postoje tri osnovne klase ugljenih hidrata: 1) jednostavni šećeri, 2) rezervni ugljeni hidrati koji se nazivaju još i nestrukturni i 3) strukturni ili vlaknasti ugljeni hidrati. Skrob je najrasprostranjeniji rezervni ugljeni hidrat. Sreće se u zrnevlju žitaricâ i nekim drugim hranivima (npr. krompir). Ukoliko u obroku nije zastupljena prevelika količina skroba, on se gotovo u potpunosti razlaže u buragu. Deo skroba koji izbegne razlaganje u buragu može da bude svaren u tankom crevu. I pored toga što je opšte prihvaćeno da se veći deo skroba razlaže u buragu, ima dokaza da kod krava hranjenih obrocima u kojima dominira kukuruz značajan deo skroba može da izbegne razgradnju u buragu - kod visokomlečnih kravâ čak 35 kg na dan. Činioci koji utiču na obim razgradivosti skroba, a time i na količinu nerazgradivog skroba koji dospeva do tankih creva su: prirodne osobine skroba iz različitih hraniva, obrada koncentrovanih hraniva (zrnevlja žitarica), brzina usitnjavanja čestica u buragu i brzina prolaska sadržaja kroz burag.

 

Hemijska priroda proteina pojedinih hraniva je činilac koji određuje stepen i brzinu razlaganja u buragu. Neproteinska azotna jedinjenja brže se razgrađuju od právih proteina, a među právim proteinima podložniji razgradnji su albumini i globulini od prolamina i glutelina. Međutim, ta činjenica nije povoljna, s obzirom da upravo albumini i globulini imaju najveću biološku vrednost. Vezani-lignificirani protein je praktično nerazgradiv, kao i onaj koji je oštećen visokom temperaturom. Proteini sa disulfidnim vezama otporniji su na razgradnju od ostalih.

Ukupni proteini obroka se dele na sledeće frakcije: A) neproteinski azot, NPN; B) právi protein razgradiv u buragu i C) právi protein u vezanom obliku koji je nerazgradiv i nedostupan za životinju. Frakciju „A”, odnosno neproteinska azotna jedinjenja čine amonijak, peptidi i amino-kiseline. Ona se u buragu veoma brzo hidrolizuju do amonijaka.

Proteini zastupljeni u stočnoj hrani mogu da se klasifikuju (prema njihovoj rastvorljivosti) na one koji su rastvorljivi u vodi -albumini, rastvoru soli -globulini, alkoholu -prolamini ili u rastvoru bazâ -glutelini. S druge strane, mogu da se klasifikuju prema njihovoj funkciji u biljci: enzimi, strukturni protein, rezervni protein. U svežim, zelenim, hranivima oko 70-90 % ukupnog azota čine právi proteini, a 10-30 % neproteinska azotna jedinjenja. Nasuprot tome, u siliranoj hrani (i to najpre u silažama i senažama leguminoza) količina neproteinskih azotnih jedinjenja je preko 50 %. U zrnastim, koncentrovanim, hranivima zastupljen je pretežno právi protein, i to u ljusci, perikarpu ili sâmom semenu. U ljusci i perikarpu dominira strukturni protein dok je u semenu najvećim delom zastupljen rezervni protein (80-90 %) - u aleuronskom sloju i endospermu.

 

Postupci korišćenja koncentrata za krave

Davanje koncentrovane hrane je najjednostavnije u štalama gde se grla drže vezano. U tim uslovima moguće je precizno davanje svakom grlu onoliko koncentrata koliko je potrebno, a vreme za koje grlo treba da konzumira tu hranu nije ograničeno.

U slobodnom sistemu držanja, koncentrat može da se daje u izmuzištu ili izvan njega. Ako se daje u izmuzištu, brzina kojom se krava muze i visina njene proizvodnje mleka određuju vreme za koje ona mora da pojede koncentrat. Visokoproizvodne krave najčešće ne mogu da konzumiraju koncentrat onoliko koliko im je potrebno. Ovaj problem donekle može da se ispravi davanjem dopunskih količinâ koncentrata izvan izmuzišta. Međutim, na taj način ga je teško individualno dozirati.

Obročno davanje koncentratâ, koji se veoma brzo razgrađuju u buragu, može da izazove značajna variranja u pogledu toka i krajnjih produkata fermentacije u buragu. Povećanje broja hranjenja u toku dana može da obezbedi stabilnu fermentaciju u buragu i relativno ravnomernu produkciju isparljivih masnih kiselina, amonijaka i drugih produkata, čime se postiže bolje i ravnomernije snabdevanje mikroorganizama supstratima koji su neophodni za porast njihove populacije. Time se, sa jedne strane povećava efikasnost fermentacije, a sa druge - produkcija mikrobiološkog proteina u buragu. I jedno i drugo povećavaju efikasnost iskorišćavanja hranljivih materija u organizmu krave, a ujedno i njeno zdravstveno stanje.

Ukoliko se kabasta hrana (seno i silaža) daje ujutru prva, ona stvara splet vlakana u buragu, obezbeđuje odgovarajući puferni kapacitet i lučenje pljuvačke, tako da uspešno neutralizuju dejstvo brzo fermentišućih materija koje krava konzumira kasnije. Kabasta hrana treba da bude neusitnjena, kako bi se time produžilo njeno žvakanje, konzumiranje i lučenje pljuvačke. Time se usporava prolaz česticâ kabaste hrane kroz retikulo rumen i povećava razgradnja celuloze. Iz istog razloga je nepoželjno preterano seckanje materijala namenjenog siliranju, mada je, s druge strane, značajno za maksimalno sabijanje materijala i postizanje optimalnih uslova za silažnu fermentaciju. Kabasti deo obroka ispunjava burag i time smanjuje konzumiranje ostalog dela obroka. Koncentrat korišćen u ovom sistemu ishrane treba da sadrži proteine koji se sporo razgrađuju u buragu i skrob koji se, srazmerno brzo, razlaže u buragu (ječam, ovas, pšenica, visoko vlažno ili termički obrađeno zrno kukuruza). Ovoj varijanti ishrane bi trebalo dati prednost, jer obezbeđuje optimalnu fermentaciju u buragu.

Ukoliko ne postoji mogućnost da se ujutru prvo daju kabasta hraniva (zbog rane jutarnje muže kada grla dobijaju koncentrat u izmuzištu), već se počinje sa koncentratima, potrebno je da sastav tih koncentrata bude drugačiji. Oni treba da sadrže više razgradivog proteina, da budu fino usitnjeni i, zahvaljujući tome, da brzo propasiraju kroz burag i, pri tom, ostanu nerazgrađeni. Posle toga, njihova razgradnja će se nastaviti u predelu duodenuma i tankih creva, što će da doprinese većem stepenu njihovog iskorišćenja. Skrob u tim koncentratima treba da bude sporo razgradiv u buragu (kukuruz), kako bi se sprečila burna fermentacija i akumulacija većih količina masnih kiselina u periodu neposredno posle hranjenja, što bi moglo da smanji kasnije konzumiranje kabastih hraniva. Ako je konzumiranje kabaste hrane ograničeno (iz bilo kog razloga), to redovno dovodi do acidoze i daljeg pada konzumiranja suve materije, što ima negativan uticaj na proizvodnju. Ako odgajivač na raspolaganju ima više od jedne vrste kabaste hrane - ona koju životinje najradije jedu treba da se daje odmah posle davanja koncentrata, kako bi se stimulisalo konzumiranje. Kabasta hraniva koja su za krave manje privlačna treba ponuditi kasnije.

Odluka da li davati prvo kabasta ili koncentrovana hraniva zavisi od mnogih činilaca: tipa kabaste hrane, načina na koji je konzervisana, finoće usitnjenosti, razgradivosti skroba, sastava vlakana i proteina u hranivima. Davanje kabaste hrane pre koncentrata izgleda da je bolje u većini situacija i, u skladu sa tim, treba davati odgovarajući koncentrat.

 

Poseban problem predstavlja činjenica da smeše koncentrata za krave (kakve se nalaze na našem tržištu, pravljene prema važećem Pravilniku), iz navedenih razloga često ne odgovaraju različitim situacijama u proizvodnoj praksi. Umesto da smanjuju varijabilnost u proizvodnji - one je, svojim sastavom, još više povećavaju. Zbog toga ih ne kupuju mnogi proizvođači koji uviđaju nedostatke takvih smešâ. To je osnovni razlog što je tržište smešâ za krave relativno málo u odnosu na druga. Međutim, to ne znači da tržište (proizvođači mleka) ne bi postali zainteresovani za nabavku ovih smeša ukoliko bi se ponudili koncentrati koji bi, zaista, omogućili da se dobije maksimalna proizvodnja mleka.

 

Doc. dr Nenad Đordević, Poljoprivredni fakultet Zemun

Prof. dr Goran Grubić, Poljoprivredni fakultet Zemun

 

Izvor:

Euro farmer, # 7-8, Aranđelovac, 2006.

www.eurofarmer.net

Ljubaznošću:

www.cenzone-europe.com