|
Vrste koncentrata za krave
Koncentrati su hraniva sa visokim
sadržajem energije i proteina, kao i niskim sadržajem vlakana (celuloze).
Energija je obično zastupljena u obliku skroba, šećera i drugih, lako
dostupnih ugljenih hidrata, masti i ulja. U koncentrovana
hraniva koja se koriste u ishrani kravâ spadaju zrnasta hraniva i sporedni
proizvodi prehrambene industrije, a njihovim mešanjem i dodavanjem
mineralnih hraniva i različitih drugih dodataka, nastaju industrijski
proizvedene smeše koncentrata.
U grupu zrnastih hraniva koja se
koriste pri proizvodnji smešâ spadaju žitarice (kukuruz, sirak, ovas, ječam,
pšenica i raž), leguminoze (soja, grašak, lupina, stočni bob, kikiriki), kao
i druge biljne vrste (suncokret, pamuk, uljana repica i dr.).
Grupi sporednih proizvoda prehrambene
industrije pripadaju sporedni proizvodi industrije ulja (uljane sačme i
pogače soje, suncokreta i uljane repice), mlinske industrije (mekinje,
obično pšenične, ređe drugih žitaricâ), industrije skroba (gluten, najčešće
kukuruzni), industrije piva (pivski trop i pivski kvasac) i proizvodi
industrije šećera (rezanci šećerne repe: sveži, suvi ili silirani i melasa).
Hraniva životinjskog porekla (kao
sporedni proizvodi prehrambene industrije) su, u većini zemalja sa
razvijenim stočarstvom, zabranjena u ishrani preživara zbog mogućnosti
prenošenja opasne bolesti „ludih kravâ” ili BSE (Bovine spongiform
encephalophaty). Iz istog razloga, zabranjena su i kod nas (Službeni
list SR Jugoslavije, 2001). Izuzetak je mleko u prahu koje se koristi pri
spremanju zamenâ za mleko za podmladak preživara.
Od mineralnih hraniva, pri spremanju
smešâ koncentrata najviše se koriste stočna kreda (kalcijum-karbonat), mono-
i dikalcijum-fosfat, a ostala jedinjenja ređe.
Kao dodaci smešama koncentrata
koriste se materije sa hranljivim svojstvom (urea, vitamini, mikroelementi,
protektirane aminokiseline i masti) i različiti dodaci u cilju preveniranja
i optimiziranja fizioloških procesa (puferi i baze, anjonske soli, monensin,
kvasci i gljivice, adsorbenti mikotoksina).
Smeše koncentrata za goveda (ali i
ostale vrste životinjâ) možemo podeliti na: kompletne, dopunske-proteinske
smeše i predsmeše minerala i vitamina. Smeše koje se proizvode za ishranu
kravâ i koje se mogu stavljati u promet prema Pravilniku o kvalitetu i
drugim zahtevima za hranu za životinje (Službeni list SRJ, 2000) i
Pravilniku o izmenama i dopunama pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima
za hranu za životinje (Službeni list SRJ, 2001) su:
1. Potpuna smeša za krave muzare (12
% ukupnih proteina - UP)
2. Potpuna smeša za krave muzare do
20 litara mleka na dan (15 % UP)
3. Potpuna smeša za krave muzare
iznad 20 litara mleka na dan (18 % UP)
4. Dopunska smeša za krave muzare (30
% UP) i
5. Potpuna smeša za visoko steone
junice i zasušene krave (14 % UP).
Potpune smeše za goveda bi trebalo da
svojim sastavom omoguće dopunu osnovnog obroka na bazi kabastih hraniva.
Uloga dopunskih smeša je, da svojim hemijskim sastavom, odnosno, visokom
koncentracijom proteina, vitamina i minerala, dopune osnovni obrok na bazi
kabaste hrane i ugljenohidratnih (najčešće zrnastih) hraniva. Predsmeše
(premiksi) služe za proizvodnju potpunih i dopunskih smešâ. Proizvode se dve
vrste predsmeša, kao 1 %-ne i 3%-ne. Prve obezbeđuju neophodne vitamine i
mikroelemente, a druge vitamine, mikro i makroelemente u obrocima ili
smešama.
Nažalost, pri definisanju obaveznog
sadržaja ovih smeša, nisu iskorišćena mnoga savremena dostignuća nauke o
ishrani. Na primer, potrebe u energiji se još uvek izražavaju u ovsenim
jedinicama (umesto u neto energiji), potrebe u proteinima i ukupnim
proteinima (umesto u razgradivom i nerazgradivom), potrebe u vlaknima se
izražavaju u sirovoj celulozi (umesto u ADF i NDF) i td. Osim toga, smeše za
krave u laktaciji sa 15 i 18 % ukupnih proteina su usklađene sa potrebama u
pogledu proteina, ali ne i energije. I pored ovakvih „nedostataka”, smeše
koncentrata su neophodan deo obroka za krave u cilju visoke proizvodnje
mleka. Međutim, proizvođač može da, prema potrebi, proizvede i smeše čiji
sastav ne odgovara navedenim zahtevima, ali prema „proizvođačkoj
specifikaciji”. Obaveza proizvođača, u tom slučaju, je da na deklaraciji
jasno navede hemijski sastav smeše, ali i da sastav smeše realno odgovara
navedenim podacima. Prema proizvođačkoj specifikaciji se proizvode i
mineralno-vitaminske predsmeše. Za sastavljanje obrokâ i smešâ sve više se
koriste odgovarajući kompjuterski programi kojima se dobijaju
najekonomičniji obroci.
Energija i proteini u smešama
koncentrata
Ugljeni hidrati su osnovni izvor
energije u obrocima za krave. Oni čine između 50 i 80 % suve materije
hraniva biljnog porekla. Postoje tri osnovne klase ugljenih hidrata: 1)
jednostavni šećeri, 2) rezervni ugljeni hidrati koji se nazivaju još i
nestrukturni i 3) strukturni ili vlaknasti ugljeni hidrati. Skrob je
najrasprostranjeniji rezervni ugljeni hidrat. Sreće se u zrnevlju žitaricâ i
nekim drugim hranivima (npr. krompir). Ukoliko u obroku nije zastupljena
prevelika količina skroba, on se gotovo u potpunosti razlaže u buragu. Deo
skroba koji izbegne razlaganje u buragu može da bude svaren u tankom crevu.
I pored toga što je opšte prihvaćeno da se veći deo skroba razlaže u buragu,
ima dokaza da kod krava hranjenih obrocima u kojima dominira kukuruz
značajan deo skroba može da izbegne razgradnju u buragu - kod
visokomlečnih kravâ čak 35 kg na dan. Činioci koji utiču na obim
razgradivosti skroba, a time i na količinu nerazgradivog skroba koji dospeva
do tankih creva su: prirodne osobine skroba iz različitih hraniva, obrada
koncentrovanih hraniva (zrnevlja žitarica), brzina usitnjavanja čestica u
buragu i brzina prolaska sadržaja kroz burag.
Hemijska priroda proteina pojedinih
hraniva je činilac koji određuje stepen i brzinu razlaganja u buragu.
Neproteinska azotna jedinjenja brže se razgrađuju od právih proteina, a među
právim proteinima podložniji razgradnji su albumini i globulini od prolamina
i glutelina. Međutim, ta činjenica nije povoljna, s obzirom da upravo
albumini i globulini imaju najveću biološku vrednost. Vezani-lignificirani
protein je praktično nerazgradiv, kao i onaj koji je oštećen visokom
temperaturom. Proteini sa disulfidnim vezama otporniji su na razgradnju od
ostalih.
Ukupni proteini obroka se dele na
sledeće frakcije: A) neproteinski azot, NPN; B) právi protein
razgradiv u buragu i C) právi protein u vezanom obliku koji je
nerazgradiv i nedostupan za životinju. Frakciju „A”, odnosno
neproteinska azotna jedinjenja čine amonijak, peptidi i amino-kiseline. Ona
se u buragu veoma brzo hidrolizuju do amonijaka.
Proteini zastupljeni u stočnoj hrani
mogu da se klasifikuju (prema njihovoj rastvorljivosti) na one koji su
rastvorljivi u vodi -albumini, rastvoru soli -globulini, alkoholu -prolamini
ili u rastvoru bazâ -glutelini. S druge strane, mogu da se klasifikuju prema
njihovoj funkciji u biljci: enzimi, strukturni protein, rezervni protein. U
svežim, zelenim, hranivima oko 70-90 % ukupnog azota čine právi
proteini, a 10-30 % neproteinska azotna jedinjenja. Nasuprot tome, u
siliranoj hrani (i to najpre u silažama i senažama leguminoza) količina
neproteinskih azotnih jedinjenja je preko 50 %. U zrnastim, koncentrovanim,
hranivima zastupljen je pretežno právi protein, i to u ljusci, perikarpu ili
sâmom semenu. U ljusci i perikarpu dominira strukturni protein dok je u
semenu najvećim delom zastupljen rezervni protein (80-90 %) - u aleuronskom
sloju i endospermu.
Postupci korišćenja koncentrata za
krave
Davanje koncentrovane hrane je
najjednostavnije u štalama gde se grla drže vezano. U tim uslovima moguće je
precizno davanje svakom grlu onoliko koncentrata koliko je potrebno, a vreme
za koje grlo treba da konzumira tu hranu nije ograničeno.
U slobodnom sistemu držanja,
koncentrat može da se daje u izmuzištu ili izvan njega. Ako se daje u
izmuzištu, brzina kojom se krava muze i visina njene proizvodnje mleka
određuju vreme za koje ona mora da pojede koncentrat. Visokoproizvodne krave
najčešće ne mogu da konzumiraju koncentrat onoliko koliko im je potrebno.
Ovaj problem donekle može da se ispravi davanjem dopunskih količinâ
koncentrata izvan izmuzišta. Međutim, na taj način ga je teško individualno
dozirati.
Obročno davanje koncentratâ, koji se
veoma brzo razgrađuju u buragu, može da izazove značajna variranja u pogledu
toka i krajnjih produkata fermentacije u buragu. Povećanje broja hranjenja u
toku dana može da obezbedi stabilnu fermentaciju u buragu i relativno
ravnomernu produkciju isparljivih masnih kiselina, amonijaka i drugih
produkata, čime se postiže bolje i ravnomernije snabdevanje mikroorganizama
supstratima koji su neophodni za porast njihove populacije. Time se, sa
jedne strane povećava efikasnost fermentacije, a sa druge - produkcija
mikrobiološkog proteina u buragu. I jedno i drugo povećavaju efikasnost
iskorišćavanja hranljivih materija u organizmu krave, a ujedno i njeno
zdravstveno stanje.
Ukoliko se kabasta hrana (seno i
silaža) daje ujutru prva, ona stvara splet vlakana u buragu, obezbeđuje
odgovarajući puferni kapacitet i lučenje pljuvačke, tako da uspešno
neutralizuju dejstvo brzo fermentišućih materija koje krava konzumira
kasnije. Kabasta hrana treba da bude neusitnjena, kako bi se time produžilo
njeno žvakanje, konzumiranje i lučenje pljuvačke. Time se usporava prolaz
česticâ kabaste hrane kroz retikulo rumen i povećava razgradnja celuloze. Iz
istog razloga je nepoželjno preterano seckanje materijala namenjenog
siliranju, mada je, s druge strane, značajno za maksimalno sabijanje
materijala i postizanje optimalnih uslova za silažnu fermentaciju. Kabasti
deo obroka ispunjava burag i time smanjuje konzumiranje ostalog dela obroka.
Koncentrat korišćen u ovom sistemu ishrane treba da sadrži proteine koji se
sporo razgrađuju u buragu i skrob koji se, srazmerno brzo, razlaže u buragu
(ječam, ovas, pšenica, visoko vlažno ili termički obrađeno zrno kukuruza).
Ovoj varijanti ishrane bi trebalo dati prednost, jer obezbeđuje optimalnu
fermentaciju u buragu.
Ukoliko ne postoji mogućnost da se
ujutru prvo daju kabasta hraniva (zbog rane jutarnje muže kada grla dobijaju
koncentrat u izmuzištu), već se počinje sa koncentratima, potrebno je da
sastav tih koncentrata bude drugačiji. Oni treba da sadrže više razgradivog
proteina, da budu fino usitnjeni i, zahvaljujući tome, da brzo propasiraju
kroz burag i, pri tom, ostanu nerazgrađeni. Posle toga, njihova razgradnja
će se nastaviti u predelu duodenuma i tankih creva, što će da doprinese
većem stepenu njihovog iskorišćenja. Skrob u tim koncentratima treba da bude
sporo razgradiv u buragu (kukuruz), kako bi se sprečila burna fermentacija i
akumulacija većih količina masnih kiselina u periodu neposredno posle
hranjenja, što bi moglo da smanji kasnije konzumiranje kabastih hraniva. Ako
je konzumiranje kabaste hrane ograničeno (iz bilo kog razloga), to redovno
dovodi do acidoze i daljeg pada konzumiranja suve materije, što ima
negativan uticaj na proizvodnju. Ako odgajivač na raspolaganju ima više od
jedne vrste kabaste hrane - ona koju životinje najradije jedu treba da se
daje odmah posle davanja koncentrata, kako bi se stimulisalo konzumiranje.
Kabasta hraniva koja su za krave manje privlačna treba ponuditi kasnije.
Odluka da li davati prvo kabasta ili
koncentrovana hraniva zavisi od mnogih činilaca: tipa kabaste hrane, načina
na koji je konzervisana, finoće usitnjenosti, razgradivosti skroba, sastava
vlakana i proteina u hranivima. Davanje kabaste hrane pre koncentrata
izgleda da je bolje u većini situacija i, u skladu sa tim, treba davati
odgovarajući koncentrat.
Poseban problem predstavlja činjenica
da smeše koncentrata za krave (kakve se nalaze na našem tržištu, pravljene
prema važećem Pravilniku), iz navedenih razloga često ne odgovaraju
različitim situacijama u proizvodnoj praksi. Umesto da smanjuju
varijabilnost u proizvodnji - one je, svojim sastavom, još više povećavaju.
Zbog toga ih ne kupuju mnogi proizvođači koji uviđaju nedostatke takvih
smešâ. To je osnovni razlog što je tržište smešâ za krave relativno málo u
odnosu na druga. Međutim, to ne znači da tržište (proizvođači mleka) ne bi
postali zainteresovani za nabavku ovih smeša ukoliko bi se ponudili
koncentrati koji bi, zaista, omogućili da se dobije maksimalna proizvodnja
mleka.
Doc. dr Nenad Đordević,
Poljoprivredni fakultet Zemun
Prof. dr Goran Grubić, Poljoprivredni
fakultet Zemun
Izvor:
Euro farmer, # 7-8, Aranđelovac,
2006.
www.eurofarmer.net
Ljubaznošću:
www.cenzone-europe.com
|
