Ispitivanje probiotika Lacture i Microbond u ishrani nosilja
Dr Branislav Živković

 

Istraživanja po  koncepcijskom i marketinškom razvoju kompanije ”CENZONE TECH – EUROPE” Ltd, USA, su imala za cilj da se oceni mogućnost korišćenja aditiva probiotika Lacture i Microbond u ishrani nosilja.

 

Materijal i metod  rada

Ispitivanja su izvedena na jednoj privatnoj farmi nosilja u okolini Kruševca. Ogledom je obuhvaćeno ukupno 3500 nosilja za proizvodnju konzumnih jaja raspoređenih u dve grupe. Po ustaljenoj tehnologiji na farmi nosilja  24.03.2005. godine se pristupilo formiranju grupa odnosno početku ispitivanja.  Na osnovu standardnih kriterijuma,  u istom objektu životinje su raspoređene u dve grupe od po 1750 nosilja  odnosno na dva ishrambena tretmana (tab. 1). Ishrana životinja je bila po volji brašnastim smešama sa cca 16% sirovih proteina, tokom  eksploatacije tokom 40 hranidbenih dana (tab. 2).

Prva, kontrolna, grupa nosilja  je dobijala obrok standardnog sastava, koji se koristi na farmi nosilja.  Druga ogledna grupa nosilja je hranjena obrokom istog sastava  kome su   ukomponovani ispitivani probiotik Lacture i Microbond   u koncentracijama 1,5 kg/tona hrane Lacture i 0,4 kg/tona hrane Microbonda. Nosilje su tokom čitavog perioda ogleda hranjene po volji.

 

Tabela 1.

Plan ogleda sa nosiljama

 

Grupa

1 kontrolna

2 ogledna

Lacture, %

-

0,15

Microbond, %

-

0,04

Nosilje u ekploataciji

Hrane/grlo/dan

po volji

po volji

 

Ogled je trajao od 23.03.2005. do 01.05.2005. godine pri čemu su nosilje tokom ogleda držane grupno po 5 životinja u kavezu.

Kao kriterijumi za procenu dobijenih rezultata su poslužili sledeći pokazatelji: prosečna konzumacija hrane po hranidbenom danu, prosečna nosivost, prosečna masa jaja i potrošnja hrane nosilja po jedinici proizvoda odnosno snesenom jajetu, kao i ekonomska opravdanost korišćenja ispitivanih aditiva u smešama. Na kraju ogleda je na prosečnom uzorku registrovana telesna masa nosilja.

 

Tabela 2.

Hemijski sastav i nutritivna vrednost smeša u ogledu

 

Grupa

1 kontrolna

2 ogledna

Lacture, %

-

0,15

Microbond, %

-

0,04

 

%

%

Kukuruz

52,23

52,04

Pšenica

10,0

10,0

Sojina sačma

13,1

13,1

Suncokretova sačma

10,0

10,0

Riblje brašno

3,0

3,0

Kreda

8,7

8,7

Monokalcijum fosfat

1,7

1,7

So

0,27

0,27

Premiks za nosilje

1,0

1,0

Lacture

-

0,15

Microbond

-

0,04

Ukupno:

100,0

100,0

Din/kg

10,78

11,53

Nutritivna vrednost smeša, %

Me, MJ/kg

10,76

Sirovi protein

16,3

Sir. Mast

2,8

Celuloza

4,0

Pepeo

13,0

Kalcijum

4,0

Ukupni fosfor

0,72

Natrijum

0,20

Lizin

0,80

Metionin + cistin

0,60

Triptofan

0,20

Treonin

0,63

 

Statistička obrada podataka prirasta je obrađivana  klasičnim metodama statističke obrade, analizom varijanse a podaci između proseka t-testom.

 

Rezultati istraživanja

U ogledu je ispitivana mogućnost uvođenja probiotika Lacture i Microbond u ishrani nosilja za proizvodnju konzumnih jaja. Dobijeni razultati (tab. 3) su pokazali da je ostvarena sledeća proizvodnja.

 

I nedelja ogleda

Nije bilo bitne razlike u konzumaciji hrane između upoređivanih grupa. Druga, eksperimentalna, grupa nosilja je ostvarila veću proizvodnju jaja za  za neznatnih 0,3% u poređenju sa prvom, kontrolnom, grupom životinja.  Kontrolna grupa je proizvela jaje prosečne mase 65,3 grama, a eksperimentalna  za 0,8 grama ili 1,22% lakše jaje u poređenju sa kontrolnom grupom bez aditiva u hrani. Dodatak ispitivanih aditiva u hrani ogledne grupe je imao za posledicu nižu potrošnju hrane po snesenom jajetu za prosečno 1 gram ili 0,65% u odnosu na kontrolnu grupu nosilja na smeši bez dodatih aditiva.

 

II nedelja ogleda

U ovom periodu praćenja proizvodnje dodatak ispitivanih aditiva Lacture i Microbond je doveo do neznatnog povećanja prosečne konzumacije hrane koja je bila za 1 gram ili 0,69% veća nego kod kontrolne grupe nosilja. Međutim, nosivost kod ogledne grupe je bila viša za 3,77 procentualnih jednica ili 3,76% u odnosu na kontrolnu grupu nosilja hranjenih bez ispitivanih aditiva u smeši. Nije bilo razlike u prosečnoj masi jajeta između upoređivanih grupa životinja. U ovom periodu nosilje na obroku sa Lacture i Microbondom su trošile, čak 16 grama ili 11,11% više hrane po snesenom jajetu.

 

III nedelja ogleda

Nosilje su u trećoj nedelji kontrole imale jednaku konzumaciju hrane. Ogledna grupa nosilja je ispoljila i dalje tendenciju bolje nosivosti, koja je bila bolja za prosečnih 4,36 procentualnih jedinica ili  4,92% od one ostvarene kod kontrolne grupe. Takođe, prosečna masa jajeta  kod grupe na Lacture i Microbondu je bila za 0,4 grama ili 0,6% veća u ovom periodu proizvodnog ciklusa. U trećoj nedelji je dodatak Lacture i Microbonda u ishrani nosilja doveo do poboljšane potrošnje hrane po snesenom jajetu koja je bila niža za prosečnih 3 grama ili 1,84% u poređenju sa kontrolnom grupom.

 

Tabela 3.

Proizvodni pokazatelji nosilja u ogledu

 

Grupa

1 kontrolna

2 ogledna

Lacture+Microbond

-

+

I nedelja ogleda

Prosečna konzumacija hrane, grama

133

132

Nosivost, %

86,74

87,02

Prosečna masa jaja, grama

65,3

64,5

Potrošnja hrane/sneseno jaje, grama

153

152

II nedelja ogleda

Prosečna konzumacija hrane, grama

144

145

Nosivost, %

89,43

92,80

Prosečna masa jaja, grama

66,3

66,6

Potrošnja hrane/sneseno jaje, grama

144

160

III nedelja ogleda

Prosečna konzumacija hrane, grama

145

145

Nosivost, %

88,58

92,94

Prosečna masa jaja, grama

66,6

67,0

Potrošnja hrane/sneseno jaje, grama

163

160

IV nedelja ogleda

Prosečna konzumacija hrane, grama

146

145

Nosivost, %

89,79

92,28

Prosečna masa jaja, grama

67,0

67,0

Potrošnja hrane/sneseno jaje, grama

163

157

V nedelja ogleda

Prosečna konzumacija hrane, grama

146

145

Nosivost, %

87,52

91,63

Prosečna masa jaja, grama

67,0

67,3

Potrošnja hrane/sneseno jaje, grama

167

159

VI nedelja ogleda

Prosečna konzumacija hrane, grama

146

146

Nosivost, %

87,96

89,37

Prosečna masa jaja, grama

67,2

67,3

Potrošnja hrane/sneseno jaje, grama

166

163

Ceo ogled

Prosečna telesna masa nosilja, grama

1976

1963

Prosečna konzumacija hrane, grama

141

137

Nosivost, %

88,21

91,09

Prosečna masa jaja, grama

65,6

66,6

Potrošnja hrane/sneseno jaje, grama

160

150

 

IV nedelja ogleda

Prosečna konzumacija hrane je uvođenjem ispitivanih nutritivnih dodataka bila manja za 1 gram ili 0,68%. Proizvodnja jaja je i u ovom periodu bila za 2,49 procentualne jedinice ili 2,77% veća kod grupe životinja hranjenih aditivima u obroku. Prosečna masa jaja je bila ista kod upoređivanih grupa nosilja. Međutim, u četvrtoj nedelji eksperimenta je dodatak ispitivanih aditiva ispoljio veoma pozitivne efekte jer su nosilje trošile čitavih 6 grama ili 3,68% manje hrane po snesenom jajetu.

 

V nedelja ogleda

I dalje je postojala tendencija pozitivnih efekata korišćenja nutritivnih aditiva izražena u manjoj meri na konzumaciju hrane i masu jajeta, dok je kod nosivosti razlika u korist eksperimentalne grupe bila za 4,11 procentualnih jedinica ili 4,70% a za 8 grama ili 4,79% povoljnija kada se tiče potrošnje hrane po snesenom jajetu.

 

VI nedelja ogleda

U ovom kontrolisanom periodu, koji je trajao četiri dana, nije bilo razlike u konzumaciji hrane i prosečnoj masi jaja. Ovaj period karakteriše i dalje ali nešto manje izražena povećana nosivost (za 1,41 procentualnu jedinicu ili 1,60%) niža potrošnja hrane, za 3 grama ili 1,80% po snesenom jajetu.

 

Ceo ogled od 40 hranidbenih dana ogleda

Na kraju ogleda je uzorak od 20 životinja meren i pokazalo se da nije bilo bitne razlike u prosečnoj telesnoj masi upoređivanih grupa nosilja. Prosečna konzumacija hrane je bila za 3 grama ili 2,84% niža korišćenjem ispitivanih aditiva u hrani. Nosilje hranjene smešom u kojoj su ukomponovani Lacture i Microbond su proizvele za 2,88 procentualnih jedinica ili 3,26% više jaja u odnosu na kontrolnu grupu nosilja. Nije bilo razlika u masi jaja tokom ispitivanog perioda ogleda. Uvođenje ispitivanih aditiva u smeši je imalo za posledicu povoljniju potrošnju hrane za 10 grama ili 6,25% po jedinici proizvodnje odnosno snesenom jajetu u poređenju sa pokazateljem ostvarenim kod kontrolne grupe nosilja hranjenih smešom istog sastava ali bez dodatka ispitivanih aditiva.

 

Ekonomska analiza (tab. 4) opravdanosti korišćenja kombinacije aditiva Lacture i Microbond je pokazala  da se  cena smeše povećava za 6,77% u odnosu na cenu kontrolne smeše bez dopunskih ispitivanih aditiva. Podaci o vrednosti ostvarene proizvodnje ukazuju da se korišćenjem Lacture i Microbonda u smeši povećava proizvodnja za 4,84% u odnosu na pokazatelj ostvaren ishranom smešom bez dopunskih ispitivanih aditiva. Analizom vrednosti potrošene hrane po ostvarenoj proizvodnji pokazalo se da je korišćenje kombinacije Lacture i Microbonda nije imalo uticaja na cenu proizvodnje  u poređenju sa ishranom nosilja kontrolnom smešom.

 

Tabela 4.

Ekonomska analiza korišćenja ispitivanih aditiva u ogledu

         

Grupa

2

Nosilje u ekploataciji

Lacture + Microbond

-

+

Cena smeše, %

100,00

106,77

Vrednost realizovane proizvodnje jaja, %

100,00

104,84

Vrednost hrane/ sneseno jaje/jato, %

100,00

100,10

 

Zaključci

Ispitivana je mogućnost korišćenja aditiva probiotika Lacture u koncentraciji 1,5 kg/tona hrane i Microbond u koncentraciji 0,4 kg/tona hrane u ishrani nosilja. Ogled je izveden na ukupno 3500 nosilja u trajanju od 40 hranidbenih dana.

Na osnovu dobijenih rezultata mogu se izvesti sledeći zaključci:

Nije bilo bitne razlike u telesnim masama nosilja na kraju ogleda.

Prosečna dnevna konzumacija hrane kod kontrolne grupe na smeši bez ispitivanih aditiva je bila za 2,92% veća nego kod eksperimentalne grupe nosilja.

Uvođenje ispitivanih aditiva je dovelo do povećanja nosivosti sa 88,21% na 91,09% kod eksperimentalne grupe životinja.

Nije bilo razlike u masi jajeta između kontrolne, 65,6 grama i ogledne, 66,6 grama, grupe životinja.

Eksperimentalna grupa nosilja, na aditivima u smeši, je potrošila za  6,25% MANJE hrane po snesenom jajetu u poređenju sa kontrolnom grupom životinja.

Ishrana nosilja smešom sa ispitivanim aditivima je povećala vrednost proizvodnje za 4,84%.

Analiza proizvodnje preko potrošene hrane po jedinici proizvoda je pokazala da korišćenjem ispitivanih aditiva nije bilo uticaja na  troškove proizvodnje  u poređenju sa troškovima kod nosilja hranjenih smešom bez ispitivanih aditiva.

 

Izvor:

www.cenzone-europe.com