Fizičke karakteristike komponenti u smeši utiču na kvalitet mešanja (veličina čestica, oblik, gustina, higroskopnost i elektrostatički naboj). Osim naučnika, malo ko obraća pažnju na ovo...

Podmladak domaćih životinja i živina su posebno osetljivi na loše izmešanu hranu zbog male količine smeše u obroku a velike potrebe za njenim kvalitativnim pokazateljima. Da bi se postigle optimalne proizvodne performanse u proseku populacije ovako osetljivih grla, svaki zalogaj hrane, doslovno, mora imati sve predviđene sastojke u pravilnom odnosu. Ukoliko se ovi kriterijumi ne zadovolje mora se povisiti sigurnosna granica kritičnih (najvažnijih) sastojaka da se smanji verovatnoća opadanja nivoa proizvodnje. Samim tim je i ishrana skuplja a i verovatnija je pojava nepravilne distribucije delikatnih sastojaka po grlu i eventualno trovanje zbog predoziranja posebno mikro ingredijenata (vitamini, minerali, dozvoljeni stimulatori...).

Naučnici već odavno upozoravaju da, iako je teško izvodljivo, treba činiti napore da se i u svakodnevnim proizvodnim uslovima obrati veća pažnja na uniformnost čestica hrane. Samo tako se može postići optimalno iskorišćenje skupih komponenti hrane od strane grla i postići poželjna profitabilnost. U ovom pogledu naročito se ističe Državni univerzitet Kanzasa u SAD (Kansas State University/USA). Istraživanjima je potvrđeno da je moguće, uz odgovarajuću tehnologiju, izmešati tečne i suve sastojke u visokom stepenu homogenosti sa niskim koeficijentom varijacije u većem broju eksperimentalnih posmatranja (izdvajaju se istraživanja kvaliteta mešanja aminokiselina, uključujući metionin i lizin, gde su postignuti ohrabrujući rezultati). Istraživanja ovog tipa se provode unatrag tridesetak godina.

Ispitivanja na tovnim piladima do 28. dana starosti u pogledu prirasta i konverzije proteina pokazuju da se značajno pogoršavaju ovi parametri već u intervalu od 10-20% koeficijenta varijacije(CV) u odnosu na kontrolnu smešu visoke homogenosti mešanja (eksperimentalna smeša). Procenjujući efekte uzastopnih ogleda sa tri stepena homogenosti smeše (loša, osrednja i odgovarajuća) došlo se do zaključka da je bolja proizvodnja kod višeg stepena kao i da se ne može ostvariti tzv. kompenzatorni efekat na nivo proizvodnje ukoliko se prelazi sa nižeg na viši stepen homogenosti. Ovo je fiziološki posve opravdano jer brojleri uvek ostaju na nivou vrlo osetljivog podmlatka. Homogenost čestica hrane nema veći uticaj na mortalitet grla.

Dužina mešanja hrane ima pozitivan uticaj na povećanje homogenosti smeše što se posebno povoljno odražava u ishrani odlučenih prasadi. Ovaj uticaj je daleko manji kod tovljenika u završnoj fazi tova. Ovo je i praktična preporuka da treba obratiti pozor na ishranu mlađih svinja da bi se povećani troškovi uspešnije kompenzirali u starijem uzrastu grla uz manje proizvodne rizike. Ovde se zapaža, zbog dužine proizvodnog procesa, veća mogućnost za lakše i sigurnije ostvarivanje profita uz veću kontrolu tehnološkog procesa što nije slučaj kod brojlera.

Međutim, u zavisnosti od primenjene metodologije testiranja uniformnosti čestica, dešava se pod izvesnim okolnostima da ni CV do 20% ne pogoršava proizvodne karakteristike brojlera. Ove razlike se javljaju u zavisnosti od primenjenih test markera (joni hlora i natrijuma, dodate obojene čestice gvožđa). Najbolji test kvaliteta mešanja je distribucija dodatih aminokiselina, obično metionina i lizina.

Mešanje nije jedini faktor koji može da povisi ili snizi uniformnost čestica smeše. Osim standardnih grešaka kod merenja sastojaka pred mešanje dekomponovanje čestica i segregacija (raslojavanje) se često događaju prilikom uvrećavanja i transporta smeše. Posebno je negativan uticaj na kvalitet sastojaka i njihove fizičke karakteristike vraćanje smeše natrag u mešalicu radi dorade.

Fizičke karakteristike sastojaka smeše mogu dramatično da utiču na kvalitet mešanja i segregaciju čestica. Na svu sreću, mali je broj ovih parametara koje treba pratiti: veličina čestice, njen oblik, gustina, higroskopnost i elektrostatičke osobine. Pored velikog uticaja na kvalitet kompletnih smeša za mlade životinje i živinu posebno je izražen uticaj kod sastavljanja premiksa. Zato je potrebno stalno kontrolisati svaku novu šaržu kupljenih sastojaka kao i dobavljače. Ovi podaci služe za redovno ažuriranje kompjuterskih programa za formulisanje smeša da bi se dostigla željena uniformnost čestica u krajnjem proizvodu (više nego ikada, u svetskim okvirima posmatrano, dolazi do izražaja jezik velikih brojeva u proceni).

Na primer, upotrebom spektroskopije (near-infrared reflectance spectroscopy/NIRS) moguće je za jedan minut dobiti valjanu analizu proteina, aminokiselina, masti i vlage. Ovi podaci služe za klasiranje sastojaka prema kvalitetu. Samim tim je moguće kontrolisati, računarom, uniformnost čestica te dobiti krajnji proizvod standardnijeg kvaliteta za koji se može dati veća garancija i ostvariti, sledstveno ovom, bolja prodaja na tržištu.

Testiranje smeše

Stručnjaci se većinom slažu da je koeficijent varijacije mešanja koristan pokazatelj. Smatra se da bi proizvođači gotovih smeša mogli da postignu nivo od 5% CV ili još manje. U svakom slučaju, CV nije savršena mera jer na njega utiče veći broj varijabli (promenljivih) koje zavise od vrste smeše. Na primer, teže je postići 5% CV za sastojak dodat u odnosu 1:1x10⁵ naspram 1:1x10⁴. Na CV utiče i veličina čestica, njihov međusobni odnos po veličini kao i broj dodatih sastojaka. Ovo sugeriše da se mogu dobiti različiti rezultati u zavisnosti od primenjene metodologije čak i da su ostale varijable nepromenjene.

Praktična je preporuka da se koriste markeri (test sastojci) čija veličina čestica i gustina odgovaraju ostalim mikro ingredijentima smeše. Pošto redosled i tehnologija dodavanja tečnih i čvrstih mikro sastojaka u mešalicu ima uticaj na kvalitet mešanja testiranje može da ujednači ove razlike.

Od važnosti je veličina uzorka i njihov broj. Jedna od evropskih procedura zahteva minimum 10 uzoraka od po 20 grama uzetih na 10 mesta u mešalici. Za količinu preko 2 tone taj broj je veći.

Generalno gledano, što je veličina uzorka manja to je test strožiji. Mala veličina uzorka je posebno važna za testiranje smeša za životinje koje konzumiraju malu količinu hrane.

U razvijenim zemljama metode testiranja se mogu dobiti od dobavljača mikro sastojaka koji su zainteresovani da se njihovi proizvodi što pravilnije primene u praksi.

Kako vreme ide, praktično mešanje sastojaka sve više postaje naučno, sve je manje improvizacija, što podrazumeva i odgovarajuću opremu (od mešalice do elektronske opreme za terensko testiranje).