Nezavisno radeći, naučnici Francuske i USA došli su do sličnih rezultata: smanjenje dodatog fosfora u obroku i prirodnija ishrana grla povećava mlečnost i smanjuje troškove proizvodnje... Akcent je na zaštiti životne okoline...

Najnoviji napori u proizvodnji mleka dolaze iz razvijenih zemalja koje, uprkos velikoj mlečnosti grla, ne odustaju od unapređenja. Istraživanja pokazuju da je potrebno smanjiti učešće egzogenog fosfora u obroku muznih grla u odnosu na preporuke NRC* i INRA** iz protekle dekade. Ovo je izazov za stručnjake-praktičare, da dostignuća nauke primene u praksi. (NRC*=National Research Council/USA; INRA**=Institut National de la Recherche Agronomique/France.)

Jedan od ključeva za smanjenje upotrebe dodataka hrani na bazi fosfora je drugačiji pristup zaštiti čovekove okoline. Naime, porastom mlečnosti goveda i broja muznih grla rasla je i proizvodnja organskog đubriva za kojim nemaju dodatnu potrebu ratarske kulture. Upotreba prekomerne količine egzogenog fosfora u ishrani ogromnog broja muznih grla može dovesti do velikog zagađivanja tla i kapilarnog potencijala vodotokova te snižavanja kvaliteta ratarskih/povrtarskih kultura.

Na istoj površini zemljišta povećava se broj visoko proizvodnih grla što ne može dugo da traje. Ovde je u pitanju disproporcija proizvodnje đubreta i nedostatka tržišnih uslova za plasman kvalitetnog, obrađenog gnojiva (ovu tendenciju sam primetio na izvesnim velikim farmama tokom 1994. godine u Serbiji a slika je iz tog peroda – prim. autora). Na slici je potrebno primetiti malu količinu slame ispod muznog grla na kvalitetno obrađenom podu štale i osoku koja slobodno otiče u odvod iza grla gde se skuplja bez suvišne suve materije u sadržaju (grla su čista i dobrog zdravstvenog statusa). Ove ekskremente je lakše obraditi i plasirati na tržištu kao proizvod.

Osim u onečišćenju okoline, cena prevelikog učešća fosfora u obroku izražava se u finansijskom gubitku od 100 miliona US$ u Americi i nepotrebnoj proizvodnjoj 200 000 tona otpadnog fosfora u izmetu preživara u Francuskoj, respektivno na godišnjem nivou.

Imajući ovakvo stanje u vidu naučnici su postavili pitanje: zašto je industrija stočne hrane na obe strane Atlantika prihvatila za 25% više učešće fosfora nego što su preporuke iz osamdesetih godina prošlog stoleća (obroci danas sadrže, prosečno, 4,5 grama fosfora po kilogramu suve materije hrane - 4,5gP/kgSM). Odgovor leži u interpretaciji podataka da više učešće fosfora u hrani može sprečiti izvesne manjkavosti u plodnosti muznih grla (podaci potiču iz ’40. i ’50-ih godina) unatoč nižem % fosfora korišćenom u tim ogledima. [Grla su bila hranjena senom i slamom, uz minimalnu upotrebu žitarica, sa prosečnom mlečnošću od 12 kg/dan, bez dodavanja vitamina D. Preporučeno učešće fosfora je bilo 3,9gP/kgSM (slično preporukama iz ’80-ih). Ove preporuke su značajno niže u odnosu na 4,5gP/kgSM danas.] Zaključeno je da je u pitanju mit o delotvornosti viška fosfora na plodnost jer su skorašnja istraživanja pokazala da je dovoljno 3,0gP/kgSM.

Istraživanja iz 2002. godine daju jasniju sliku o razlozima i potrebi dodavanja fosfora obroku. U njima je akcent pomeren na sagledavanje mikrobiološke funkcije u buragu/rumenu. Potrebe mikroorganizama su 4,0gP/kg svarljive organske materije što predstavlja nešto manje od 3,0gP/kgSM uobičajenog obroka. Međutim, ovakav nivo se ne postiže normalnom ishranom, naprotiv – viši je. Poređenja radi, podizanje učešća fosfora sa 3,4gP/kgSM na 5,7gP/kgSM kao i 3,7gP/kgSM na isti nivo ne uzrokuju povećanu mlečnost kao ni poboljšanje reproduktivnih pokazatelja (pojava estrusa, na primer). Istraživanja su bila opsežna i obuhvatila su 237 muznih grla tokom 23 nedelje laktacije.

Slične podatke daju i holandski autori uz napomenu da je nivo fosfora u evropskim proučavanjima niži od američkih (verovatno se radi o uticaju tržišta na održavanje ekstremne proizvodnje).

Najnovije preporuke

Sledeći normativi se mogu upotrebiti na govedarskim farmama Vojvodine zbog visokog rasnog potencijala i dobrih zootehničkih uslova.

NRC preporučuje za odrasle (65 meseci stare) Holstein krave, telesne mase 680 kg koje proizvode 3,5% mlečne masti i 3,0% proteina u kilogramu mleka, sledeće odnose fosfora i mlečnosti: 3,2-3,5-3,6-3,8gP/kgSM za proizvodnju mleka od 25-35-45-55kg/dnevno, respektivno. (Nezahvalno je upoređivati biološke kapacitete grla ali smatram da će napredni stočari pronaći meru i odnos tokom poređenja.)

Autori preporuka smatraju da se proizvođač treba kretati u uskom okviru od 3,2-3,8gP/kgSM. Takođe, preporučuju grupisanje krava po mlečnosti da bi se uspostavila što uža razlika između tabelarno datih potreba u fosforu i stvarnih potreba većeg broja grla.

Prava svarljivost fosfora u hranivima

Istraživanja fiziologije varenja krupnih i sitnih preživara u Svetu se sve više kreće u smeru minucioznih analiza koje uzimaju u obzir pravu svarljivost i ispravnije odnose potreba za pojedinim činiocima u obroku.

Francuski podaci prave svarljivosti ukupnih fosfata iz hraniva za preživare se kreću na nivou od 65% pa do 68% u delikatnijim analizama.

Prosečni procenat svarljivosti fosfata u hranivima: žitarice(75), sporedni proizvodi mlinske industrije(68), uljane pogače(68), mahunarke(65), trave i silaža(66), riblje brašno(85) i rezanci šećerne repe(90).

Realnim se smatra prosečna svarljivost od 64% iz prosečne mešavine hraniva dok su trave procenjene na 70%.

Zaključak

Naši farmeri i vlasnici mešaonica stočne hrane kupili su, do sada, dovoljno kompjuterskih programa za optimizaciju krmnih smeša te je, u narednom periodu, nužno izvršiti korekcije tabelarnih podataka. (Uobičajeno je da prodavac programa, s vremena na vreme, učini neophodne korekcije.)