Žive ćelije kvasca, prirodni bioregulator
J. F. Wu, Ph.D., R. R. Stanoylovic, Ph.D.

 

Žive ćelije kvasca su široko rasprostranjene u prirodi, a u ljudskoj upotrebi su nekoliko hiljada godina. Obično se vezuju za pravljenje vina, piva, fermentirano povrće ili umake, kao i za pekarske proizvode.

Žive ćelije kvasca se klasifikuju kao jednoćelijski sojevi kvasca i nisu stalni stanovnici u organizmima domaćih životinja. Ipak, izolovane su iz digestivnog trakta mnogih životinja među kojima je i muzna krava. Među izolovanim sojevima kvasca, nekoliko sojeva koji pripadaju vrsti Saccharomyces cerevisiae se razlikuju po izraženoj aktivnosti šećerne fermentacije i visokim nivoima hranljivih materija.

Žive ćelije kvasca su deo ishrane muzne stoke više od pola veka, a primena istih se naglo povećava poslednjih nekoliko godina. Žive ćelije kvasca upotrebljene u ovu svrhu su ili nusproizvodi etanološkog vrenja pivarske industrije ili su nastali uzgajanjem u prisustvu kiseonika. Imajući u vidu da ćelije kvasca sadrže mnoštvo aminokiselina koje čine 40% ukupnog sadržaja, njihova hranljiva vrednost je visoka. S obzirom na to da i u malim količinama moćne ćelije živog kvasca mogu da poboljšaju proizvodne rezultate muzne stoke, ćelije kvasca bi takođe trebalo smatrati bioregulatorima. Korist od upotrebe dodatka na bazi živih ćelija kvasca kod muzne stoke se ogleda u:

1) povećanoj proizvodnji mleka

2) povećanom sadržaju mlečnih proteina i masti u mleku

3) povećanoj konzumaciji suve materije

4) povećanoj telesnoj masi kod mladih teladi.

 

Prema tome, hrana na bazi živih ćelija kvasca je postala trend na većini stočnih farmi zapadnih zemalja. Prema izveštaju Američkog udruženja službenika za kontrolu ishrane (Association of American Feed Control Officials – AAFCO), postoji 10 različitih vrsta proizvoda na bazi kvasca koji se momentalno svrstavaju u hranu za životinje.

Najznačajniji proizvodi na bazi kvasca su živi suvi kvasac, suvi kvasac na bazi Torula, pivarski suvi kvasac i kulture živih ćelija kvasca. Među ovih deset proizvoda na bazi kvasca, samo živi suvi kvasac i kulture živih ćelija kvasca imaju moć fermentacije, dok kod ostalih ova osobina izostaje. Kultura živih ćelija kvasca je suvi proizvod koji se ne sastoji samo od suvog živog kvasca, nego i medijuma u kome je uzgajan.

Poslednjih godina, zahvaljujući obimnim in vitro istraživanjima Saccharomyces cerevisiae, veliki broj proizvođača dodataka hrani i animalnih nutricionista je prihvatio njegovu upotrebu, u cilju poboljšanja proizvodnje muzne stoke. Sada na tržištu većina aditiva na bazi kvasca, koji imaju različita imena, potiču od mnogih sojeva ovih mikroorganizama.

 

Za bolji protok materija

 

Smatra se da kvasac, koji je posebna vrsta bioregulatora, prevashodno deluje u buragu (rumen), a manje u post-ruminalnom digestivnom traktu. Iako se dodaci na bazi kvasca koriste već mnogo godina, malo pažnje je posvećeno kvascima u buragu. In vitro istraživanja u ovoj oblasti se još uvek obavljaju na zastareli način, pa se malo zna o pravim mehanizmima dejstva. Neki rezultati eksperimenata koji se ovde navode mogli bi pomoći da se shvati kako kvasac funkcioniše u digestivnom sistemu krave.

 

1) Modifikovanje pH buraga

Jedna od prednosti koju dodatak na bazi kvasca daje životinjama je ta što, prilikom varenja ugljenih hidrata, stvara optimalne uslove u buragu, a to dovodi do snižavanja pH u istom. Uključivanje dodatka na bazi kvasca u ishranu smanjuje pad pH vrednosti. Pošto kvasac ne može da asimilira ove kiseline kao izvor ugljenika za razvoj, zaključak je da kvasac stimuliše neke, posebne, mikroorganizme u buragu koji koriste ove kiseline i time podižu nivo pH vrednosti.

2) Povećana proizvodnja propionske kiseline u buragu

Velike količine nusproizvoda propionata pronađene su u buragu muzne stoke koja je hranjena kulturama kvasca. Ovo pokazuje da se veći procenat metaboličkog vodonika (H+ ) koristi u prozvodnji propionata nego u proizvodnji metana (CH4), čime se postiže bolje iskorišćavanje hrane.

3) Povećanje raspoloživosti metala

Kvasac može da apsorbuje helatne forme mikroelemenata hrane uključujući magnezijum, cink, bakar, mangan, selen, kobalt i kalijum - čineći ih biološki dostupnim. Ti mikroelementi se povezuju sa razvojem i otpornošću životinja prema bolestima.

4) Stimulisanje razmnožavanja i aktivnosti anaerobnih bakterija u buragu

Kvasac poseduje prirodnu, primamljivu, aromu koja može poboljšati ukus hrane i tako povećati njeno konzumiranje. Kvasac, takođe, sadrži kompleks vitamina B, mnoge aminokiseline i nepoznate faktore rasta koji su ograničavajući faktori rasta za neke anaerobne bakterije koje se mogu naći samo kod preživara. Gore pomenute komponente oslobađaju se u buragu posle autolize kvasca. Broj izvesnih anaerobnih bakterija u buragu, uključujući celulolitičke i hemicelulolitičke bakterije, može se povećati do 10 puta kada se muzna stoka hrani kulturama kvasca, što dovodi do povećanog varenja celulozne biomase. Osim toga, aminokiseline - oslobođene razgradnjom (lysis) ćelijskog zida bakterija – odlaze u post-ruminalni deo digestivnog trakta i služe kao izvor proteina za životinju.

5) Poboljšanje protoka hranljivih materija iz buraga u creva, kao i povećanje apsorpcije hranljivih materija.

 

Uputstva za upotrebu dodataka

 

Kako je u buragu blizu 39°C, a pritom je to i anaerobna sredina, pa stoga nema pogodnosti za umnožavanje kulture kvasca, uspeh ili neuspeh dodataka u ishrani muznih goveda zavisi od količine i kvaliteta kulture kvasca koje se koriste.

Prvo, izbor soja je veoma važan.

Drugo, s obzirom da kulture kvasca sadrže živi kvasac obogaćen prisustvom medijuma u kome rastu (vitamini, minerali, faktori rasta), njihova proizvodnja u uzgoju stoke bi trebalo da bude bolja od učinka preparata koji sadrže suvi živi kvasac.

Još jedna stvar koju treba istaći je da je živi kvasac bioregulator, dok neaktivirani nije.

Zbog toga što kultura kvasca sama ne daje najbolje rezultate, da bi se postigli dobri rezultati potrebno je kombinovati kulture kvasca sa manan-oligosaharidima koji vezuju patogene bakterije i poboljšavaju imunitet, beta glukanom koji se dobija iz pečuraka (ne iz kvasca), i korisnim bakterijama. Sinergičkim efektima kulturâ kvasca sa ovim, dodatnim, sastojcima postižu se optimalni rezultati.

 

Razvoj

 

Upotreba kulturâ kvasca kao bioregulatora, u ishrani muznih goveda, napravila je veliki proboj u primeni prirodnih proizvoda u proizvodnji stočne hrane. Pored Saccharomyces cerevisiae, neke druge kulture kvasca ili gljivica koje nisu štetne, a mogu da odgovore sledećim zahtevima, takođe imaju izgleda da budu upotrebljene kao dodatak hrani:

1) da nisu štetne ni za ljude ni za životinje

2) da su lake za uzgoj i razmnožavanje in vitro

3) da poseduju izraženu moć fermentacije ugljenih hidrata

4) da mogu podneti temperaturu od 39°C 5)

da su izvor vitamina, posebno B kompleksa

6) da su visokosvarljivi proizvodi dejstva enzima

7) da su kompatibilni sa drugim mikroorganizmima u buragu

8) da mogu da se razmnožavaju u buragu.

 

Izvor:

Euro farmer, # 1-2, Aranđelovac, 2005.

www.eurofarmer.net

Ljubaznošću:

www.cenzone-europe.com