Dobrobit životinja u intenzivnim sistemima gajenja
Stela Strsoglavec, dipl. inž.

 

Većina životinja čije se meso koristi u ishrani ljudi, danas se gaji u intenzivnim sistemima. Savremeni načini proizvodnje doneli su i nove probleme. Potisnute su bolesti životinja prouzrokovane bakterijama, virusima, gljivicama, parazitima i sl., ali su se zato pojavili zdravstveni problemi prouzrokovani greškama u tehnološkom procesu proizvodnje, tzv. tehnopatije.

Tretiranje domaćih životinja kao robe, uprkos brojnim dokazima da, poput ljudi, i one osećaju strah, bol i  patnju, i uz povećanu svest da savremena proizvodnja utiče ne samo na dobrobit životinja već i na kvalitet njihovih proizvoda, osnovni su razlozi sve glasnijih inicijativa za zaštitu dobrobiti životinja.

Kada se zapitamo šta tačno znači stanje dobrobiti, iako ga svako od nas poznaje, odgovor je uvek subjektivan. To je ujedno i osnovni razlog što su pogledi na dobrobit životinja veoma različiti pa samim tim postoji i veliki broj definicija ovog termina.

Pojedini stručnjaci smatraju da je jedan od razloga što je veoma teško definisati dobrobit i taj što još uvek ne postoje precizni jezički izrazi kojima bi se ocenjivalo stanje dobrobiti. Recimo, ako čovek kaže da se oseća loše, jedan od razloga može biti glad, ali osećati se gladnim ni u kom slučaju ne znači da je dobrobit ugrožena. Međutim, ako se radi o hroničnom gladovanju koje ima za posledicu promenu  fiziološkog stanja organizma, možemo reći da je narušena dobrobit, a kao posledica toga, i zdravstveno stanje.

Postoje takođe i mišljenja da umesto o dobrobiti treba govoriti o stepenu  patnje. Patnja je stanje suprotno od stanja dobrobiti i najčešće se definiše kao dugotrajan neprijatan osećaj izazvan stimulusima kao što su strah, bol ili frustracija. Patnja direktno utiče na zdravstveno stanje životinje, a kod domaćih životinja i na produktivnost.

     

PROCENA DOBROBITI

     

Podsetimo se dve najšire prihvaćene definicije dobrobiti :

     

• Dobrobit je stepen prilagođenosti životinje na uslove koji joj omogućavaju kvalitetan život.

• Dobrobit je stanje potpunog mentalnog i fizičkog zdravlja, pri čemu je životinja u harmoniji sa svojom okolinom.

     

Polazeći od ovih postavki, sledeći logičan korak je pitanje kako proceniti dobrobit, odnosno kako da znamo da li dobrobit ugrožena ili ne.

Uprkos postojanju velikog broja različitih mišljenja svima je zajedničko da treba procenjivati kako fiziološki (fizički) tako i psihološki (mentalni) status organizma.

     

Fiziološki status u kome je dobrobit zadovoljena predstavlja stanje životinje u odsustvu bolesti i povreda ili stanje kliničkog zdravlja.

To znači da životinja ne sme da ima nikakve vidljive povrede tela, ne sme da ispoljava simptome nikakvih bolesti, mora da ima dobre proizvodne parametre a pokazatelji fiziološke funkcije organizma moraju da budu uobičajeni za vrstu, uzrast, pol, i proizvodnu namenu.

     

Psihološki status sastoji se od nekoliko komponenti:

Dobro zdravstveno stanje i fizička kondicija

Kao i za ljude i za životinje važi izreka „U zdravom telu zdrav duh”

Ispoljavanje oblika ponašanja karakterističnih za vrstu

Uprkos domestifikaciji, svaka vrsta domaćih životinja sačuvala je posebne oblike ponašanja naslednog karaktera, pa veliki broj stručnjaka zastupa tezu da dobrobit postoji ako životinja ispoljava te oblike ponašanja. To može biti potreba za izgradnjom gnezda, potraga za hranom, izolacija tokom partusa, ali i potreba za kontaktom sa drugim pripadnicima svoje vrste, odnosno socijalno ponašanje. Ako životinja ima jaku potrebu za socijalnom interakcijom sa pripadnicima svoje vrste, onda pokušaj da se prilagodi na bokseve za individualno držanje može za posledicu imati povećanje frustracije ili druge psihološke probleme čiji je krajnji ishod patnja.

Zato se danas najviše primedbi stavlja upravo na one načine i sisteme gajenja životinja, pri kojima one ne mogu da ispolje svoje urođene oblike ponašanja.

Odsustvo distresa 

Svaki uticaj kome je organizam izložen, bilo da dolazi spolja ili iz samog organizma, predstavlja distres. To može biti strah zbog promene mesta boravka ili zbog grubog postupanja, bol izazvan nekom povredom ili bolešću, frustracija zbog nemogućnosti da se zadovolji neka prirodna potreba i sl.

Potpuno odsustvo distresa je nemoguće, i ovde se pre misli na nepostojanje dugotrajne izloženosti nekim negativnim uticajima, jer prolongirani negativni uticaji dovode do izmena kako mentalnog, tako i fiziološkog stanja.

Sposobnost životinje da se sa lakoćom prilagodi na uslove života

U prirodi je svakog živog bića prilagođavanje, i to je, prema teoriji Čarlsa Darvina o nastanku vrsta, osnov biološkog opstanka.

Domaće životinje u intenzivnim sistemima gajenja, suočene sa   ograničenim mogućnostima da na prirodan način zadovolje svoje potrebe i sa ograničenim životnim prostorom, mogu da se prilagođavaju samo do određene granice. 

Kada se ta granica pređe, tj. životinja ne može da se prilagodi na uslove sredine, dolazi u stanje tzv. naučene bespomoćnosti. Tada počinje da ispoljava patološke oblike ponašanja - ili apatija (ravnodušnost), ili  beskrajno ponavljanje naizgled besmislenih radnji - griženje šipki, stalno pomeranje glave sa jedne na drugu stranu ili gore dole, žvakanje na prazno, igranje jezikom i sl. U težim slučajevima, može doći do samopovređivanja usled beskrajnog ponavljanja radnji koje su sastavni deo čišćenja tela.

Ova pojava naziva se stereotipija. Kod divljih životinja u Zoo vrtovima najočigledniji primer je neprestano kretanje u kavezu (setite se izreke - ponaša se „kao lav u kavezu”).

Zato se smatra da na osnovu ispoljenosti patoloških oblika ponašanja ne može da se donese ocena o stepenu dobrobiti, već samo zaključak da je kod takvih životinja dobrobit potpuno ugrožena.

 

Dipl.inž. Stela Strsoglavec

Stručni saradnik za pitanja dobrobiti farmskih životinja

NVO ORCA