kajmak - skorup

Alternativna upotreba mleka
Đorđo Dušanović Pasello, dipl.inž.

 

Alternativna upotreba mleka se može koristiti kako u prehrambenoj industriji, tako i u drugim neprehrambenim granama. Ovo kratko predstavljanje navodi neka od neprehrambenih upotreba mleka.

Iz mleka se najčešće koriste bioaktivni proteini (belančevine) i peptidi, određeni lipidi (masti) i laktoza (mlečni šećer). Već više od decenije interesovanje je fokusirano na antimikrobne sastojke mleka i surutke. U Švedskoj su pronađeni i razvijeni određeni procesi koji omogućavaju korišćenje sastojaka iz mleka i surutke. Buduće mogućnosti proizvodnje farmaceutskih sastojaka i proizvoda iz mleka uključuju modernu biotehnologiju, a posebno genetski inženjering. Uvođenjem, introdukcijom, ubacivanjem gena drugih vrsta u krave, moguće je recimo proizvesti humane, ljudske proteine (transgene krave).

 

Kravlje mleko predstavlja, a u buduće će još i više predstavljati, bogatu sirovinu za izradu mlečnih proizvoda, tradicionalnih ali i novih. U ekspanziji su izučavanja u proizvodnji i širenju mlečnih fermentisanih napitaka, tipa jogurt, kefir, koji već sada ubacuju pojedine korisne mikroorganizme u naš gastrointestinalni trakt (organe za varenje). U budućnosti će to biti nove kombinacije korisnih bakterija i gljivica, sa ciljem da se proizvodi zdrava hrana, hrana koja će pored nutritivnog dejstva posedovati zaštitno, preventivno ili blagotvorno, terapijsko dejstvo.

Upotreba mleka i surutke ili komponenti se već više decenija sa uspehom koriste u industriji prehrambenih proizvoda (kao: hleba i peciva, keksa i slatkiša itd.). Uvođenje mleka, surutke ili njihovih sastojaka u hranu, dovode do porasta kvaliteta i ukusnosti hrane, što dovodi i do ostvarivanja veće potrošnje, boljih cena i većih zarada.

Modifikacija, promena kvaliteta mleka ili upotreba komponenti mleka je sve interesantnija.

 

Alternativna upotreba mleka se može definisati kao:

- Proizvodnja novih vrsta hrane, bezbedne, zaštitne hrane.

- Sastojci mleka u postojećoj prehrambenoj industriji.

- Modifikacija, promena sastava mleka ili određenih komponenti mleka.

- Izolacija izdvajanje sastojaka mleka i njihova upotreba u neprehrambenim industrijama.

- Biotehnologije i stvaranje genetski modifikovanih krava.

 

Mleko je bogato sastojcima koji igraju različite uloge u ljudskom organizmu. Neki sastojci se već koriste u neprehrambenim industrijama, kao što su farmaceutska, kozmetička, ili kao čiste hemijske komponente.

Zanimljivi sastojci i njihova upotreba navedeni su u sledećoj tabeli (Dyonisius, 1991.). Kao što se vidi mleko se može proizvoditi i u sasvim druge svrhe nego što smo to navikli. Zbog toga će u budućnosti doći do promena rasnog sastava goveda, do ciljne ishrane i drugačijih načina držanja.

 

Tabela 1.

Primeri sastojaka mleka i njihova upotreba

 

Sastojak - jedinjenje

Upotreba - delovanje

laktoferin

antibakterijsko

laktoperoksidaza

antibakterijsko

imunoglobulini

antimikrobno

bioaktivni peptidi

metaboličke regulacije (varenje)

faktori rasta

rast ćelija / reparacija tkiva

masne kiseline kratkih lanaca

ishrana

vezane masne kiseline

regulacija viskoznosti

fosfolipidi (sfingomijelin)

zaštita membrana

holesterol

biohemijska upotreba

laktoza

lekovi, proizvodnja tableta

 

Antibakterijski proteini kao laktoperoksidaza i laktoferin izučavaju se već decenijama (Reiter, 1985.).

Procesi izolacije i korišćenja sastojaka iz surutke su veoma interesantni i profitabilni.

Korišćenje imunoglobulina mleka nalazi primenu u medicini i veterini, u preventivne i terapijske svrhe.

Određeni proteini, kazeini fosfopeptidi se koriste u borbi protiv kariesa zuba.

Masnoća mleka je kompleksna i sastoji se od mešavine sastojaka. Mleko sadrži više od 500 različitih masnih kiselina. Koriste se u različite biološke svrhe. Pojedini se koriste u proizvodnji farmaceutskih proizvoda.

Fosfolipidi kao sfingomijelin se koriste u farmaceutskoj industriji.

Holesterol se takođe sa uspehom koristi u finim biohemijskim procesima.

Laktoza se koristi takođe u farmaceutskoj industriji, često u formulacijama tableta.

 

Mleko sadrži više antibakterijskih proteina. Dva od njih, laktoperoksidaza i laktoferin se u kravljem mleku nalaze u malim količinama, 15-50 mg/l, ali se kao prirodne antibakterijske materije koriste izdvajanjem iz surutke koja preostaje posle proizvodnje sireva, jonskom hromatografijom. Surutka sadrži najviše laktoze i serumskih proteina, koji se iz nje mogu izdvojiti. Od ugljenohidratne frakcije se može proizvoditi etanol.

 

Moderna biotehnologija, kao genetski inženjering, u budućnosti može predstavljati potencijal za proizvodnju specifičnih proteina iz kravljeg mleka. Tako su stručnjaci iz Holandije (Krimpenfort, 1993.) pre petnaest godina stvorili transgene, genetski modifikovane krave koje proizvode humani, ljudski laktoferin.

Mleko kao sirovina predstavlja neprocenjivu vrednost. Budućnost je u rešavanju mnogih tehničkih problema ali i više etičkih normi i zakonskih regulativa, pre nego što se mleko transgenih krava bude industrijski proizvodilo i široko komercijalizovalo.

 

Autor:

Đorđo Dušanović Pasello

- dipl.inž. poljoprivrede - stočarskog smera (Novi Sad, Srbija)

- dipl. doktor fakulteta nauka o gajenju životinja (Udine, Italija)

- specijalista veštačkog osemenjavanje koza (Poitiers, Francuska)

 

GAUS Agencija

Banatska 4 A

21000 Novi Sad, Srbija

Tel./Fax: +381 021 63 22 015

Mobil: +381 (0)64 684 62 64

Mobil: +381 (0)64 295 40 06

E-mail: pasello@EUnet.yu

VAŽNO: Rad sa strankama isključivo uz prethodnu najavu telefonom.

Radnim danima, od 9 do 12h i od 16 do 19h.

 

- konsalting i menadžment

- solarni sistemi za vazdušno grejanje

- solarni sistemi za grejanje vode

- solarni sistemi za proizvodnju električne energije

- solarne sušare

- solarna rasveta