Za izradu užičke slanine prednost se daje sirovini dobijenoj klanjem belih mesnatih svinja lakše kategorije (mase 50 do 60 kg). Trupovi se posle rasecanja na polutke hlade 24 sata i zatim potpuno iskoštavaju, pri čemu na polutki ostaje: plećna hrskavica, hrskavica crevne i sedne kosti i hrskavice vitih rebara. Ove hrskavice se ostavljaju radi očuvanja izgleda određenih mišića i njihove povezanosti. Na taj način dobijaju se tzv. „table užičke slanine”, koje se sastoje od vrata, plećke, mesa kičmenog stuba (karea), mesa buta (bez ruže, šola i kolenice), mesa međurebarne i trbušne muskulature i pripadajućeg vezivnog tkiva. Koža se ne skida. Ovako obrađene table užičke slanine u sirovom stanju imaju masu oko 8 do 11 kg.

Obrađene table slanine ručno se sole sa 3% soli. Proces salamurenja traje 15 do 20 dana, a zatim se obavlja ispiranje u hladnoj vodi koje traje 10 do 12 časova. Posle toga se zadnji kraj svakog komada buši na dva mesta kroz koja se provlači kanap, kojim se table vešaju i u istoj prostoriji cede oko 10 časova. Nakon ceđenja, slanina se prenosi u pušnicu gde se hladno dimi i suši, što traje 25 do 35 dana, zavisno od debljine tabli i prirodnih uslova (temperature i relativne vlažnosti vazduha).

Izvor:

Joksimović,J., Zorica Joksimović: Kvalitet i prerada mesa u domaćinstvu, Nolit, Beograd, 1983.